Bronhiolitis je česta bolest kod beba. Njegova učestalost se povećava tokom zimskih meseci. Čitajte dalje da biste saznali šta je bronhiolitis, kako ga prepoznati, na šta treba obratiti pažnju i kada treba posetiti lekara.

Broj beba koje pate od bronhiolitisa je u porastu. Stanje može biti opasno za njih, nekima je potrebno lečenje u bolnici. Doc. dr Nataša Marčun Varda, dr med. iz UKC Maribor odgovorila je na neka pitanja o bronhiolitisu, piše Ringaraja.net.

Šta je bronhiolitis?

Bronhiolitis je česta bolest donjih disajnih puteva kod malih beba, koja nastaje usled upale ili začepljenja malih disajnih puteva - bronhiola inflamatornim ćelijama i edemom. Najteže se ispoljava kod veoma male dece uzrasta do šest meseci. Javlja se sezonski, sa vrhuncem u zimskim mesecima. Uglavnom je virusna bolest. U 50% slučajeva je uzrokovana respiratornim sincicijalnim virusom. Ostali patogeni su virus parainfluence, adenovirusi, a moguće i drugi respiratorni virusi. Izvor infekcije su često stariji članovi porodice sa blažom kliničkom slikom.

Kako ga prepoznajemo? Na koje znake roditelji treba da obrate pažnju i kada je neophodna poseta lekaru?

Beba u početku ima blage znake infekcije gornjih disajnih puteva sa kijanjem i iscedkom iz nosa. Ovo može biti praćeno lošim apetitom i groznicom, što je takođe normalno. Postepeno se mogu razviti respiratorne tegobe sa napadima kašlja, otežanim disanjem i nemirom deteta. Ubrzano disanje, koje ometa hranjenje, i znaci ubrzanog disanja su česti, a kod veoma male dece dešavaju se čak i pauze u disanju. Stepen ubrzanog disanja nije uvek proporcionalan nedostatku kiseonika i zadržavanju ugljen-dioksida, pa je važno meriti zasićenje hemoglobina kiseonikom pulsnom oksimetrijom i meriti ugljen-dioksid u krvi. Možemo čuti mala pucketanja difuzno po plućima, a ponekad i zviždanje. Možemo videti i sleganje međurebarnih prostora i „lepršanje“ nosnica. U prvih 48 do 72 sata, beba je najviše izložena riziku od respiratorne dekompenzacije. Većina studija ukazuje na prosečno trajanje bolesti u rasponu od 12 dana. Bolest je teža kod odojčadi sa urođenim srčanim manama, hroničnim bolestima pluća ili imunološkim poremećajima.

PROČITAJ JOŠ: Obratite pažnju na bebino disanje

Kako ga tretiramo?

Bebe sa respiratornim tegobama se hospitalizuju. Lečenje je suportivno i simptomatsko. Ako dete ima nisku koncentraciju kiseonika u krvi, potreban mu je dodatni kiseonik. Bolje se osećaju ako im je glava blago podignuta. Potreban je oprez i prilikom hranjenja, jer je moguća aspiracija hrane u pluća. U takvim slučajevima, dete se hrani preko nazogastrične sonde, ponekad je neophodno i intravenozno hranjenje. U slučajevima teških respiratornih tegoba, potrebna je mehanička ventilacija na odeljenju intenzivne nege nekoliko dana. Bronhodilatatori (lekovi za proširivanje disajnih puteva) mogu pomoći, i daju se putem inhalacije. Kortikosteroidi su dali oprečne rezultate u različitim studijama.

Kako roditelji mogu pomoći bebi ili detetu?

Roditelji treba da posmatraju malu bebu sa respiratornim simptomima. U slučaju početnih znakova ubrzanog ili otežanog disanja ili drugih značajnih simptoma, neophodna je poseta lekaru radi procene stanja pacijenta zbog moguće potrebe za hospitalizacijom. Ukoliko roditelji nisu sigurni, najbolje je da odmah kontaktiraju dečijeg pedijatra. 

Virusi se šire kašljanjem, kijanjem i direktnim kontaktom sa pacijentom ili zaraženim predmetima, pa roditelji mogu značajno smanjiti šansu da se njihovo dete zarazi i razboli preduzimanjem odgovarajućih mera. 

Treba često prati ruke i čistiti površine kontaminirane virusima (kvake na vratima itd.). Ne preporučuju se posete dok dete ne napuni dva meseca. Ako imaju bebu, trebalo bi da po mogućstvu da povuku starijeg brata ili sestru iz vrtića. Generalno, trebalo bi da bude što manje poseta, posebno ako posetioci imaju simptome prehlade. Roditelji sa malim bebama treba da izbegavaju prostore sa gde ima mnogo ljudi (tržni centri, razni događaji itd.). Trebalo bi redovno i više puta dnevno da provetravaju životne prostore, i da pokušaju da ograniče pušenje u stanu. Prevrenemo rođena deca se, osim redovnih vakcina koje su propisane kalendarom, vakcinišu i protiv respiratornog sincicijelnog virusa (RSV), najčešćeg uzročnika infekcija donjeg respiratornog trakta. Poželjan je boravak na svežem vazduhu. Ukoliko se dete razboli, treba da ostane kod kuće, jer se time smanjuje mogućnost komplikacije bolesti, a istovremeno se sprečava širenje infekcija u vrtiću ili školi.

PROČITAJ JOŠ: Da li su virusi neizbežni deo odrastanja