|
peca -> RE: Kako ste ostale trudne? (17.1.2012 13:28:15)
|
Ja sam sa mm 7 godina (moracu to da preracunam, nekako uvek ispadne vise haha) prvh par godina smo se zezali, veza, ovo, ono [sm=jezicek.gif] Od rane faze veze one stvari radimo bez zastite, samo sto se finale nije odvijalo kod mene, nego tuda svuda, dragi mi ima savrsenu moc kontrole, i jednom prilikom on to odradi kod mene [sm=smiley1.gif] namerno, svesno, a ja sam bila tolika pi..a da to cak i ne prokomentarisem, malo me je i uplasio, delovao mi je jako ozbiljno ali sam se opet tresla od uzbudjenja [sm=smiley1.gif], posle smo se vratili na staro jos neko vreme, malo ovako malo onako [sm=smiley1.gif] da bi konacno, to kod mene preslo u praksu, u svom tom igranju se nije nista desilo, (a to je tako trajalo min. godinu ipo dana,.. ne znam tacno ) a ja sam mislila da se bebe prave "preko noci", tako da sam svaki put strepela sa jedne strane sam to i htela sa jedne i nisam, prpa jbg, mozda me neko razume [sm=smiley36.gif]i to je tako trajalo neko vreme, i ja predprosle godine zakacim, bila sam najsrecnija osoba na svetu, on je to svesno radio, pricao o tome zeleo to i sl. a ja sam bila na obe strane, i hocu i necu, ne smem ili sta vec [sm=smiley1.gif] Ali kad se to desilo, u mom srcu je ipak proradio jaci osecaj, a to je zelja i sreca, koja je bila prisutna svaki put, samo sam se ja plasila to da shvatim toliko ozbiljno i da priznam [sm=smiley1.gif] Nazalost ta trudnoca se nije zavrsila slavno u trecem mesecu, ceo svet mi se srusio, bila sam beskrajno ocajna... Napravili smo pauzu par meseci, ali ne sa odnosima, nego sa onim kod mene, i vratili se na staro, e, od tad sam vec bila opterecena, hocu da zatrudnim, pa hocu da zatrudnim, ali se to nikako nije desavalo, u medjuvremenu sam saznala da moja sestra ne moze da ima decu sto me je dodatno dotuklo, zabrinulo, i svasta nesto, ubedjivala sam sebe da ni je ne mogu da imam decu iz bilo kojih razloga, ali nisam kretala na pretrage i sl, prolazilo je vreme, prosla je i godina, sestra uveliko krenula na vantelesnu... ja odlucila da me to ne interesuje trenutno, usredsredila se na zezanje, posao, kucu i sl. ali me pred svaku menstruaciju hvatala neka vrsta treme, Resila sam da doteram malo liniju, jer sam se bila nagojila, skinula sam nekih 10ak kg, zivela normalan zivot, i tako je islo vreme, i tako cekajuci "tetku" koja je kasnila, mada je svima u to vreme nesto kasnila pa nisam oracala previse paznje na to i sestru da mi javi ishod vantelesne, jedno jutro krenem u maxi, i zakovrnem do privatne klinike iz besa decku koji se nedelju dana, samo smeskao, i smejao mi se svaki put kad izadjem iz wc-a, iz razloga sto svaki put ponesem tampon i vretim ga u fioku, par puta je i rekao, sto nosis to sa sobom, idi kod ginekologa , a ja sam bila besna na njega sto me zeza, i na tetku sto ne dolazi, zelela sam da dobijem, iako podsvesno to nije bilo tacno ...on je "znao" da sam ja trudna, i posto me je vec poceo nervirati, otisla sam da izvadim betu i da mu dokzem da nije u pravu, i da cu dobtiti, a plus sam imala sve osecaje kao da cu da dobijem. Dok sam dosla kuci, spremila rucak, tamo vamo, vec sam dobila mail u kom je pisalo da je beta 6932 (tu cifru nikad necu zaboraviti) on je bio na poslu, a ja sam bila izgubljena, javila sam drugoj sestri, a sat vremena posle toga me zove sestra koja je isla na vto da mi javi da nije uspelo, njoj nisam smela da kazem par dana [sm=smiley19.gif] bojala sam se da se ne obraduje, znam koliko joj je bilo tesko. mm je bio na poslu, zao mi je sto nisam imala snage da ga sacekam, nego sam mu onako najsugavije pustila sms, i to sa nekom bzvz pateticnom sadrzinom [sm=smiley13.gif] a njegovo je bilo, naravno "ja sam znao" [sm=smiley1.gif] grr, cak zna i kad je to bilo, u kom odnosu, a imamo ih dosta... ne znam kako zna [sm=smiley17.gif]
I od tog dana, su mi pomesana osecanja, srecna sam, tuzna, uplasena, i jos svasta nesto jer sam imala sva spontana jedan u sestom mesecu sa predhodnim frajerom, i jedan sa njim predprosle godine, iako sam u odmakloj trudnoci, i dr kaze da je sve ok, ja se necu smiriti dok to bebce ne vidim na svojim rukama [sm=smiley1.gif]
Od onog predhodnog dogadjaja je proslo skoro dve godine... A ja sam nekako znala, kad promenim radno mesto, i kad skinem taj visam kilograma da cu ostati u drugom stanju i puno puta smo se mm sestra i ja salili na tu temu, ali stvarno je tako ispalo, od kad sam promenila poziciju na poslu proslo je mesec dana mozda malo jace, nisam stigla ni da se uhodam kako treba a od kad sam se oslobodila viska kg neka 3 meseca [sm=jezicek.gif] da li sam ja to izbaxuzirala ne znam, ali tako je ispalo, i tako je izgleda bilo sudjeno, sad mislim da je ovo ipak pravo vreme za jos jednog clana nase porodice [sm=bravo.gif]
Predprosle godine u februaru sam ostala bez bebe, a ovog februara cu se poroditi, imam zakazan prijem u bolnicu 13og februara na mm-ov rodjendan [sm=smiley1.gif]
I imam jedan mali savet za sve buduce mame, samo bez opterecenja, ja sam bila opterecena oko godinu ipo dana, i to ne daje nista dobro, sve ce to doci na svoje, pre ili kasnije [sm=smiley31.gif]
Ja sam vam ispricala moju pricu, doduse, protkanu emocijama, pa i ako je nerazumljiva, ili suplja oprostite mi za to [sm=smiley27.gif]
|
|
|
|