|
Anitaaa -> RE: Kravlje mleko (25.2.2010 8:35:24)
|
Evo čitam danas neke tekstove na temu kravljeg mleka pa sam naletela i na ovo
Postoji nekoliko razloga zbog kojih kravlje mleko ne treba uvoditi u bebinu ishranu pre navršenih godinu dana. Najvažniji je taj što bebin digestivni sistem nije u stanju da vari proteine kravljeg mleka.
Koji su još razlozi da se kravlje mleko ne uvodi prerano u bebinu ishranu?
1. Odojčad koja je na kravljem mleku ne uzima dovoljno gvožđa, linolne kiseline i vitamina E, a uzima prevelike količine natrijuma, kalijuma i belančevina. Pošto su molekuli belančevina u kravljem mleku veliki, oni mogu da prolaze kroz crevni trakt nesvareni, izazivajući crevno krvarenje. Ono je nevidljivo golim okom, ali može da bude štetno, zato što dovodi do nedostatka gvožđa i posledične anemije. Kravlje mleko sadrži suviše malu količinu gvožđa, čija je bioiskoristljivost veoma niska.
2. Kod beba koje su sklone alergijama, rano uvođenje kravljeg mleka može da podstakne pojavu alergije.
3. Za odojčad sa genetskom predispozicijom insulin zavisnog dijabetesa, rano uvođenje mleka može da bude "pomažući" faktor.
4. Kravlje mleko sadrži manje linoleinske kiseline. Manjak ove neophodne masne kiseline kod odojčadi može da izazove proliv, ekcem, čak da "pojača" ojed od pelena.
5. Kravlje mleko sadrži manje mlečnog šećera laktoze, u
kojoj se nalazi galaktoza, potrebna za izgradnju mijelinskih omotača oko nerava.
6. Vrsta laktoze koja je prisutna u kravljem mleku nije u stanju da u crevnom traktu bebe izgradi čistu kulturu korisnih, bifido bakterija. To omogućava štetnim bakterijama da se slobodno razmnožavaju i stvaraju štetne sporedne produkte.
7. Kravlje mleko sadrži znatno više proteina od majčinog, što izaziva opterećenje bubrega i dovodi do dehidracije. Još je gore davati razblaženo kravlje mleko, jer to može da izazove preterano unošenje proteina u organizam zbog uzimanja velike količine, kako bi se zadovoljila kalorijska vrednost. Ove promene stvaraju podlogu za infekciju i slabe imuni sistem, posebno kod genetski predisponirane dece.
8. Kravlje mleko sadrži dvostruko više proteina kazeina - koji se duže vari, ima tendenciju zgrušavanja i izaziva konstipaciju (zatvor).
9. U adaptiranoj mlečnoj formuli, protein koji je uzet iz kravljeg mleka je modifikovan - da bi bio svarljiviji. Količine proteina koje su uzete su u manjim koncentracijama nego u kravljem mleku i približno odgovaraju nivou u majčinom mleku. Da bi se popravila svarljivost, obezbedile neophodne masne kiseline i redukovala kontaminacija, mlečna mast je zamenjena biljnim uljima.
10. Kada bebin organizam posle prvog rođendana postane spreman za kravlje mleko, ono će postati njegov dragocen saveznik - sjajan izvor kalcijuma, kao i magnezijuma i vitamina A, značajnih za izgradnju bebinih kostiju i zuba, ali i za regulaciju koagulacije krvi i mišićne kontrakcije. Ako je mleko obogaćeno vitaminom D, to će pomoći telu da lakše apsorbuje potreban kalcijum.
11. Mleko obezbeđuje proteine za rast, ali i ugljene hidrate kao izvor energije. Uzimanje dovoljnih količina kalcijuma u ovom uzrastu smanjuje rizik od nastanka raznih oboljenja u kasnijem periodu života - hipertenzije (visokog krvnog pritiska), fraktura kostiju...
12. Kada jednom uvedete mleko, neka bude
isključivo punomasno. Naime, bebama je potreban visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina - koje obezbeđuju važnu energiju za njihov brz rast, a neophodne su za razvoj mozga i mrežnjače oka. Punomasno mleko sa maksimalnim procentom masti je neophodno deci do navršene druge godine života, a posle tog uzrasta se može dati i delimično obrano mleko (dva odsto mlečne masti).
13. Ima mališana koji brzo prihvate kravlje mleko. Ali, pošto ono ima različit ukus i teksturu od majčinog mleka ili formule, neka deca ga teže prihvataju. Zato ga treba uvoditi postepeno. U početku jednom dnevno, i to jedan deo kravljeg mleka i tri dela mleka koje je dete prethodno pilo, pa postepeno povećavati količinu "celog" mleka. Malu količinu mleka takođe možete da pomešate sa cerealijama ili sa čvrstom hranom, na primer, sa pireom od povrća. Mala količina može da bude pomešana sa voćem.
14. Ako dete ipak odbija mleko - ponudite mu puding, sutlijaš, ili milkšejk za užinu. Napravite čorbu sa mlekom umesto sa vodom.
15. Dete u drugoj godini treba da pije od 500 do 700 mililitara punomasnog mleka dnevno. Međutim, više od ove količine nije poželjno, zato što bi se tada smanjio unos druge hrane, posebno one bogate gvožđem i drugim neophodnim nutrijentima.
Blagodeti jogurta
U prvoj godini, bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko ili formula, a kravlje mleko posle navršenih godinu dana. Ali, u uzrastu od oko sedam meseci, mala količina mlečnih proizvoda, pre svega jogurta i sira, predstavlja dobar dodatak bebinoj ishrani. Jogurt je odlična hrana za stariju odojčad. Bogat je kalcijumom, a od aktivnih bakterija koje su u njemu prisutne, digestivni sistem ima mnogo koristi. To je, takođe, sjajan način da beba u organizam unese mast, koja je veoma potrebna u prvoj godini, pa zato uvek treba dati jogurt sa maksimalnim postotkom masti. Čak i deca koja imaju intoleranciju na laktozu (nepodnošenje mlečnog šećera), mogu lako da vare jogurt. Laktoza je prilikom pravljenja jogurta promenjena u mlečnu kiselinu, pa se lakše vari. Pod dejstvom mlečne kiseline se menja i struktura masti i belančevina, što omogućava njihovo bolje iskorišćavanje i lakše varenje. Međutim, ako u porodici postoji opterećenje alergijom na proteine mleka, jogurt ne treba davati pre kraja prve godine života.
Sir je sledeći
Sir je sledeći mlečni proizvod koji se uvodi u ishranu starijeg odojčeta. Bogat je kalcijumom i neophodnim mastima. Može da se posluži kao namaz ili dodatak jelu. Treba početi sa sirevima blagog ukusa i strukture (mocarela, krem sir), a kada se dete navikne na taj ukus, mogu da se uvedu tvrđi sirevi kao parmezan i ementaler.
Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista
|
|
|
|