|
Anoniman -> Prijateljstvo posle raskida (3.12.2008 11:18:49)
|
U teoriji mislim da nije izvodljivo ako bilo koja od strana oseća išta malo dublje.
Da li sam to pokušala? Jesam više puta. Nekada sam ja bila odbačena, nekada sam ja odbacila, baš jer odnosi nisu bili čisti.
Evo deo jednog texta:
Kad veza potraje, vi sebe počinjete da vidite kao deo zajednice. Nije više samo "ja" u pitanju, postajete "mi". Posle raskida, potrebno je da ponovo postanete "ja", kompletno i celovito biće, ne više deo jedne zajednice. Potrebno je distancirati se od tog "mi" kojem više ne pripadate i potrebno je vreme da ožalite to što "mi" više ne postoji, baš kao što bi vam bilo potrebno vreme da ožalite nečiju smrt. A ukoliko ostanete u prijateljskim odnosima s bivšim ili bivšom, to distanciranje ide mnogo teže i sporije - ako uopšte ide. Bol zbog rastanka je manji, jer se i dalje viđate s tom osobom, samo što onda i dalje imate nešto s njom. Više nemate vezu, ali nešto i dalje postoji - a kako se onda emotivno odvojiti i postati zaista sposoban za novu vezu, sposoban da se nekoj novoj osobi posvetite onoliko koliko ona to zaslužuje? Kad i dalje imate neke lepe emocije prema bivšem ili prema bivšoj, emocije koje bi se mogle ponovo razbuktati ako se za to ukaže prilika?
"Zar ne možemo da ostanemo prijatelji?" Možete, nije da baš ne možete, samo je pitanje koliko dugo ćete biti samo prijatelji; pitanje je kada će neko od vas dvoje poželeti da pokušate ponovo (a ono drugo je u novoj vezi), pitanje je da li će uopšte postojati jedan jedini trenutak u kome ste "samo prijatelji", a ne neko ko se nada obnavljanju veze. Raskid će možda, a možda i neće, manje boleti ako nastavite kao prijatelji, ali će vam to prijateljstvo komplikovati dalji život i prilično vam otežati neku novu vezu.
IZVOR
Kakva su vaša iskustva?
|
|
|
|