To nemam, ja shvatim tek kada zagrizem i probam

malo sam razocarana u ljude, tako da bolje da ne komentarisem vise na ovoj temi.
svi gledaju svoje d_pe, a moje niko ne, NE MOZE TO TAKO
da li je d_pe ruzna rec?


_____________________________

don't shit where you eat :))

Ja volim ljude. I ako se na sto ljudi nadje jedna jedinka koja vredi, procenat je super. Dokle god postoje te jedinke, postoji i vera u bolje sutra.
Ja oko sebe uvek imam najbolje. Nekako ne prodje ni godinu dana, a sa crvuljcima isplivaju nepomirljive razlike.
U stvarnom zivotu ili na forumu, ja odvajam najbolje za sebe. Sa kim sam jednom zapocela nesto da gradim, to nisam raskinula, vec samo produbila.
Tako da, ziveli za prave prijatelje!!!

a jel ti gledas u tudje d** ili samo u svoje??

Nikad nisam sa nekim izgradila nešto veliko i važno, i tek onda shvatila da je osoba vnogo. To se vidi i u površnim razgovorima, tako da se svako potencijalno prijateljstvo seče u korenu

Sebe smatram izuzetnom srećnicom što se tiče prijatelja, svoje najbliže, njih 5-6, volim kao da su mi iz oka ispali, a kumu kao da mi je sestra, najrođenija

Meni je najbolji prijatelj mm. Najveca podrska, osoba kojoj uvek mogu da se poverim. Imamo sjajan odnos i zaista mozemo bukvalno o svemu da pricamo. Da sam ga zamisljala ne bi mogla ovakvog da ga nadjem. naravno da ima mana, kao i svaki covek, ali ogromna kolicina one prave ljudskosti, osecaj za dobro i lose i razumevanje uvek nadoknadjuje sve one mane. Veliki covek i veliki prijatelj! 

Hvala Neđi na današnjem danu. Samo toliko. 

Uživala sam

isto!


_____________________________

don't shit where you eat :))

Imam pravih prijatelja više komada i nisu na prodaju. Muž mi jeste prijatelj, ali sigurno ne mogu kad se opijemo i opustimo i prepustimo sećanjima reći njemu nešto kao: Jel se sećaš onog mog frajera ...? A kad smo se onda našljokale pa....? Ne želim ni ja njegove trenutke da spoznam. A baš to mi nekad treba, da se sa prijateljima koje je sačuvalo vreme, prisećam i laprdam o nečemu što ne mogu sa mužem. A poznanika gotovo da nemam, mislim imam naravno, kad izađem iz stana na svakih par metara bude zdravo, ćao..., ali ne provodim uopšte vreme sa njima, jako retko padne po koje pićence sa nekim ovako u prolazu.

Stigla mi moja školska iz osnovne, nismo se videle 4 god. (živi na N.Zelandu) sutra pada viđanje 

nedostaje mi moj najbolji drug.... 20 god smo jako jako bliski, i povezani.. pricamo o svemi, imamo interne sale, kad smo zajedno ne moze nam niko nista

_____________________________

„Ako nismo odgovorni za misli koje prolaze pored naših vrata,
odgovorni smo za one koje puštamo i kojima se vodimo.“

Moja duša, moja najbolja drugarica, poslala mi je đakonije iz Dubaia - moju omiljenu tortu od meda, humus i tam yam začine, mmmm, njam ... Ima da jedem za troje

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Bravo Dunja za tvoju drugaricu

Prijatelja imam dosta ali posto nisam tu 6 godina sve sam redje u kontaktu. Ali pravi prijatelji su oni koje kad kontaktiras nije bitno kad ste se culi, tu je sve kao da ste se juce videli. Pogotovu kad se sretnete. Pravi prijatelji su neko ko ti je godinama postao kao prava familija, braca i sestre.

Sad sam se bas zamislila nad ovom temom... Hm...Ispade da ja imam samo jednog pravog prijatelja(mm ne racunam)Imam puno ljudi koji su tu kad nesto zatreba njima,meni izgleda ne zatreba nikad nista.
Imam dosta njih sa kojima volim da provedem vreme,ali ruku u vatru da ocekujem od njih...hm...
Samo sa njom mogu da cutim,a da ne bide glupo.I da se ne cujemo 3 meseca pricamo kao da smo se svaki dan cule... I mnogo je volim...
Sad sam skroz u konfuziji...Smatram je porodicom,a ne samo prijateljem...

Ja imam dve prave prijateljice kojima sve mogu da kazem i koje me nikad ne bi izneverile. U njih imam beskrajno poverenje i znam da to nikad ne bi zloupotrebile...

Sve ostalo su mahom poznanice ili samo ok drugarice sa kojma mogu malo da se istracarim i popijem kafu..

Jedna Tanja i jedan Saša. Kraj priče.

Slazem se. Niko nije savrsen, ja daleko od toga. Pravi prijatelji su oni koji te poznaju i prihvataju sve tvoje vrline i mane. I niej to samo neka kupo-prodaja, uzimanje davanje ima tu sarenih stvari. Meni su razliciti ljudi znacili puno u pojedinim teskim trenucima u svom zivotu i osecam prema njima lojalnost. Nisu mi bitni ti pokloni i ta cuda valja se ne valja se, sta se daje i sta poklanja. Ti pravi ljudi su ti tu da pricate i da se razumete. A za pomoc, u se i u svoje kljuse, pa nismo vecito deca. Ja volim samostalnost i da radim dosta stvari sama. A ko mi nekad pomogne necim stvarno to znam da cenim. I ne zaboravljam. A svakakve gluposti, pa zivi smo ljudi. Pitanje je samo sta je bitno u svemu tome, u svim tim medjuljudskim odnosima, koliko ocekivate, i koliko zelite da dajete a koliko da pruzate. Po meni je najveca vrlina davati i zaboravljati, ciniti drugima i ne praviti od toga neke drame. Isto i zauzvrat. Ta zivotna nervoza cesto zamagli vizir i pomeri kurs pa se zaborave stvarno neprolazne stvari.

U ovoj trudnoći malo ko se setio da me bar jednom pitam za zdravlje........... Trenutno nemam vremena da se ljutim na njih, ali nadam se da se neće iznenaditi kad im jednog dana budem merila istom merom. Nisam zlopamtilo, ali nisam ni otirač.

Sasd ste malo rastužile Setih se svoja dva najdraža prijatelja i toga koliko mi nedostaju jer ni on ni ona nisu u mom gradu. Nekad se čujemo baš često, a nekad prodje i ceo mesec ili dva. ALi znam da su tu uvek kad mi je bilo i lepo i teško.
Imam zaista divne ljude oko sebe. Imam drugaricu iz detinjstva sa kojom se i dalje družim kao nekad. Imamo i mm i ja zajedničke prijatelje koji su nam pokazali šta znače prijatelji u trenucima kad nam je bilo mnogo mnogo teško. Nadam se da im uzvraćam bar polovinu onoga što sam ja dobila od njih.
Ima naravno i onih koji su otišli i čiji me odlazak zaboleo. Ali shvatam da se ljudi menjaju i da je nekad bolje tako. Nismo svi na istoj talasnoj dužini sve vreme. I srećan im put.

Oni koji su tu, su moje najveće blago.

Moja kuma.
Dovoljno je da jedna drugoj napisemo samo jednu rijec u poruci i sve je jasno. Ponekad planiram da je zovem da je pitam nesto i za nekoliko minuta stize njen sms sa odgovorom na moje pitanje. Na istoj talasnoj duzini od rodjenja.

< Poruku je uredio Nada RR -- 20.9.2013 10:27:28 >

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

nemam puno pravih prijatelja,imam puno poznanika ,ali prijatelja ne.imam drugaricu i koleginicu koja radi u skoli gde sam i ja,ona zna bukvalno sve o meni i na nju uvek mogu da racunam.tu je i jedna moja skolska iz srednje skole,takodje,pred njom nemam tajni.i moja snaja,zena mog brata,ta osoba mi je kao sestra.i to je to.
imam divna prijateljstva ovde na RR,cak i neke prijateljice sa kojima osecam vecu bliskost,nego sa nekim u stvarnom zivotu,znace one,to je za drugu temu.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Hm...veoma malo pravih ljudi. Izdvajam njih 4 a u njih ubrajam sestru i mamu, prijatelji za ceo zivoti sve dace i nedace. Ne osecam potrebu da prosirujem taj intimni krug prijatelja, previse je onih koji su sebi dozvolili luksuz i rade stvari zbog kojih i dan danas zale. To je vec njihov problem, u stanju sam da dozvolim da me gaze, ali ne po svaku cenu, jer dostojanstvo nikada ne treba izgubiti i dozvoliti da ga drugi pogaze, ono je najvaznije.
Hvalavam drage moje prijateljice sto mi oplemenjujete zivot i cinite ga sarenolikim, bez obzira na sve nase razlike.

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!