|
Anoniman -> RE: MERYEN (24.10.2008 9:07:51)
|
Ok, da se ne lažemo-ja ne volim da kuvam. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Da spremim nešto svakodnevno za nas troje - može, ali da kuvam za neograničenu količinu ljudi kada se ne zna ni koliko će ih doći, da kuvam 10l supe, i uvijam 100 sarmi, i pečem 3 praseta i 3 jagnjeta... Nisam ja za to. Mene to sve nervira. Ja volim lepo postavljen sto, a muževljevi roditelji slavu prave u nezavršenom delu kuće (nezavršenom utoliko da je samo izmalterisana prostorija), sijalice vise na gajtanu iz plafona, hladno je jer nema grejanja pa se u skladu sa tim ni ne luftira prostorija kada počnu da stižu ljudi (kroz dim se jedva raspoznajemo), upali se tamjan-meni to ne prija jer sam, kao što sam već rekla, astmatičar, i počnem da se gušim od tog mirisa. Svi tanjiri su različiti na stolu, escajg se pobaca oko tanjira, a ja smatram da svaki komad escajga ima svoje mesto. Čaše su raspar. Sto je svatovski (oko 10m), a oko stola su pola drvene stolice, pola plastične a pola one daske kao po seoskim svadbama). Svekrva se nikada ne "dotera" kada stignu gosti, ne znam valjda misli da će je više ceniti ako je apa-drapa jer se, Bože moj, ona namučila spremajući slavu. Sve to tako... nemam pojma. Ja kada bih pravila slavu ja bih to pravila sasvim drugačije, ali se to tako (kako bih ja htela) ne može, jer imamo jako mnogo prijatelja (ne ja toliko koliko moj muž-sve su to NAŠI prijatelji, ali...razumete šta hoću da kažem, iz perioda pre mene). Sve u svemu-naći ću ja mlađu snajku da to pravi.
Možda meni sve to ne bi smetalo da ja ustvari imam naviku slavljenja slave. Kod mene u porodici (dok sam bila devojka) slavu smo označavali u krugu porodice. Pošto su mi i mama i tata jedinci, a tatini roditelji su davno umrli, taj naš pojam porodica broji svega nas 6oro. Verovatno sam ja zbog toga navikla na lepo postavljene stolove i sve već što sam gore navela... za 6oro ljudi nije problem postaviti sto.
|
|
|
|