|
eugenija -> RE: Lažni ljudi (9.2.2010 13:07:29)
|
Najteže je uvek bilo razumeti čoveka. Moje iskustvo govori da ko me jednom nije razumeo, neće nikad, tj. to nerazumevanje će ponoviti kako vreme odmiče, ma koliko se ja trudila. Za svaki odnos uvek je potrebno najmanje dvoje ljudi. Oba ta čoveka treba da pokažu trud i razumevanje da bi uspeli da dođu do dobre i prijateljske komunikacije pune poverenja. Ako toga nema, onda džaba sve. Mrzim ignorisanje iz dna duše, tipa: uvredila si me a sad ću da zaćutim, i nema veze što ti to nikad neću otvoreno reći, nema veze što smo proveli dosta vremena skupa, nema veze što smo podelili mnogo toga, što smo prošli skupa mnogo toga, što smo se voleli.. Nema veze. Sad sam JA ljuta, a tebe ko ebe.. Nisi čak zaslužila ni da znaš zašto sam ti okrenula glavu. Tako se jednom drugarica naljutila na mene u periodu kada sam aktivno radila na svom diplomskom radu i dva puta za redom me našla u nezgodnom momentu za neku kafu. Ja sam očekivala razumevanje, ona je očekivala da sve ostavim i da visim s njom. Nismo se razumele, ona je zaćutala, ja sam patila.. Vreme je prolazilo... Posle samu sebe išamaram i KAŽEM.. E pa nije te vredna. To nije drug kad ne može da razume da si u frkama. Nazovem je i kažem: Od danas TI više nisi moja prijateljica! Od danas, JA kažem da nisi zaslužila ni da te pozdravim na ulici! O Bože, kako se sve od tada promenilo. Nisam mogla da verujem. Svaki dan me zvala, tražila je da se vidimo, da se odljutim.. Trčala je zamnom kao zeko. Neverovatno da dobrota nigde ne prolazi, da moraš biti kuja da bi te neko čuo.. neverovatno..
Moje iskustvo isto tako govori da je mnogo više tih kvazi prijatelja u ženskom rodu, valjda zbog prefriganosti u dominatnim ženskim osobinama, tako da su mi se kroz vreme muški prijatelji pokazali boljim.
Imala sam momenata i sa lažnim rođacima i nervira me to da samo zato ako smo rođaci mora da budemo super truper dobri. E pa ne moramo!
A ako je nekom zaista stalo do druga/drugarice, otvorenim razgovorom i spremnosti sa obe strane sigurno se dolazi do razumevanja. Ljudski odnosi i problemi u komunikaciji i danas su najčešći problemi sa kojima ljudi recimo odlaze psihologu na razgovor.
Ja sad lepo imam svog psihologa koji je plaćen da me sluša, a pravi prijatelji su tu kao i do sada, iako su nam se životi neretko razišli sticajem okolnosti. Svako se pozabavio svojim problemima, neko radi, neko nema vremena, neko studira, neko se bavi decom, neko porodičnim problemima veoma ozbiljnim, a vreme je takvo došlo da je zaista teško i izmamiti osmeh neki mali bilo kome. Sećam se jednog osmeha jedne devojke na sahrani moje bake, tako je bio topao, i baš ga je lepo bilo videti na skupu tužnih lica. Ko kaže da se u žalosti mora isključivo plakati... Topla reč, topao osmeh, nekada deluju izuzetno lekovito. Ali su izgleda skupoceni!
Bilo kako bilo, sada mogu da prepoznam prave prijatelje, odudaraju od smrada ljudskog kao beli kružići na crnoj podlozi.
|
|
|
|