|
bubulence -> RE: Dete i čitanje (27.2.2019 11:39:18)
|
IZVORNA PORUKA: Anoniman
Nikada nisam volela da citam, niti volim sada. Lagala bih kad bih rekla da ne citam... Citam, ali je to lako stivo. Novine ne citam. Takodje, matematika mi je bila omiljeni predmet u skoli, ali sam i iz Sr.jezika i knjizevnosti uglavnom imala 5, posto sam uvek procitala sve kritike i, na kraju, volela sam da pisem, pa to nije bio problem.
Misljenja sam da se ljudi koji ne vole da citaju to ne mogu nauciti.
Moj sin od 4,5god broji do 100, zna koji su parni a koji neparni brojevi, sabira do 10, pise odredjene brojeve, a slova ga ne zanimaju. I nemam pojma sta cu sad sa tom informacijom. :)
ama, svaka ti je zlatna.
nije da ne volim da citam, volim uvece pre spavanja da procitam par stranica iskljucivo ljubavnog romana, ustvari bilo sta bez svadje, oruzja, ubijanja, zlobe itd... citam samo ono sto me opusta . MM voli da cita, i cita dosta... Deci kupujemo knjizice koje traze, obavezno im se pre spavanja cita bajka a one citaju samo koliko zele. nikada, ali nikada nisam forsirala citanje, cemu? meni je najbitnije da se one igraju, da su napolju, da uzivaju u detinjstvu. i eto, iako nikada nisam forsirala, starija je sva slova znala sa 3 god, sa 4 vec citala u slogovima... sada sa 7 je mali genije. mladja ima 4 god, jedva prepoznaje 10 slova i to samo zato sto je naucila uz sestru, nista je osim igre ne zanima i meni je to SJAJNO. ima vremena i za ucenje i za citanje... to joj nece pobeci...
|
|
|
|