|
eugenija -> Kako prepoznati prikrivenog primitivca (30.12.2009 22:45:44)
|
Među ovim "ostalim temama” na našem forumu, jedna koja mi je izuzetno zanimljiva jeste Primitivizam.
Mislila sam da ovo sve napišem u toj temi, a onda kada sam bolje razmislila, uvidela sam da ipak zaslužuje posebnu temu.
Nisam imala prilike da se mnogo družim sa onim pravim, otvorenim primitivcima, ali sam imala nekog iskustva sa prikrivenim primitivizmom.
Mišljenja sam da je gore od primitivizma taj prikriveni primitivizam. Najlepši deo momenta iznenađenja kada otkrijete da je osoba za koju ste smatrali da je totalno ok, ustvari izveštačena, premazana svim bojama i da menja maske po potrebi. Kada otkrije pravo lice, ono najprimitivnije, onda dolazite u jedno stanje šoka iz koga se nije ni malo lako izvući. Jer vi ste, Bože moj, celo vreme držali tu osobu za vrednu, pametnu, sa hrpom lepih osobina i koja je daleko od primitivizma bilo kog oblika. Idealizovali čak. Kako ovo ume da bude otrežnjujuća stvar. Ali i dalje ne verujete. Iako ste razočarani u ono što se pokazalo kao istinito, vi kao da počinjete sebe da kudite: Kako sam mogla/mogao uopšte da budem sa jednom ovakvom osobom?! Posle šoka, neverice, i preispitivanja sebe, sledi jedan neverovatan osećaj gađenja prema toj osobi, i naposletku totalna ravnodušnost. Kada se čovek otkine iz stanja ravnodušnosti sledi jedan neverovatno lep osećaj - počinjete da uviđate KOLIKO STE VI VREDNI i da svakodnevno zahvaljujete Bogu što niste prikriveni primitivac, paćenička karikatura, iskreirana maska. Naivni možda jeste, jer ste toliko vremena verovali prikrivenom primitivcu i dozvolili da budete izmanipulisani. Ali to gledajte kao vašu pozitivnu osobinu. Naivnost imaju samo dobrodušni ljudi, koji svima prilaze otvorena srca, koji se ne kriju iza stava"koju priču prodati ovom čoveku". Uviđate da ste izuzetno dobra osoba, iako u neverici kako i drugi nisu takvi, ali svoje uspehe ne ističete i ne folirate. Okrenete se oko sebe, počinjete da primećujete koliko vas ljudi ZAISTA vole, koliko značite nekome, nečemu, koliko fasinirate svojom pojavom svuda gde se pojavite, jer to što imate, to je ISIJAVANJE. Dobre, neiskvarene duše ISIJAVAJU i mirišu na medovinu.
Primitivizam svakako potiče iz manjih, rurarnih mesta, napucan konstantnim i dubokim osećanjem manje vrednosti koja rezultira komplekse i zavisti prema većim i razvijenim sredinama. U tom smislu, kod primitivca se rađa odbrambeni mehanizam koji uzrokuje "pljuvanja” po svemu što ne potiče iz njegove male sredine. Kritikujući sve što je tuđe (strano, nije njegovo), primitivac samo demonstrira svoj primitivizam na otvorenom, misleći da time neće biti otkriven. On za sebe naprotiv smatra kako je pametani rečit, te da odaje utisak dobro obaveštene osobe. On je prostim jezikom rečeno, samo zavidan ili ljubomoran. Njegova "elokvencija” jeste samo instrument kojim pljuje sve što vredi. Uz korak primitivizmu idu predrasude i osude. Primitivac kada vidi da se u nekom klubu sluša neka muzika koju on ne voli, po stilu oblačenja, te "rejtingu” kluba olako zaključuje kako su svi koji tu dolaze "narkomani” ili "lopovi” ili "mafijaši” ili, ili, ili…. U startu je i ta muzika obeležena i osuđena na nekvalitetnu. Ogrezli u vrtlog osuđivanja, kuđenja i negativizma, ove osobe su po prirodi mračne. One prosto u crnilu koje su sami kreirali, ne umeju da vide bilo šta što je lepo. Toliko su duboko otišli u kriticizam uzrokovan zavišću, da i ono što je po svakom sudu i logici ispravno i dobro, vide kao nešto loše i spremni su da odapnu otrovne strele osude u svakom trenutku, bilo gde, i bilo kada. Svoje stavove će besprekorno braniti, iako su nečisti i neispravni, najčešće PLITKI i sa manjkom čvrstih argumenata. Ali, prikriveni primitivac, ne bi bio prikriven da nije inteligentan. Inteligencija nije rezervisana samo za urbanog čoveka, što se pogrešno misli. On mudro metodom "seljačke politike” polako, ali sigurno dolazi do cilja, a to sigurno ne mogu glupi ljudi. Stvar je samo u tome da svoju inteligenciju prikriveni primitivac usmerava na pogrešan put. Već je izjeden od ljubomore i pakosti, ništa drugo i ne radi po ceo dan, već usmerava pamet gramzivo čitajući i proučavajući štiva koja su nafilovana "teorijama zavere” i "kuđenja po svemu”. Naravno on odmah konzervativno i apsolutistički zauzima jednu stranu priče, i drčno brani tuđe stavove koje je pročitao i ponešto zapamtio. Ne pada mu na pamet da pročita još nešto o toj celoj stvari, da uzme i neki drugi ugao gledanja, da proširi znanja, ili bar kritički priđe (jer on i jeste pun kritike) pročitanom štivu. NE! Njemu odgovara to jedno što je pročitao i dalje, nabrijan poluistinama i neistinama, te isceniranim maštarijama, kreće u kuđenja na delu. On smatra da je dobro potkovan i da će vešto zaseniti svakog sagovornika, za njega dijalog nije stvar razmene, već stvar borbe, u kojoj naravno on pobeđuje. U koferu punom kompleksa, prikriveni primitivac ne oskudeva u neuspehu. Mahom su ovi ljudi imali niz neuspeha iza sebe, što je samo podgrejalo zavist i osećaj bezvrednosti. On po svaku cenu mora da uspe u bilo čemu, da bi se potvrdio kao izuzetno uspešan, pa i najmanje sitničave stvari ponosito i egocentrično vazdiže u nebesa. Koliko god mu je stalo da se sebi divi, još više mu je stalo da mu se divi njegova mala zajednica drugova i drugarica. Oni mu hrane komplekse, koji iz niže vrednosti prerastaju u komplekse više vrednosti. Zadivilo mu se par ljudi uzastopce, dobio je par pohvala za nešto, i on sada sebe vidi u jednom iskrivljenom ogledalu, kao da se nalazi na krovu sveta. Ukoliko je prikriveni primitivac muškog pola, utoliko je cela stvar izraženija i koloritnija. Sebe smatra Bogom danim, Don Žuanom, princom, pod njegovim samo jednim pogledom, devojkama se tresu suknjice. On sebe smatra neodoljivim i najboljim mužijakom na svetu, naravno sa najvećim PE…. PEretkom u ruci. Svaka bi poželela da ga malo poseduje, a ona koja jasno neće, ili se folira i laže (mnogo ga želi ali je stidna) ili je prosto, njegovim rečnikom rečeno "drolja” ili "kurva”. Tako Bogom dani ide dalje. Njegova krilatica je OSVOJITI I ZASENITI. Ne bira više ženska "savršenstva”, dolazi do faze "daj šta daš” i zapada u neprekidnu i beskrajnu paćeničku porno mašineriju. U nemogućnosti da ostvari kvalitetnu vezu u svetu oko sebe, on odlazi u sanjarenja, sanjanja, maštanja i fantaziranja. Držeći PEretak u ruci, rešava se unutrašnje nagomilane frustracije, zamišlja sex sa poznatim i dalekim silikonima, izveštačenim izblajhanim turbo-folk pevačicama i svakih par sati dnevno odlevanjem semene tečnosti, u njega se uleva trenutni i plitki osećaj zadovoljstva. Zadovoljio je sebe bezbroj puta, i to bar može uvek.
Ako naletite na ovakvog prikrivenog primitivca, prvo što trebate jeste da ga prepoznate. Prepoznaćete ga po forsiranju jedne strane reči naučene iz enciklopedije. Kada se u razgovoru uhvati tako za jednu reč, on će je nesvesno ponoviti više puta, na svakih par rečenica, da bi bio siguran da ste je primetili i time ga svrstali u pretinac "izuzetan lik, prepametan”. Dalje ćete obratiti pažnju na deo ispod očiju. Tu se krije kesica poznata pod nazivom "podočnjak”, nastala kao rezultat neprospavanih noći punih čitanja štiva o "teorijama zavere” i kratkim paćeničkim masturbirajućim zadovoljstvima. Pazite šta pričate, ove osobe umeju da slušaju i da tu priču nedugo zatim okrenu protiv vas. Izblatiće sve što ste mu poručili u neobaveznoj konverzaciji: I vaš grad (ne daj Bože da dolazite iz većeg grada od njegovog), i vaše prijatelje (zaboga, vi izlazite na mesta gde se sluša "muzika za narkomane”), i apsolutno sve o čemu ste pričali. Vi njega zapravo hranite, hranite njegovu zavist i izazivate ono čemu se on sam sebi divi: pljuvalačku retoriku. Prepoznaćete ga po vređanjima i psovkama usmerenim na druge ljude, mesta i dešavanja. Ukoliko ste pomenuli nešto o čemu prikriveni primitivac nije obavešten, to će uljudno da prećuti, ali će se vratiti "potkovan” o svemu što je izguglao po netu. Tako će recimo napamet naučiti komplet biografiju bilo kog benda ili pevača kojeg ste pomenuli. Već sledeći vaš susret – vi ćete biti fascinirani. U samoći svog sobička ovaj tip čoveka sluša i dalje ono na čemu je rastao i čime je zadojen: nekvalitetna turbo folk muzika. U tom cviljenju od ritmova, on sebe prepoznaje i nalazi, opetovano se vraćajući korenima primitivizma iz kojeg dolazi. Inteligentniji smisao za humor i neku normalniju konverzaciju ovaj čovek prosto ne razume. Nasmešiće se na neku vašu šalu ili opasku, čisto iz kurtoazije. A pravu navalu smeha videćete samo kada sa drugarima primitivcima sedi u kafani ločući hektolitre piva i žeste, i odmeravajući tuđe napucane sekice i njihove pozadine. Diviće se jedan drugom na veštom iznalaženju tako mudrih reči da svakoj dobaci po neku "pametnu”. Tu je kraj bilo kojeg daljeg smisla za humor. Dalje od dupeta nema. E kad smo kod dupeta, najveći strah ovog čoveka vremenom prerasta u fobiju, a to je homofobija. U sebi će se večno plašiti svoje homoseksualnosti, maskirajući je u obožavanja ženskih guza i analnih otvora, i s druge strane biće najglasniji pljuvač gej populacije. Sve iz straha da je možda on "jedan od onih”. Kompenzirajući, on će svoju homoseksualnost usmeriti OBAVEZNO prema fudbalu. Tako će moći slobodno i bez osude da bude u muškim kružocima, da gleda u utakmice i "zabijanja golova”, nesmetano i bez degradacije, gledaće 22 muška oznojena tela u šorcićima kako trče po travici.
Ovo bi bile samo neke osnovne smernice u kratkom kursu "kako prepoznati prikrivenog primitivca”. Uverena sam da se svako od nas sa njim susreo bar jednom u životu. Koliko prikrivenih primitivaca – toliko priča o prikrivenom primitivizmu. Ne dozvolite previše naivnosti. Ne dajite se ovim truležima od ljudi. Cenite sebe, sagledajte realno koliko vredite, ne spuštajte se na njihov nivo, ne približavajte im se, ne učite ih ničemu.
I još nešto. Nikada ne dozvolite jednom primitivcu da vas navede da govorite njegovim poganim primitivnim jezikom.
|
|
|
|