Upravo tako , Mišu .

Meni se dešava da počnem da davim "Nina , pa Nina". Ne želim to , ali se zaista desi da sveže mame baš dugo vremena budu izlolovane od sveta , od tema koje nemaju veze sa trudnoćom i decom , pa neko vreme jednostavno NE UMEJU da pričaju ni o čemu drugom .
Najbitinije u svemu tome je biti svestan te činjenice . Kada shvatiš da si u poslednja 3 meseca pričala sa ljudima samo o detetu - onda ti je lako da to i promeniš , samo treba SHVATITI . I ne ljutiti se na ljude kada nam kažu da se svet ne vrti samo oko naše bebe . Ja sam baš pre neki dan pisala o tome , da sam sa jednom prijateljicom pričala o nekim njenim ljubavnim problemima , i da jednostavno nisam umela da se "ubacim " u priču , u film , a kamoli da je posavetujem . Jer , tako dugo sam bila izvan svega toga ... Treba nam vremena da se opet vratimo na staro , ali treba prvo prepoznati malu , "mama" stranputicu i uspešno se vratiti na pravi put druženja i razgovora .

Naravno, ali malo vremena je par meseci, ono koliko je potrebno da pocne zena sa detetom malo da se krece i vraca u zivot. Ali par godina je nedopustivo

Bubo, samo ti nauci tvoju Ninu da bude kao ti, pa i ako malo pati, neka i to je lepo. Sta si ako ne osetis i to. Nece ti valjda ceo zivot proci u zdranju i sranju i maskiranju toga sarenim krpicama.

Evo ja danas, poučena Bubinom pričom nazvah bivšu šeficu da joj (sa zakašnjenjem) čestitam bebu; ranije sam poslala SMS, i zvala jednom ali se nije javljala - to nije opravdanje, naravno; danas smo se čule i bila je oduševljena

ja imam jednu pravu prijateljicu...imam i nekoliko drugarica sa kojima mogu da se vidim i popricam s vremena na vreme ali nije to isti osecaj kao sa mojom PRAVOM sa kojom mogu i da cutim pa da mi bude lepo samo dok je pored mene...zivot nas je turio na 1200km daleko ali to ni za jotu nije pomerilo nas odnos...cujemo se cesto i pricamo i mejlovi i poruke...i hvala Bogu sto mi je poslao u moj zivot jer bih bila puknuta...inace imam slicne munje sa fb kao i buba mira...i u mnoge tz. prijatelje sam se razocarala ali tu izgleda nije problem do njih nego do mene .....dajem se i posle se ispadnem naivna i glupa jer se od mene ocekuje vise a od njih ne ocekuje nista, i foliranja i price i izgovori i povraca mi se od toga...ili jednostavno zacute i kao cekaju da se ja javim...pametan je mm  kaze otvori ti svima vrata a oni koji cekaju da ih zatvorim  pa da k****u posle po meni kako ne mogu da udju neka cekaju...neka to bude njihov problem a ne tvoj....eto i bubi moje misljenje...da ti posle ne zameraju a ti da se jedes jer si jednostavno covek iskren...

Što se tiče prijatelja na FB- ja imam jako malo  istih, jer , zaista, nije mi na FB potreban baš svako i ne prihvatam svakoga ko mi pošalje zahtev. Iskreno, u početku mi je bilo malo bzv., ali sada me baš briga. Nisu mi na FB potrebni ljudi da budu samo na broju, več ljudi sa kojima zaista kontaktiram.
Što se tiče toga da li nekoga otkačiti ili ne- ja sam uvek za to da se ono što ne valja  i preseče. Zašto? Poučena sam jako lošim primerom iz svoje uže rodbine. Naime, ja sam u trudnoči bila u BG u bolnici 6 meseci, moji brat i sestra od rođenog strica koji žive na Dorćolu ni jednom se nisu  zaj..ali da dođu da me obiđu. Moja bebi ima 16 meseci-ni jednom me ni jedno od njih dvoje nije pozvalo da vidi kak je moje dete!!! Da, samo su me pozvali kad se bebi rodila da mi čestitaju-i ono kao fazon-došli bi,ali su posete u bolnici zabranjene zbog gripa... Ma, da-jeste- ali to je bilo samo poslednjih mesec dana...a što sa onih 5 meseci??? Ja sam ih uredno zvala na T. prvi rođendan-poslala sam pozivnicu Post-expresom-niko se nije ni javio, ni pojavio... Mene to jako boli, jer sam ih jako volela...sada ne gajim nikakva osečanja prema njima...jeste možda ružno što to kažem, ali tako je... Od kada je moj otac umro, a kasnije i njihov, oni su se jako promenili prema meni...Inače smo uvek bili OK-zajednička letovanja, zimovanja...
Elem, malo odoh OFF, ali hoču da kažem da ako nekome nije stalo do mene i mog deteta-ja sigurno neču trčat za njim, a moje djete još manje!!!


_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Ja moje prave prijatelje na evidentiram na FB. Uopste mi nije jasno kakvi su to prijatelji koje vidjas i komuniciras sa njima preko FB. I to 500, 1000 i vise prijatelja, Ja moje prijatelje volim da vidim, da pricam sa njima, da se smejemo, uzivamo, a i placemo  i tugujemo  kad je potrebno a ne da ih nosim pod ruku u lap topu. Neka je to jedan prijatelj ali neka je pravi. Ne bih ja dala moju S za sve prijatelje sa FB.    

Samo mogu reci da ih imam jako malo,laznih prijatelja ne mogu na prste nabrojiti a onih koji mi zele istinsku srecu,koji se raduju mom uspehu,oni koji placu zajedno sa mnom,koji su tu kada mi je najteze,koji sa mnom dele sve....njih mogu nabrojati na prste jedne ruke.

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Draga Ana,znam kako si se osjećala.Ja sam imala najbolju, pardon mislila sam da imam najbolju prijateljicu 11 godina,prošle smo dio rata i poratnog perioda skupa.Nema šta nisam bila u stanju da uradim za nju jer sam jedinica i onda sam uvijek u prijateljima gledala da napravim porodicu,shvataš?Moja mama mi je iks puta rekla da me ona iskorištava (žena je objektivnije vidjela neke stvari) i da mi nije prijatelj. Nakon mamine smrti sam se dugo grizla jer sam shvatila da sam se ogriješila što sam par puta znala da se sporječkam s mamom zbog nje i čak i da odjurim kod nje kao nije nešto dobro a ostavim mamu koja zaista nije bila dobro.
Kad mi je mama umrla ja je zovem da kažem,dobijem odgovor "hoćeš li da dođem"??? to zanemarim eto,kao jutro je pa se još nismo razbudili.Kad je došla, samo je sjedila i gledala ko će da dođe od komšija, prijatelja, radnih kolega itd.Pojedince je pitala koliko zarađuju a vidi ih možda drugi ili treći put u životu.Na kraju mi je rekla da ona nije planirala da ide sa mnom na maminu sahranu jer je mama sahranjena u B.Luci a mi smo živjele u Sarajevu.Za četrdeset dana mi je došla samo jednom i uvijek je imala izgovor kako joj se ne dolazi jer uvijek ima neko kod mene.Alo, ženo, pa ljudi mi dolaze na žalost!!! Nakon toga sam bila u bolnici jer sam baš osjetljiva (kao što je i Meryen pisala o smrti oca) i u posjetu je došla samo jednom na deset minuta a ležala sam 42 dana. Nije me pitala ni treba li mi šta niti imam li čistog veša itd. A da ne pričam da me za sahranu uopšte nije pitala kako ću ni šta ću finansijski jer sam ostala potpuno sama,bez roditelja nego mi je tad bila dužna i tek dvije godine nakon mamine sahrane je vratila ali to je već off.
Nakon toga sam se nekako totalno ohladila i vremenom smo se skroz pogubile.
S druge strane, iznenadili su me ljudi od kojih nisam očekivala nikakvu podršku jer smo bili čisto radne kolege. Oni su me digli na noge poslije toga, bili uz mene i kad sam se smijala i kad sam plakala, nisu dozvolili ni jednog trenutka da samujem čak ni u bolnici, non stop su dolazili. A da vam ne pričam da i sad, čim se ne čujemo desetak dana (jbg, nekad život posloži kockice protiv naše volje) odmah reaguju da vide da mi se nije šta desilo pa je bilo situacija kad se mm ljutio i govorio "reci ti njima da ti imaš muža da on brine o tebi, ne moraju oni"  to mi je bilo baš slatko.
Hoću da kažem da život stvara prilike a mi iz tih prilika zaključujemo ko će nam biti prijatelj. Nakon toga iskustva sam mnogo opreznija i imam podjelu na prijatelje i društvo jer nije to ni blizu jedno drugog. Treba ići onom "znaće o meni onoliko koliko ja dozvolim da znaju" i to je to.

Moja baka je govorila da moramo pojesti sto kila soli dok vidimo ko nam je zaista prijatelj. Ja se iskreno nadam da sam makar blizu dna te vreće od sto kila

_____________________________

rodila sam andjela 05.04.2011. :)))

Mikice, jako mi je žao što si rano ostala bez mame 

Ja sam se u mladosti puno puta opekla zbog takvih prijatelja" i naučila sam lekciju. Ali valjda nikad ne znaš kakvi su ljudi.
Mnogi koje godinama nisam videla su mi se javili još dok je brat bio u komi, svaki dan zvali, dolazili da pitaju kako je. A njih par koji su po mom mišljenju, trebali prvi biti tu, nikad se nisu javili ni došli.

Ne znam, sasvim mi je svejedno. Ja brata više nemam, a ti prijatelji su sada potpuno nevažni.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Baš tako Ana, sad je svejedno. Ni moju mamu ni tvog brata ništa ne može vratiti. Ali smo zato nas dvije, bar se nadam, pametnije i na neki način jače da zrelije idemo kroz život u smislu da se znamo čuvati "takvih prijatelja"
Hvala ti što razumiješ

_____________________________

rodila sam andjela 05.04.2011. :)))

Eh ... Kažu ljudi "daj , Bože nevolju da vidim ko su mi prijatelji" .

Ja sam se juče čula sa mojim kolegom , toliko mi je drag i toliko mi je žao što zbog žohara od ljudi on sada pati . Dana sodlučuju hoće li dobiti otkaz ili ne . Jako mi je dobar prijatelj , a raskunuo pre izvesnog vremena sa mojom isto dobormprijateljicom . prvo sam zvala njega da vidim kako je , jer mu se toliko toga sručilo na glavu , a posle sam nazvala nju , kojoj je 10 puta teže jer je ostala bez njega , a ona je na neki način u odboru za odluke da li će on ostati na poslu ili ne .

Jel to uopste postoji
Razocarenja se samo nizu.......

_____________________________

Bog ne stavlja prepreke za koje nije siguran da možeš da predješ...

ANA

_____________________________

Bog ne stavlja prepreke za koje nije siguran da možeš da predješ...

Iskreno, meni je jedni pravi prijatelj mm u smislu da njemu sve mogu da kazem, da je uvek tu kad zatreba, da je jedno stvorenje kojem se neretko divim na mudrosti i covecnosti.
Uglavnom imam jako malo prijatelja, a i oni koji se tako zovu mi nisu blizu

Joj Bubo bas nezgodna situacija i za nju i za njega.

Pocela sam da analiziram prijatelje jos pre par godina. Nisam za druzenje jer ce mi mozda neko nekad pomoci, ali ako ja nekome pomognem, a taj se neko ni ne seti da me kulture radi pita treba li mi nesto kad sam u nevolji...konkretno, imamo nekoliko vrlo bliskih prijatelja koji redovno zovu kad treba nesto da se radi, nosi, vozi i sl, a niko od njih se nije nasao kad je nama bilo potrebno isto to.
Ne racunam ni na koga sem na mm, zaista.

Opet sam se pecnula,a rekla sam sebi da necu vise nikada...

Jednom sam se jako opekla,pisala sam u temi koju je bebironcic otvorila ako se ne varam prekinuto prijateljstvo...skoro sam imala jos jedno razocarenje ali me nije puno pogodilo jer su druge dve drugarice prosle gore...imam dosta dobrih drugarica ali su daleko i tri koje su tu ...ali ko zna mozda i ovde na rr-u steknem drugarice do starosti posle mozemo i da se posvadjamo  

Potpuno te razumem i ja sam tako slicno prosla kao ti kad mi je majka umrla tad sam videla ko su mi pravi prijatelji......imam ih dosta ,al najvise sam ocekivala od jedne osobe koja mi nije cak ni izjavila saucesce pa me je to zabolelo a mislila sam da mi je prijatelj pravi....posle nekoliko nedelja kad me je zvala da me pita kako sam i sta radim ...ja sam joj hladnokrvno rekla odlicno sam i polako je pocelo da se hladni nas odnos......A za sad hvala bogu imam ja prijatelja koji su mi na Fb samo odabrani skojima sam u kontaktu ...druzimo se samo kad odem na odmor i vidim se sa njima sto mi je jako drago kad me lepo docekuju....Tad vidis ko su ti pravi prijatelji i drzi ih do kraja jer uvek ce ti trebati i u dobru i u zlu.....

tako je sad i kod mene...

ovo podvuceno, tako je najbolje za tebe!

i meni je zao sto si isto dozivjela

_____________________________

rodila sam andjela 05.04.2011. :)))

Zivot ide dalje moramo ziveti....nase majke nas uvek gledaju i ponosne su na nas to zapamti.....a prijatelje koje imamo hvala bogu ce uvek biti uz nas kad nam je najteze i uvek ce ti se naci.....
Al sad mi je najbetnije moja beba koja ce doci na ovaj svet i sto cu moci da podelim sa mojim dragim prijateljima pa cak i sa vama  sto ce mi biti drago

Ugledah temu,i krenu ka mobitelu da se samo javim ovoj svoj dobroj prijateljici(jer je nisam vidjela 4 dana,a to je za nas predugo) kad ono na mobitelu sms 'šta radiš D....,kako si,imal šta novo,da se samo javim'

prijatno sam se iznenadila,jako

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Hmmm pravi prijatelji...  mnogo sam se razocarala u svoje naj bolje prijateljice od kad sam se odselila iz grada, a tek od kad sa se udala da ne pricam... neznam mm kaze pa sta si ocekivala..

Neznam ni sama, to jednostavno nije vise to kao kad smo bile devojke i izlazile....
sad  se jedvaaaaa gledamo, i to jednostavno vise nije to. Bude mi nekad zao, ali...

Sad nekako gledam drugacije na ta prijateljstva "prava".