|
Mariya -> RE: Trudnice (1-42) nedelje,09/16 [chat] (5.9.2016 23:52:24)
|
IZVORNA PORUKA: degu
Bilo mi je lakse prvi pt kad nisam znala sta me ceka [sm=jezicek.gif] tad sam se divila zenama sto se ikad odluce na drugo. Ali ocigledno se sve zaboravi kad se ipak odlucimo. Ja bih vec i trece [sm=smiley36.gif]
Aahahahaha degu,tako sam i ja[sm=smiley36.gif] i posle drugog sam rekla,ja ovde više ne dolazim[sm=smiley36.gif] A eto,ipak ću se još jednom popeti na taj porođajni sto[sm=smiley36.gif]
Evo me, malo sam se smirila. Ma otići ću na triple,neka joj. Ni ja ne verujem u statistiku. Ako rezultati ne budu dobri,konsultovaću se sa mojim dr i ako on ne zna,otići ću kod stručnjaka na uz da vidi da li je sa bebom sve u redu.
A kad već pričate o porođaju...prvi put, zaista je bilo psihički lakše jer nisam znala šta me čeka. Otišla sam na porođaj kao mlad majmun misleći da će to biti očas posla,ma kao u filmovima [sm=smiley36.gif] ajmo na sto,push, now push, just one more time i jeeej, beba je tu... Ma da,how yes no[sm=jezicek.gif] satima pod kontrakcijama, trajale su po 1,5-2 minuta,pa onda 40 sekundi odmora pa opet minuti bola.. A bol je daleko jači od onog kao kad dobiješ(kao što žene pričaju,u želji da te ohrabre,a ne zaplašeni) pa epiziotomija... Sam čin porođaja i nije toliko bolan,više neprijatan,ja bih tako opisala. I ne traje dugo. Pa prva beba, ne znaš ništa oko nje,kako, zašto. Ali imala sam oooogromnu sreću sa L. Još u porodilištu su me naučili dojenju, patronažna je bila stalno na raspolaganju kad sam došla kući,a L je bila beba za poželeti. Sisala,spavala,napredovala. Zato sam se lako i odlučila za drugo. Ustvari je želja da ne bude jedinica bila i jača od činjenice da je ona bila beba,a kasnije dete za poželeti, laka za rukovanje [sm=smiley36.gif]
A drugi porođaj... Imala sam strah jer sam znala šta me sve čeka i šta sve može da krene naopako. A opet mi je bilo lakše što sam znala šta će biti. Išla sam na vežbe,bila sam potpuno spremna,fokusirana,sa sjajnim babicama, i znala sam ishod,znala sam taj osećaj koji te preplavi kada vidiš prvi put to svoje malo modro dete koje si čekala toliko meseci... L su,zbog teškog porođaja i lošeg apgar skora odmah odneli,samo su mi je pokazali,nisam mogla ni da je dodirnem. A H su,čim se rodila pokazali,prebrisali, očistili,stavili mi je na grudi,ona se umirila odmah,prestala da plače... To je osećaj i događaj koji ne možeš zaboraviti dok si živa... I shvatiš da je taj osećaj vredan svega,svakog bola,muke i svega što si prošla da bi rodila to biće koje ti tad leži na grudima. A kako rastu, sve je lepše i lepše. Da li verujete da ja svaki dan pomislim u sebi,Bože,kako mi je drago što sam ih rodila,što ih imam[sm=smiley27.gif]
|
|
|
|