|
cvijetak -> RE: Daunov sindrom (31.1.2011 13:42:30)
|
Mozda cu zvucati grubo, ili ne znam ti ni ja kako, ali taj tvoj drug je definitivno osoba koja je izuzetno sebicna, i emocionalno neuravnotezena. Ima li on ista ljudsko u sebi kad mu uopste pada na pamet da svoje dijete smjesti u neku ustanovu, ima li on uopste pojma na sta te ustanove lice[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/zmeden.gif[/image]Osoba koja je psremna da bude roditelj, koja zeli dijete, bice u svakom trenutku svjesna da dijete ne dolazi sa garantnim listom, i da ima hiljadu situacjua koje mogu da okrenu zivot naopako...
Opet kazem, mozda sam gruba, ali govorim to jer sam u situaciji da imam curicu sa DS, a njen otac se nakon dijagnoze pokupio i otisao. I nikad, ali nikad nije nazvao da pita kako mu je dijete. Nikad ga nije bilo briga imam li JA kao majka tog djeteta potrebu da dobijem podrsku i paznju, ljubav i razumjevanje...Nista. I njegov je savrseni prijedlog bio da se rijesimo djeteta i nastavimoi da zivimo kao da se nista nije desilo, jer smo mi zaboga mladi i obrazovani i nema smislada sebi unistimo zivot. Da, mlada sam, i obrazovana sam, sto ne znaci da nisam ljudsko bice i da negajim emocije prema svom djetetu. I ne smatram da mi je zivot unisten. Radim, druzim se, idem napostdiplomski, i nista nam ne fali. Nije sjajna situacija, i hiljadu je tu problema, sto materijanih, sto po pitanju organizacije vremena i prostora, jer smo same i jako je tesko sve uskladiti, ali funkcionisemo, i ja sam najsrecnija osoba na svijetu kad vidim da je moja princeza zadovoljna i srecna, i da uzivamo u svakom trenutku.
|
|
|
|