|
Anitaaa -> RE: Začini u ishrani male dece (22.1.2010 22:19:20)
|
Ispitivanja su dokazala da su najvažniji razlozi za uključivanje začina u dečju ishranu, osim što poboljšavaju ukus i efekat hrane, činjenica da su iznenađujuće bogati antioksidansima.
Začini su važna vrsta biljnih produkata, koji se koriste za kuvanje jela i spremanje poslastica. Neki od njih imaju veoma važnu upotrebu u medicini, kao stimulatori sekrecije želudačnog soka i varenja, ili u sprečavanju mučnine. Antiseptično i zaštitno dejstvo izvesnih začina, koje potiče od etarskih ulja, podjednako je značajno i u kulinarstvu i u medicini.
Prirodna apoteka Začini su začuđujuće bogati antioksidansima, i u tom smislu uporedivi sa voćem i povrćem. Nutricionisti ih preporučuju kao zamenu za masti i šećere, pa dodavanje začina ne samo što poboljšava ukus hrane, nego i unapređuje zdravlje. Osim zaštitne uloge, začini smanjuju upalne procese, koji su prethodnica mnogih hroničnih bolesti. Oni, takođe, ubrzavaju metabolizam. Kao začinske trave, koriste se listovi peršuna, majorana, majčine dušice, bosiljka, mirođije, ruzmarina, žalfije ili lista celera. Mogu da se koriste sveži ili suvi. Za začine se koristi: kora (cimet), koren (đumbir, beli luk, crni luk), semenke (slačica, susam), plod (biber), ili tropske drvenaste biljke. Najvažniji začini su: cimet, đumbir, origano, crvena paprika, ruzmarin, majčina dušica i šafran. Već u prvoj godini, bebama mogu da se uključe u ishranu pojedini začini, da bi se poboljšao ukus hrane. Pre svega vanila, beli luk, bosiljak, ruzmarin, mirođija, origano, kari prah i cimet. Većina ovih začina može da se uključi u dečju ishranu od šestog do osmog meseca života.
Bogatstvo sastojaka Začini su dobar izvor gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i bakra, vitamina C i vlakana. Sadrže malu količinu soli i vrlo malo holesterola. Deca, generalno, uživaju u prirodnim ukusima hrane. No, nekada treba uključiti začine da bi se smanjila količina masti, šećera i soli. Začini mogu da doprinesu uživanju u hrani, a pojačan ukus hrane - postignut dodavanjem začina, može da pomogne kod smanjenog apetita.
Dobre kombinacije * jabuke sa cimetom, kruške sa đumbirom i vanilom, banane sa đumbirom, bundeva sa cimetom, đumbirom i vanilom * piletina sa cimetom i korijanderom, piletina sa belim lukom i bosiljkom * šargarepa sa bosiljkom i belim lukom, pire sa mirođijom i belim lukom, pasta sa parčetom butera, origanom i bosiljkom * u salati: iseckan praziluk i komorač, preliven sokom od limuna i iseckanom majčinom dušicom * dinstani praziluk i komorač, uz dodato seme od slačice - kao dodatak pečenoj ribi
Blagodet za digestivni trakt Kim, bogat mineralima: magnezijumom, fosforom i kalcijumom, kao i proteinima, sadrži etarska ulja koja se koriste u slučaju stomačnih problema. Đumbir i cimet se koriste za smirivanje stomaka, protiv dijareje (proliva). Cimet ima antigljivična i antibakterijska svojstva. Korijander stimuliše apetit, dok mirođija sanira digestivne smetnje. Nana stimuliše varenje i respiratornu funkciju. Lorber, koji je dobar izvor folne kiseline, vitamina A i vlakana, pomaže eliminaciju gasova iz creva. Celer deluje antibakterijski, antiseptički i diuretski. Bogat je kalcijumom, cinkom, gvožđem i hlorofilom.
Da ih predstavimo...
Peršun je prvi začin koji se daje deci. Sadrži vitamine A i C, folnu kiselinu, kalcijum i gvožđe. Može da se uključiti u ishranu mališana od šestog meseca. Lišće se koristi za roštiljsko meso, omlete, pire, kuvana jela, salate.
Beli luk se koristi protiv bolova u uhu i trbuhu, visokog holesterola, a u kineskoj medicini se još pre pet hiljada godina koristio protiv parazita, zahvaljujući antibiotskom svojstvu sastojka alicina.
Mirođija ima oštar ukus i miris, a koristi se za ribu, pirinač, krompir, kao dodatak sosovima i salatama (krastavac).
Bosiljak ima jak miris kada je svež i slatkast ukus. Dodaje se jelima sa paradajzom, jagnjetinom, sosovima. Tradicionalni je sastojak mnogih italijanskih jela (pica, pasta, lazanje).
Majčina dušica takođe ima oštar miris. Dodaje se gljivama, tikvicama, mesu, dinstanim i pečenim jelima, povrću, marinadama.
Žalfija je jakog mirisa, a gorkog ukusa. Dodaje se mlevenom mesu, divljači, kupusu, plavom patlidžanu, zimskoj bundevi, pirinču.
Ruzmarin je mediteranska biljka, vrlo aromatična. Listovi se koriste uz jagnjetinu, divljač, junetinu, đuveč, pečeni krompir.
Nana je slatkog mirisa i «hladnog» ukusa. Koristi se uz jagnjetinu, sosove, jabuke, za dekoraciju salata. Odlična je sa graškom, mladim krompirićima, a dodaje se u jogurt i kus-kus (arapsko jelo).
Origano ima karakterističan miris, a koristi se za marinade, junetinu, pasulj, piletinu, plavi patlidžan, tikvice. Pogoduje receptima grčke kuhinje (musaka, grčka salata), omletima i paradajz sosu.
Oraščić je poreklom iz Indije. Seme ploda ove drvenaste biljke je aromatičnog mirisa, a slatkastog ukusa. Stavlja se pretežno u slatka jela: pite, pudinge, kremove, ali i u supe od paradajza, piletinu, pasulj, kupus, spanać, brokoli i plavi patlidžan. U medicini se koristi protiv nadutosti trbuha.
Lorber (lovor) ima rezak miris, a aromatičan ukus. Kada se list odlomi, oslobađa se aromatično ulje. Koristi se u supama, sosovima, paprikašima, uz ribu, meso, živinu.
Cimet se dobija od unutrašnje kore tropskog drveta. Koristi se kao začin u mnogim jelima. Ima slatkast miris i aromatičan ukus. Uglavnom se stavlja u kolače, pudinge, voćne deserte - najčešće sa jabukama i kruškama.
Vanila se koristi za povećanje apetita, protiv mučnine, povraćanja i dijareje. Ukus i miris potiču od mahune sa semenkama. Dodaje se slatkim jelima, desertima.
Susam sadrži vitamin B3, gvožđe, cink i polinezasićene masti, a u medicini se koristi kao laksativ. Seme ove tropske biljke se stavlja u kolače i hleb.
Semenke bundeve sadrže gvožđe, cink i kalcijum.
Semenke suncokreta sadrže B vitamin i nezasićene masti.
Arpadžik (jednogodišnja lukovica crnog luka, tačnije - prelazni stadijum od semena do zrele glavice) ima jak ukus crnog luka. Koristi se za pire od krompira, omlete, salate.
Korijander ima jak ukus, a odlično se slaže uz šargarepu.
Crni biber i ljuta crvena mlevena paprika dodaju toplinu ukusu, pa se posle navršenih godinu dana mogu dodati u jela deci koja imaju slab apetit.
Kim se koristi u kuvanom povrću (kupus, šargarepa, krompir, zimska bundeva).
Đumbir i kim se dodaju supi, đuveču i sosovima. Đumbir i cimet se, takođe, dodaju slatkim jelima i desertima.
Vrste začina koji se koriste uz određena jela
Riba: bosiljak, lovor, mirođija, ruzmarin, majčina dušica, origano
Piletina: bosiljak, lovor, beli luk, mirođija, senf, pirinač, biber, žalfija, majčina dušica
Junetina: bosiljak, lovor, biber, beli luk, senf, origano, peršun, žalfija, majčina dušica
Jagnjetina: bosiljak, žalfija, kim, mirođija, beli luk, origano, senf, peršun, majčina dušica
Jaja: bosiljak, mirođija, origano, peršun, majčina dušica
Sir: bosiljak, kim, mirođija, beli luk, origano, senf, oraščić, peršun, majčina dušica
Pasulj: origano, peršun, žalfija, majčina dušica
Voće: cimet, korijander, đumbir, nana
Slatkiši: cimet, kim, limunova kora, oraščić
Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar -nutricionist
|
|
|
|