|
mila83 -> RE: Roditeljski strahovi (3.3.2015 9:19:34)
|
IZVORNA PORUKA: Misha i Ljisha
povreda se ne bojim preterano. Ja uvek kazem moje dete nije debil.[sm=jezicek.gif] Npr tete u domu zdravlja, D uzela da zatvori vrata kad je usla i one "jao jao pazi prst" i ja pocnem da se smejem i kazem pa dobro i da prikljesti prst nece joj otpasti[sm=jezicek.gif], ako se udari glavom o cosak stola nece prosuti mozak jer ne leti 100km na cas u ivicu, drmnuce se pa ce znati da se cuva. I td. Opet i sto se tice bolesti ja nisam panicar dok je moj muz nesnosan i stalno je pipka da li ima temp da li je vruca meri joj temp na 15 min kad je bolesna, gnjavi dete bezveze.
Hihih,malo me podsecas na mene sto se tice toga.[sm=jezicek.gif]
Ja se do ovog sa Teodorom nisam plasila bolesti,nije da se plasim i sada,ali eto...a svasta covek vidi i u bolnici,bome sam se svega nagledala za dva meseca tamo.
Kad bih razmisljala na duze staze,mene brine kako ce se moja deca snaci u ovom okrutnom svetu.Ucim ih da su dobri, da gledaju dobro u ljudima,da ne uzvracaju losim vec da se odmaknu od takvih, da ne stvaraju komplekse, da su samouvereni i samostalni...
Plasim se stvari na koje ni jedan roditelj ne moze da utice mnogo,drugih uticaja kada deca nisu sa njim...ali sve je to sastavni deo roditeljstva, i trudim se da ne mislim mnogo o tome.
|
|
|
|