|
Didy -> RE: Neposlušnost u svakom smislu! (2.8.2011 12:37:32)
|
Ja ću reći nešto ne baš mnogo pametno i vrlo izlizano - možda je neka faza.[sm=smiley36.gif]
Verovatno je svako dete različito, ali evo navešću šta sam ja zaključila do sad da kod nas pali, a šta ne pali.
Kad je počeo da puzi, pa posle da hoda, posklanjala sam i ogradila sve što ne bih želela da dira (sto gurnula do kompjutera i TVa da ne može da priđe, saksije podigla gore, lomljive stvari isto podigla ili izbacila...). Pokušala sam da napravim ambijent gde će moći slobodno da istražuje i da mu ne vičem stalno ne to, ne, ne, ne... To je bio pun pogodak, jer je on slobodno čačkao i istraživao sve, a ja sam za to vreme uspevala ponešto brzinski da obavim, a da ne razmišljam da li će mu se nešto desiti.
Kad je počeo da čačka mašinu i šporet, prvo sam burno reagovala, onda sam shvatila da ga time samo bodrim, jer mu odgovara moja reakcija. Posle sam mirno govorila da se to ne dira i odvodila ga u sobu, skretala mu pažnju nekom igračkom ili sl. Poenta je ne reagovati burno, jer su oni tad postigli svoj cilj - privukli su vašu pažnju. Znači - ne i idemo da se zabavimo nečim interesantnijim, ovo je dosadno - to je poruka. Naravno da nisam uvek imalam vremena i strpljenja, ali sam se trudila. Hiljadu puta smirenim tonom ne za istu stvar i naučio je vremenom.
Pre pola godine je bio u nekoj jako negativnoj fazi, uopšte nije hteo da sluša, sve je bacao, vrištao, ubeđivali smo se po sto puta oko banalnih stvari (pranja ruku, jela, kupanja, spavanja, obuvanja zepica...). Tu sam bila malo odlepila (trudnoća+preseljenje+mm na službenim putovanjima stalno...) i krenula sam malo oštrije, pa viknem, pa malo po guzi, pa kazna... I tad sam shvatila da se on počeo još više inatiti, urlati, opirati se... Jednostavno on nije dete na koje deluje prisila, prinuda i galama. Onda sam naterala sebe da krenem skroz smireno i polako, jer je i on prolazio kroz iste faze kao i ja (preseljenje, mama trudna, tata nije tu...). Puštala sam mu sve što je hteo, a što ne ugrožava njegovo zdravlja ili bezbednost. Nećeš da ručaš, dobro. Nećeš da pereš ruke, dobro. Nećeš da se kupaš, dobro. Kad je video da ja ne histerišem oko mnogih stvari (da mi nisu bitne, nije mu više bilo zanimljivo i počeo ja ponovo da popušta). Jedno vreme sam morala da ga uz neke fore navedem na pomisao da je on sam baš to hteo da uradi - Hajde da vidimo koji sapun danas imamo u kupatilu i sl. Trebalo mi je puno, puno strpljenja, truda i živaca da se vratimo na "staro".
I sad primetim da kad sam smirena i imam strpljenja, sve može. Kad nisam, i on odmah počinje da se inati, da privlači pažnju, da odbija saradnju. Naravno da ima situacija kad ne mogu da ga obuzdam (kad se penje po nameštaju, kad beži po gradu, neće da da ruku i sl.). Onda pokušam da ga umirim npr. knjigom. Hajde da čitamo, hajde da crtamo, hajde idemo na limunadu i sl. Naravno da to sve zahteva da ostavite sve svoje poslove i da im se skroz posvetite, ali ja sam naučila da mi ništa nije veći prioritet od njega (kućni poslovi npr.). Ako ceo dan nešto sklanjam, spremam, naravno da će početi da pravi haos posle izvesnog vremena, jer traži vašu pažnju. Ja ga pustim da se sam zabavlja i zna dugo sam da s eigra. Kad vidim da počinje haos, sve ostavljam i idemo u šetnju, pričamo, crtamo...
Verovatno nisam ništa rekla što već ne znate, ali po meni je osnovna poenta skrenuti detetu pažnju i zainteresovati ga za neke mirnije aktivnosti kad podivlja.
|
|
|
|