|
Anoniman -> Kako pripremiti dete na Svet (11.11.2008 14:09:36)
|
Evo odavde krenite da čitate:
KLIK
Šta je ono što stalno ponavljamo detetu?
PAZI, IDE AUTO!
PAZI, PAŠĆEŠ!
NE GURAJ RUKU U ŠTEKER!
NE GLUPIRAJ SE PUNIH USTA - UDAVIĆEŠ SE!
PAZI, KLIZI - RAZBIĆEŠ GLAVU AKO PADNEŠ!
NE SMEŠ DA ODEŠ NI SA KIM KOGA NE POZNAJEŠ!
NE UZIMAJ NIŠTA OD STRANCA!
....
Evo šta se meni desilo.
Pre par meseci, šetamo Luka i ja centrom. Ja guram kolica, a on ide 10ak koraka ispred mene. Izlazi čovek iz radnje (ok čovek, čist, negovan), pomazi ga po glavi, pruži mu ruku i kaže "Hajde sa mnom", i Luka ga uhvati za ruku. Stresla sam se od jeze! Očajna sam bila! Svima sa kojima provodi vreme sam ispričala šta se desilo i da ne smeju da ga ispuštaju iz vida.
Pričala sam mu kod kuće s vremena na vreme da ne sme da ide nikuda ni sa kim koga ne poznaje, jer taj neko može da ga odvede daleko, da više neće videti mamu i tatu, da više nikada neće spavati u svom krevetići, da mu niko sem mame i tate neće dati čokolade i soka... znači, pucala sam na sve što znam da voli.
E sada, da bi nastavak priče imao smisla, moram kratak upad da napravim: Luka (kao i ostala deca uglavnom) obožava čokoladu i sok, i onda sam mu rekla da ako nastavi da te dve stvari konzumira u toj količini, da će mu ispasti zubi. Njemu je to baš ostalo urezano u sećanje, jer me pred svaku čokoladicu pita "Hoće mi ispasti zubi?".
Uglavnom, pre neki dan opet šetamo, ja guram kolica a on šeta par koraka ispred mene. Prolazi jedna starija baka, čak bi se moglo reći da liči na moju baku sa kojom Luka dosta vremena provodi. Pruža mu ruku i kaže "Hajde sa mnom!" (ZAŠTO TO LJUDI RADE!?[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/zmeden.gif[/image]), Luka se odmakao, došao do mene, zagrlio me za nogu i rekao "Ja moram da idem sa mojom mamom!". Kaže baka "Ali ja ću ti kupiti čokoladicu!", tek će moj Luka "Ja ne volim čokoladu!" ([image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]), pita žena "Kako ne voliš čokoladu, sva deca vole čokoladu?", kaže on "Ja ne volim jer će mi ispasti zubi!", okrete se i nastavi putem kojim smo išli. Baka je još vikala za njim da mu neće ispasti zubi, nije se ni okrenuo.
Mislim da za određene stvari deci (dok su mali i ne razumeju baš najbolje šta im govoriš) moraš da zapretiš. Moraš da im lupiš po onome što najviše vole. Radi njihove bezbednosti.
Kako vi rešavate ove i slične probleme?
Na šta treba obratiti pažnju?
Šta vam je najveći strah?
|
|
|
|