|
suzi kju -> RE: JanuaRRski baRR (24.1.2017 17:08:03)
|
Ja nikako da vam se javim. Mnogo su nervozne,nadrljasmo ovih dana. Mnogo mi je tesko ali moram da ostanem pribrana i jaka.
Sinoc Ema imala proliv, Andju stavim u krevetic (sa ogradicom)dok Emu operem. Mekana podloga -dušek, ona smotana padne u krevetac i glavom udari o one metalne šipke. U korenu nosa istog trena otok i hematom. Odem brzo kod doktorke a ona mi svašta reče, da sam grozna majka,kako sam to dozvolila,šta sam radila,da treba da me je sramota.
Plakala sam kao kisa,em mi se dete povredilo em me ona izvredja samo tako.
Koliko god da sam kriva ,a nisam jer je dete bilo na 30 cm od mene u kreveticu sa ogradcom,ona nema prava da me tako vredja. Čak i da sam bila pored samog krevetica ne bi je ni uhvatila.
To su deca koju aam cekala toliko godina, ni u ludilu im ne bih svesno naškodila.
Uhvati me onda inat i kazem sa cu je tuziti i da cu se žaliti kod načelnika koji je inace naa lekar. Došla je kasnije da vidi kako smo,sa se izvini ako je malo burnoj reagovaladušeksu i oni očajni kada dete padne. Ne moze ona biti više ocajna nego ja.
Uglavnom išli smo u urgentni, slikali glavu,sve ok.
Vratimo se. Ema plače bez prestanka. Nmg da je smirim. Ona je pregledala, pipala,slušala. Creva slabo rade. U mojoj glavi vec smo stigli do operacije7.
Kaze dr ako bude plakala jos pola sata idemo na hirurgiju.
Posle 15-ak minuta se isprduckala i zaspala.
Pola zivota mi ae skratilo.
Evo ja vec 7 noći ne spavam, Možda neku noc po pola sata-sat.
Samo hocu da se ovo što pre završi.
|
|
|
|