|
ORL -> RE: Beba sa ostecenim sluhom (15.7.2009 21:06:11)
|
Tražeći tekstove o nagluvosti i gluvoći, a naročito o tome kako roditelji nagluve/gluve dece reaguju na to stanje kod dece naleteo sam i na ovaj form. Pošto vidim da sam često pominjan (hvala na pozitivnim komentarima) mislim da bih trebao da Vam se obratim.
Slušni aparati su adekvatna pomoć kod dece koja nemaju nagluvost dubokog stepena, odnosno BERA (AEPMS) pokazuje prag sluha bolji od 90 dB. Ukoliko je nagluvost teška slušni aparati mogu omogućiti neki kontakt sa zvukom tako što omogućava preostalim, malobrojnim zdravim slušnim ćelijama sa pretvore zvučnu energiju u električni impuls koji treba da putuje do kore velikog mozga gde se dešifruje.
Ukoliko zdravih ćelija nema, ili ih je jako malo slušni aparat nije od koristi i tada detetu treba ugraditi kohlearni implant. Kohlearni implant omogućava da se zvučna energija prevori u električni impuls koji se slušnim nervom i slušnim putevima šalje u koru velikog mozga - odnosno zamenjuje ulogu slušnih ćelija. Jako je važno znati da sposobnost slušne kore velikog mozga da stvara sinapse (veze između nervnih ćelija) koje su osnova za lagerovanje zvučnih informacija (engrama). Kada se nakupi dovoljno zvučnih informacija dete prepoznaje govor i razvija sopstveni govor. Kako godine prolaze "plasticitet" mozga, odnosno sposbnost da se stvaraju sinapse se smanjuje, te je upravo zbog toga osnovni princip kohelarne implantacija ŠTO RANIJE - TO BOLJE. Rana dijagnostika i rana ugradnja implanta (pre druge, a najkasnije 4-5. godine) omogućavaju da dete razvije odličan govor. Stoga nema razloga za razmišljanje. Kada je u pitanju umnožavanje slušnih ćelija, to je već urađeno u Japanu, istina na kulturi mišijih slušnih ćelija u Petrijevoj posudi. Budućnost verovatno stoji upravo u razvoju faktora umnožavanja slušnih ćelija (koje se kao visoko diferencirane ćelije organizma za sada ne mogu umnožavati, i tokom života im se broj samo smanjuje). Ali pricip za slušnu koru će da važi i u tom slučaju. Ništa neće značiti bolja funkcija unutrašnejg uva kod odrasle gluvorođene osobe koja nema sinapse u slušnoj kori velikog mozga. Takva osoba može čuti da se nešto dešava, ali ne može razumeti govor. Kada sam počinjao sa kohlearnom implantacijom bilo je mnogo potencijalnih kandidata koji su imali prelingvalnu gluvoću (najčešće od rođenja) i 20-40 godina života. Njihovi roditelji, kao i oni sami bili su očajni kada smo im objasnili da oni nisu kandidati za kohlearnu implantaciju jer su suviše "stari". Po pravilu su ponavljali istu rečenicu: " Kada su bili mali mi smo ih vodili kod lekara i svi su govorili sačekajte, tehnika napreduje, biće pomoći vašem detetu. Sada kada smo stigli do tog stepena razvoja vi kažete - zakasnili ste". To je na žalost nauk svima koji imaju malu decu sa oštećenim sluhom teškog stepena. Nema čekanja potencijalnih rešenja, grabite ono što se sada Vašem detetu nudi, a to je svakakao kohlearni implant.
I još nekoliko činjenica kohelarnom implantu:
KI se ne ugrađuje u mozak i Vaše dete neće biti robot.
KI ne privlači grom.
KI se može skinuti jednako lako kao i slušni aparat.
Dete sa KI zahteva rehabilitaciju kod sudologa.
Sa KI dete dobija šansu da čuje i razume govor, a bez njega...
Kohlearni implant nije čudo - ali omogućava da se čudo desi!
Zoran Komazec
|
|
|
|