|
prase -> RE: Trbuhom za kruhom (23.3.2009 18:27:06)
|
Evo šta ja znam o Australiji - imam dosta prijatelja i poznanika koji su otišli, ili su otišli pa se vratili.
Za ljude koji su visoko obrazovani u odgovarajućoj struci (jako su traženi inženjeri svih vrsta na primer) uopšte nije problem da se snađu finansijski, posla ima i dobro su plaćeni. Ljudi koji nisu visoko obrazovani neće gladovati ni živeti u nemaštini, već u skladu sa standardom srednje klase (koji je viši nego naša srednja klasa) - što na žalost podrazumeva da je put bilo gde van Australije luksuz. Ima delova Australije u kojima je klima nepodnošljiva, a ima delova u kojima je večito proleće, zato treba birati ove druge [sm=smiley2.gif] Socijalni program je odličan, ali treba proveriti šta se od toga primenjuje samo na one koji imaju državljanstvo a šta ne i kako se do državljanstva dolazi. Ono što je meni posebno napomenuto je da su tamo baš baš zategnuti odnosi između Srba i Hrvata. Valjda su Srbi uglavnom u Melburnu, a Hrvati u Sidneju (ili obrnuto) i onima kojih ima manje prave razne probleme. Verovatno je jedan dobar deo njih ogrezao u mržnji prateći rat preko serviranih TV emisija, a drugi dobar deo njih pobegao čak u Australiju jer je svašta na ovim prostorima prethodno doživeo. Na te probleme mi se više ljudi žalilo... Takođe je problem što tamo nisu baš lako dostupne ni zastupljene religije sa ovih prostora, a raznih pseudohrišćanskih sekti ima i veoma su navalentni. Znam za nekoliko slučajeva da su ljudi otišli tamo da zarade novac za porodicu koju su ostavili ovde a potom prekinuli svaki kontakt sa porodicom i napisali testamente kojima ostavljaju sve svojoj "crkvi".
Kako je standard tamo viši, tako su i problemi veći. Najbolja prijateljica iz detinjstva moje komšinice je sa 11 godina probala sve oblike uzimanja droge osim igle. Zato nije svejedno u koju će školu deca ići...
Na kraju, to je zaista veoma daleko odavde. Put avionom sa presedanjima (a ne može drugačije) traje i preko 24h. Takav put nije za decu, bar ne svake godine, a i 3 dana odmora odu na putovanja (ne računajući period dolaženja sebi i privikavanja na vremensku zonu). Australija je super rešenje za porodice sa decom kojima nije značajno koliko često će moći da dođu "kući" i u kojima oba supružnika rade. Sad zašto sam stavila navodnike na reč kuća. Neko je negde napisao kako je izračunato da je prosečnoj osobi potrebno 7 godina života na nekom mestu da bi to mesto smatrao svojom kućom (misli se na iseljenike). Nakon 7 godina se odlazi kod rodbine/roditelja, a vraća se kući tamo negde. Ako imaš nameru da odeš pa se ne vratiš, onda to nije problem... U suprotnom, i ako ne spadaš u prosečne osobe i želiš da se vratiš - tvoja deca neće želeti. Za mene je to najveći problem, bila to Australija ili bilo koja druga država, što znam da je to 99% put bez povratka a ne znam da li sam na to spremna.
|
|
|
|