Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)”

Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (Puna verzija)

Forum >> [Beba] >> Razgovori roditelja

Poruka

marketing RR -> Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (6.5.2016 9:47:25)
Drage mame, Pampers i Ringeraja vas pozivaju da učestvujete u nagradnom konkursu “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” i sa nama podelite vašu priču u okviru ove teme. Konkurs traje od danas 6.5. do 13.5.2016. ( zaključno sa 13.5.). Pravo učešća imaju svi registrovani članovi Ringeraje. Nakon završetka konkursa, 5 pobedničkih priča, prema izboru uredništva Ringeraje, ćemo objaviti kao posebne članke 16.5. na Ringeraji, a autori istih će biti nagrađeni paketima novih pelena Pampers Premium Care sa 5 zvezdica za zaštitu kože veličine 4 ili 5. Nove Pampers Premium Care sa 5 zvezdica za zaštitu bebine kože donose par inovacija koje su primetne i nakon prvog isprobavanja: 1. Napravljene su od najfinijih materijala, tanke i lagane, unutrašnjeg sloja mekog poput svile, spoljašnjeg koji omogućava cirkulaciju vazduha i disanje kože 2. Lepo, nežno ali dovoljno čvrsto naležu i prijanjaju uz bebin struk, ne žuljajući je i omogućavaju komfor i slobodu kretanja 3. Neverovatno dobro apsorbuju tečnost omogućavajući da bebina guza ostane suva i do 12 sati 4. Specijalni upijajućii kanali raspoređuju upijenu tečnost duž cele pelene ravnomerno 5. Indikator vlažnosti nije više rezervisan isključivo za veličine namenjene novorođenčetu, već je tu na svim veličinama PROČITAJTE VIŠE ...

serpica -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (7.5.2016 8:37:19)
Da li se ovde u temi pisu price?

adulence -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (7.5.2016 10:26:28)
Moja ispovest... Već izvesno vreme razmišljam kako da započnem ovu moju priču,da bude nekako drugačija od drugih,ali nikako mi ne polazi za rukom,jer na posletku,sve mi mame vodimo istu bitku I brigu.Prvo uspešno doneti na ovaj svet svoje dete svoj mali zamotuljak,koji se krio I uživao 9 meseci u nama,a onda isti taj mali zamotuljak pretvoriti u lepo vaspitano dete,a kasnije u kulturnu,pametnu I odgovornu osobu.Ja sam mama jedne trogodišnje devojčice I jednog malog dase od 8 meseci. Šta da kažem,samo mame trogodišnjaka znaju kako to izgleda. U poslednje vreme vrlo često ležem u krevet s mišlju jesam li ja zaista dobra majka,da li sam previše stroga,da li očekujem previše?Nekada zaista pomislim da sam previše stroga,čini mi se da previše puta u toku dana izgovaram nemoj ovo,nemoj ono,pazi ovo ,pazi ono….i tako u krug…moje starije dete kao I većina trogodišnjaka funkcioniše po principu ispitujem koliko mogu I ako samo malo pređemo granicu stvar se otrgne kontroli…salu na stranu uvek se trudim da joj u toku dana bude zanimljivo,a opet da se zna neki red.ja sam takva ,volim red,ali ne znam koliko je to jednoj trogodišnjakinji ,bitno I važno,da li se igračke ostavljaju u kutiji ,a knjige na polici.To je ono što me mori,da li je previše narodski rečeno “Driblam”?Ali ono što mi ipak daje vetar u leđa I gde na kraju budem ponosna I na sebe I na nju,je to kako ona lepo usvaja neke stvari,ne kaže se za džabe da kultura od kuće ide.Toliko volim što nije od one dece koja će u gostima ostaviti haos,da,napraviće haos od igračaka,ali na kraju igranjca pokupiti za sobom,jako sam ponosna na nju,što kada dodje iz vrtića požali mi se kako je njen drug pričao ružne reči.Ali od svega sam najponosnija što kada uveče legnemo u krevet ona meni kaže :”Mama ,ja tebe volim do plafona” I to mi je ipak znak,da sam ja njoj najbolja mama I da će uz moju pomoć biti divna I plemenita osoba na koju sam već sada jako ponosna.

serpica -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (7.5.2016 12:07:26)
Majka... Majka sam evo vec 11 godina. Mada kad malo bolje razmislim,mislim da sam majka od svoje 17.te godine,tada sam pocela da mastam o velikoj porodici,puno dece,smeha,radosti....Moja prva sreca rodjena je 2005 god. Bila sam mlada,tek napunila 25,uplasena i uzbudjena u isto vreme. Moja devojcica s teskom mukom dosla je na ovaj svet,posle skoro 16h borbe i njene i moje ona je rodjena,doduse ne prirodno,ali se rodila..videla sam je nakon pet dana i tu sliku pamtiti celog zivota.Od toga dana krece nasa borba,iako je bila nejaka i mala borila se,dve godine zajedno smo plakale,ona tiho i necujno jer nije imaala snage,a ja glasno i jako kao svaka majka koja se bori za svoje dete. Nakon dve godine odlaska kod lekara,decijeg neurologa,radjenja vezbica i kod kuce i u bolnici,posle popijenih brdo vitamina i lekova,mojih isplakanih suza,moja devojcica je bila dobro. Nadoknadila je propusteno i vrlo brzo stigla decu njenog uzzrasta. I sada,kao velika devojcica,i dalje je ista,tiha,povucena,mirna,ali pametna i osetljiva...i bas zato sto smo uspele,i uprkos losem prvom iskustvu,odlucila sam da joj rodim sestru.Da,opet sam nekako znala da ce biti devojcica,i bila je..dobila je sestru malo pre njenog cetvrtog rodjendana.Nije mi bilo tesko,napotiv,sve sam radila iz ljubavi prema njima,a i ona je bila dobra beba,njih dve zajedno ispunjavale su svaki deo mog zivota.Moje devojcice...moja radost u najtezim trenucima,moj spas i moja uteha za sve. Zajedno su isle u vrtic,te prve zajednicke slike,njihov zagrljaj i osmeh,ponos starije sestre kako cuva mladju,sve me to gura i podstice da idem napred i zaboravim svaku neprospavanu noc,svako bdenje nad njima,svaku temperaturu... Cuvala sam ih lako,mogu tako reci,jer su zaista i bile takve,nezne,lake,nasmejane,vesele...posle nekoliko godina od rodjnja druge cerke osetila sam potrebu za jos jedinim detetom.One su vec bile velike,samostalne i uvek spremne da mi pomognu..Starija je krenula u skolu,bila sam ponosna na svaku peticu koju je donela,mladja je isla stopama sestre i ja sam bila ispunjena.Posle skoro pet godina od drugogo porodjaja,rodila sam svog junaka,moje su devojcice dobile brata.Bili smo presrecni,ja sam se jos jednom ostvarila kao majka i jos jednom samo tri puta vise i jace osetila cari majcinstva... I ponovo su te cari ostavile traga na mom licu,usekla se po koja bora ispod oka,sto od nespavanja,sto od cestog smejanja,jer moje su ruke bile pune,moje srce takodje. Sin je odrastao okruzen ljubavlju svojih sestra,pored njih je naucio prve reci,pustio prve korake... I sve je nekako islo lako,kao da tako treba,kao daa se to podrazumeva... Istina je,nisam imala vremena za druzenje sa drugaricama tako cesto kao ranije,ali sam koristila svaki trenutak da sa njima prosetam,da ih upoznam sa ljudima,pokazem svetu koliko sam srecna. I mogu reci u tom trenutku imala sam sve,troje zdrave dece,supruga i srecu u kuci.. I bas kad sam pomislila da je to,da sam ostavarila svoj devojacki san,ubrzo posle ugasene prve svecice na torti mog sina saznala sam da sam trudna.Ovog puta osecanja su bila pomesana. Nisam se plasila kako cu da podelim svoju ljubav,nisam brinula o tome kako ce to starija deca prihvatiti,odgojila sam ih tako da se uvek raduju novom zivotu..plasila sam se da li cu i ovog puta uspeti..da li cu pored svega doneti na svet jos jedno dete i da li cu imati snage da ga ocuvam isto kao i ostalu decu. I Bogu Hvala jesam! Pred sinovljev drugi rodjendan rodila sam devojcicu...i nimalo se nije razlikovala od svojih sestara sem po boji kose i ociju...isto tako je bila dobra i mirna beba,nekad pomislim kao da zna da ne mogu da budem u isto vreme na cetiri mesta pa zato ceka svoj red i svoje vreme.. A svako od njih nasao je svoje mesto pod Suncem,pod mojim srcem svi su jednaki i kad su mirni i kad nisu,i kad spavaju i kad su budni... Najmladja devojcica za koji dan puni godinu dana....svi su uzbudjeni i srecni,ponosni i vazni...A ja.... za svaki naredni dan svog zivota nalazim snagu u njima gledajuci ih kako rastu i kako ce sve ono sto je nosilo njihovo detinjstvo ostati lepa uspomena zabelezena mojoj rukom,iz dana u dan...

dejana007 -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (10.5.2016 8:24:40)
Divno [sm=smiley27.gif][sm=smiley27.gif]

Anck Su Nmaun -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (10.5.2016 9:03:43)
Serpice [sm=smiley31.gif] bas divno...[sm=smiley27.gif]

Miracles -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (11.5.2016 8:43:26)
Ja sam mama. Mama. Ta reč, i uopšte sama činjenica da sam baš ja njegova mama, ponekada mi deluje nestvarno. Toliko nestvarno, da poželim da me neko uštine, i potvrdi da ne sanjam. Jer sanjala sam dugo jedan isti san. Jedna neostvarena želja boravila je u mojim mislima i telu dugo, dugo ... A onda, kada se želja ostvarila, sva bol koja je lebdela u meni, mesecima i godinama, nestala je. Čak i sećanje na tu bol iščezlo je vrlo brzo, i tek ponekada se javi neki tračci, jedva čujni. Jer ON, ON je svojim rođenjem poništio sve ono loše, memljivo, hladno, a njegovi mekani obrazi doneli su dugo iščekivanu toplinu nama, koji živesmo u zimi predugo. Sećam se tog prvog trenutka, kada su ga spustili na moje grudi. Bio je snen i rumen. I MOJ. Sećam se njegovog prvog sikenja, i prvog plača. Kako je spavao pored mene a ja gledala u njega celu noć, iako sa znala da moram spavati, jer mu i sutra trebam biti mama. I sutra, i prekosutra, i zauvek dok me bude bilo na zemlji. A i posle. Njegovim rođenjem, život nam donese neke druge prioritete, neke druge želje, umor, radost, zahvalnost bogu što nam ga dade. Jer sve ono pre njega, nije imalo tu snagu i taj miris života koji nam on donese. Život su trenuci, a on je taj trenutak koji nam je trebao, da počnemo da živimo. Naš mali nežni dečak okrenuo nam je život naopačke. Bacio nas je u vir pelena, sikenja, smeha, prvog zubića, nespavanja, beskrajnog maženja. Vir briga, doktora, prehladica, prvih koraka, putovanja, razbijenih nosića, prvih obroka i malih zalogaja. I u tom viru plivamo sami, nas troje. Zbunjeni, radosni, nekada nespretni, ali uvek svesni šta nam je dato njegovim rođenjem. Svesni da je on naša karika, naš život i naše SVE. Naposletku uvek bude njegov bezbrižni san. I budem ja koja ga i dalje gledam dok spava. I opet poželim da me neko uštine, i potvrdi mi da ne sanjam.

nikiteki -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (11.5.2016 9:51:46)
Evo vec duze vreme razmišljam, kako da zapocnem ovu temu. Kada sam se udala Razmišljala sam kada cu postati majka, i da li cu biti dobra majka. Danas evo imam moja tri andjela. Prvo dete smo cekali tri godine.To su bile tri godine nerviranja nervoze razmišljanja, ceste kontrole kod doktora i i cesta pitanja "Da li cu ja uopšte ikad postati majka". San svake zene je da se uda i postane majka. To je bio i moj najveći san. Kada sam ostala trudna prvi put sreci nije bilo kraja, kako meni tako imojim bližnjima. Kada je moja prva devojčica stigla na svet nisam mogla da se odvojim od nje, sve sam trcala kada bi zaplakala. Nista mi nije bilo tesko. Prvence nase je bilo u centru pažnje svi smo oko nje trckarali. Kada je porasla to je bilo ko ce pre da je uzme da li jedna baba ili druga[sm=smiley36.gif] onda sam vodila borbu oko baba stalno su se ljutile [sm=smiley36.gif]. Dok se nije rodila druga devojčica i sve počelo drugačije da bude. Krenuli od rodjenja po lekarima prvo pupak, pa anemija, a onda inekcije, lekovi, melemi i ko zna sta jos. Ali sve to prodje i i taman mislis najgore je proslo kad počinju cesta zapaljenja pluca, astma i sve opet jovo nanovo po lekarima, lekovi...... Ali ne kazu džabe "Mala deca mala briga, velika deca velika briga". Ovako nisam imala problema sa njima slagale su se lepo u njihovoj sobici sa igračkama igrale su se. Sve dok nije stigao bata. Kada se rodio sin on im je bio kao igračka otimale su se oko njega ko ce da ga drzi, ko ce da ga hrani, ko mami da pomogne oko kupanja, kao njihove babe[sm=smiley36.gif]. One nisu se odvajale od njega cak ni u vrtić nisu htele da idu, mukica ni da spava nije mogao od njih. Sada kad su porasli i kada ih gledam zajedno kako se igraju i vole, mojoj sreci nema nikad kraja. Deca rastu, detinjstvo je jedno, neka uživaju koliko mogu.

bubulence -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (11.5.2016 11:26:12)
iskrena ispovest mama.... jao... biti mama... lepo, prelepo, odgovorno, preodgovorno. sta je dobra mama? sta ona radi za svoju decu? Da li je bitno da je kuca cista, da li je bitnije da se deca igraju, da li da se hrane iskljucivo zdravo ili ipak raditi sto radi i vecina, da li brinuti ili biti opusten, forsirati ili prepustiti decijoj volji...? Onog trenutka kada sam rodila Emiliju i kada su mi je stavili na grudi prva pomisao je bila da je predivna a druga da li bi ona sada trebala da siki [sm=zmeden.gif], mozda je gladna pa place, ili to tako treba, da joj nije hladno jer je umotana samo u pelenicu, kako su je tako stavili da joj glavica visi...? znaci briga, pored neverovatne kolicine ljubavi dosla je i briga. ona se valjda radja sa detetom. ili sam ja takva majka... jedva sam cekala drugu trudnocu i drugo dete da budem malo opustenija, tako kazu da bude sa drugom decom. I onda dodje na svet moja Masa, najdivnije stvorenje na svetu, najlepsa mrva posle svoje seke, najumiljatije dete, najveca maza. Rodila se da bi bila voljena, grljena, ljubljena, mazena. a mama opet nije opustena, nego pored duplo vece srece, duplo vise ljubavi , doslo je i duplo vise briga. i posto je ovo ispovest moram da kazem, da sam najponosnija mama na svetu, toliko se dicim i ponosim svojom decom da nekad svesno preteram. Ujedno da se ispovedim i da sam najumornija mama, spavam 3 do 5 sati, hodam kao zombi, uvece u 19 vec pocinjem da ignosrisem pitanja, preskacem igre, jedva cekam da legnu, da uzivam u tisini, da odgledam neki film. A onda moje bebe zaspu a ja ne mrdam od njih, nego ih gledam, ljubim, mirisem, i osecam nevervatnu kolicinu ljubavi i srece. i mozda ovo nema veze sa temom, nego vec danima ovako razmisljam pa mi je taman lepo doslo da negde to napisem...

branki* -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (11.5.2016 16:19:11)
Zelja za deteto se javila onda kad sam mislila da sam upoznala pravog coveka.ogromna moja zaljubljenost i samim tim ogromna moja zelja za bebom.hocu je odmah,zamisljala sebe kao divnu,milu trudnicu..ali,trudnoce nije bilo.moje suze,moj bes,moj ocaj,moja nestrpljivost..i odmah krenuh na vto.imati bebu mi je postalo opsesija.morala sam da zatrudnim.samo jedna jajna celija.opet moje suze,moje ogorcenje,tuga.ali...ta celija se oplodila i bila sam trudna!!!ogromna sreca,neopisiva,ludacka sreca!ali...borba za bebin zivot na samom pocetku,od prvog dana.ne mogu to opisati,nema tih reci koje bi opisale ono kad se suocavas da ces mozda izgubiti ono sto si sanjao,za sta si se borio,sto si nocima zamisljao..gledala ga kroz stakleni zid i milovala ga pogledom..moj sin!moj najlepsi sin!kako je leeeep!kako ga volim da cu da puknem,da se ugusim od ljubavi!izborio se,borac je od pocetka!na mamu.i lep je na mamu,kazu[sm=smiley36.gif].dali smo mu ime bozidar.to mu je jedino i savrseno pristajalo..slede meseci ogromne srece,radosti,kao da samo ja imam sina.bila sam uplasena majka.da li je jeo,kad je jeo,koliko je jeo,da li je kakio,sto nije kakio,kakav mu je pogled,kakav je stomacic,sto ovo,sto ono..od opustene postala sam kontrolor,brizna,analizirala sve,merila,pratila,sterilisala..i taman kaad smo usli u miran period,prohodao,prozvakao,ja se ususkala,umirila,opet krece borba,ali ovog puta mnogo veca i duza,borba koja i dan danas traje..kad god mi se ucini da ne mogu vise,pogledam ga i ne mogu da odustanem.ja ucim njega,a on uci mene.uci me kako je zivot u stvari jednostavan,kako nisu bitne skupe igracke jer ga ne zanimaju,vec su za srecu dovoljna i dva obicna pruta.kako nije bitna marka garderobe,ali je bitno da je cista i suva,uci me da budem jednostavna,uci me da budem bolja,da budem bolji covek.i jesam.moj sin mi je promenio vidike,prosirio svest.on i ja,dva borca ! Za bozinu sestru se nisam borila.ona je dosla sama,odjednom,iznenada,desila se!cudo! Moja mala pufna,moj mali pratilac..zauzela drugu polovinu mog srca!i ta ljubav se ne moze opisati.prosto je zastrasujuca koliko je velicanstvena i bezgranicna.ta mala bica koja su se otkinula od tvoje krvi i mesa,bespomocni ,izgubljeni,gledaju u tebe kao u boga ,te male ,mekane rucice koje te grle oko vrata i vise ja ne pripadam sebi,pripadam njima sve dok zivim.

eca89 -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (11.5.2016 18:03:49)
Branki, serpi, bubi, divne price[sm=smiley27.gif]!

vocicana -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (12.5.2016 6:33:37)
Divne price, divne mame, kakav naboj emocija, uvek se zaplacem kada MAJKA iskreno iz duse kaze sve, tako isto i za svaku porodjajnu pricu, tako i sada, sve zvuci kao da nije nista strasno, a strasnije ne moze biti. Tek me cekaju zubici, temperature, sve gluposti koje cekkaju, a da li sam spremna...moram da budem, jer sam ja ta koju ce on zvati mama, dok disem i hodam! [sm=smiley27.gif]

marketing RR -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (12.5.2016 19:22:42)
Ajmo mamike, pišite nam svoje priče [sm=bravo.gif]

nikiteki -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (12.5.2016 21:31:23)
Divne price.

Maraj -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (13.5.2016 13:08:54)
Mama....kako to divno zvuci. I ja sam mama ! Posle 13 godina veze i ja sam postala mama Nekad mi je delovalo nemoguce da cu ja to postati. Dani , nedelje pa i godine , prolazile su a od moje trudnoce nista. Ocajna sam bila. Svaki mesec kada bi mi dosli oni dani u mesecu , dobro bi se isplakala. To je znacilo , jos jedan mesec , a od moje trudnoce nista.... plakala , sam , ocajna sam bila , ali se predavala nisam. Dve laparoskopske operacije , dve inseminacije i nista.... Odlucili smo moj suprug i ja da pokusamo sa vantelesnom oplodnjom. Kada se samo setim...radila sam. On bi me cekao u kolima ispred firme sa injekcijama koje sam svakodnevno sama sebi davala u ruku. Plasili smo se da ce nas neko videti i pomisliti da smo narkomani. Zbijali smo i sale na tu temu. Valjda da lakse preguramo te dane..... dosla je i vantelesna....nazalost nije uspela.... moj ocaj....nikad me niko takvu nije video. Nisam htela rodjendan da slavim , Novu godinu....nista. A onda mi je prijateljica rekla "Svaka zena koja ima matericu , moze da rodi , sve nas ceka jedna beba , tamo negde" . Sabrala sam se i nazvala kliniku u kojoj smo radili vto. Od prethodnog postupka vantelesne , ostao je jedan embrion , kojeg su zamrzli na minus 200i nesto stepeni Resili smo da probamo sa tim jednim "smrzlicem". Na Bogojavljenje , vratili su mi tog mog smrzlica. Nakon dve nedelje , prvi put u zivotu saznala sam da sam trudna! E , moj smrzlic, moj borac , najjaci embrion , bio je tu kod mene u stomaku! Boze kako sam srecna bila. Plakala sam. Plakao je i moj muz To nam je bila najveca sreca koju smo ikad doziveli. Usledili su 9 meseci. Lepi su bili. Iako "teski" . Svakodnevno sam davala sebi 2 puta dnevno injekcije u stomak ne bi li iznela trudnocu do kraja. Opet kazem , sama sebi. Da mi je neko rekao da cu to raditi , ne bi verovala. Al sve za moju bebu. Boravila sam i na odeljenju za visoko rizicne trudnoce jednim mesecno , ali hvala Bogu sve se divno zavrsilo tog 30.09.2015.godine. Bila sam u sok sobi. Stigla mi je poruka od supruga. U poruci slika. Slika moje bebe. Mog andjela koga sam tako dugo cekala. Plakala sam i tada. Placem i sada. Opet prozivljavam te osecaje. Tu neopisivu ljubav. Moj smesko sada ima 7 meseci. Divna je beba. Bas pravi smesko. Ne skida osmeh sa lica. Ko god ga vidi iznenadi se kako je dobra beba. Znam da je to blagoslov od Boga , i da me nagradjuje za svu muku koju sam prosla dok nisam dosla do mog andjela. Moje najdivnije bebe.

lesica -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (14.5.2016 19:48:47)
Drage moje, trebalo je odabrati. [sm=bravo.gif] Uglavnom, evo mog izbora: Serpica Branki Miracles Bubulence Adulence Bravo devojke!!! Pošaljite pp marketingu, kako bi ostavile podatke da vam nagrade budu dostavljene. I molim vas da kada male guze isprobaju nove Pampers pelene, da nam ispišete iskustvo sa njima kao i vaša zapažanja!!!

mila83 -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (14.5.2016 20:20:41)
Cestitam dobitnicama ! Zaista divne price ! [sm=bravo.gif]

adulence -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (14.5.2016 20:23:51)
Jeee,hvala RR i Pampersu...

serpica -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (14.5.2016 21:51:39)
Hvala Les, hvala RR, hvala sponzoru, hvala vam od srca.[sm=smiley31.gif]

Sanjalicaaa -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (14.5.2016 21:53:59)
IZVORNA PORUKA: branki RR ta mala bica koja su se otkinula od tvoje krvi i mesa,bespomocni ,izgubljeni,gledaju u tebe kao u boga ,te male ,mekane rucice koje te grle oko vrata i vise ja ne pripadam sebi,pripadam njima sve dok zivim. Divno napisano. Par puta sam procitala ovu recenicu. Predivne su vam price.

nikiteki -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (14.5.2016 22:04:20)
Cestitam dobitnicima

branki* -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (15.5.2016 9:15:03)
Hvala puuno ,draga moja ringerajo[sm=smiley31.gif]

Mariya -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (15.5.2016 9:29:40)
Divne priče[sm=smiley27.gif]

Maraj -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (15.5.2016 12:19:53)
Cestitke [sm=bravo.gif] slazem se sa Sanjicom vezano za post od branki [sm=smiley20.gif]

Miracles -> RE: Nagradni konkurs “Iskrena ispovest mama (o odgajanju dece)” (16.5.2016 13:19:13)
Hvalaaa [sm=smiley31.gif]

Stranica: [1] 2 Sledeća stranica > >>