|
janabons -> RE: Kako ste ostale trudne? (14.10.2012 15:15:35)
|
Evo i mene,
Mi smo pokusavali godinu dana,kada to nije uspelo,ja nisam htela vise da cekam,obavili smo sve potrebne preglede i intervencije(hsg,hormoni,brisevi itd).NAkon toga dr je rekao da je sa ovim dosadasnjim analizama sve u redu i da pokusamo sa inseminacijama.
Prve dve iui su bile bez stimulacije i nisu uspele,a onda su krenule price kako sam previse opterecena time,da zato i ne moze da uspe,cak mi je moja rodjena sestra,sa kojom sam bas bliska, rekla da za dzabe to radim i da cu na kraju prirodno ostati trudna,da je razlog sto ne ostajem u trudna samomoja opterecenost.Vrlo malo ljudi me je u tom periodu shvatalo,pogotovu one koje su lako ostajale trudne,sve su pripisivale opterecenosti,i mojoj prevelikoj zelji za detetom i sto sam se informisala na sve strane kako da muzu i meni povecam plodnost.Stvarno mislim da stres nema veze,ako je hormonski status u redu tj prolaktim,a ako je prolaktin povisen,onda mozemo da pricamo o stresu i opterecenosti,ali dobro.
Onda je dosla treca iui,za nju sam najvise bila pod stresom,znala sam da me posle toga ceka vantelesna,i plasila sam se bas,bas i tih dana sam ujedala od nervoze i kad bi mi neko rekao,ma nemoj da se nerviras ako ne uspe-veoma glupa izjava.Najbitnije mi je bilo da me je moj muz razumeo,jadan i on kolike sam promene raspolozenja imala u tom iscekivanju
Kada je test pokazao pozitivno,oboje smo doziveli neku vrstu soka i mnooogo plakali,i sada mi krenu suze kad se setim tog trenutka
|
|
|
|