Povezujuće roditeljstvo nije popuštanje, već zdrav razum prilikom odgoja. Ipak, i oni roditelji koji pokazuju blagonaklonost ovakvoj vrsti odnosa sa detetom, često ostaju donekle rezervisani. Razlog tome je verovatno strah od toga da ćemo “zaglaviti” sa razmaženim potomkom.

Hoće li često nošenje, reagovanje na plač, dojenje na zahtev ili zajedničko spavanje stvoriti razmaženo i preterano zavisno dete? 

Neće. Iskustvo i istraživanja pokazuju da je upravo suprotno. Povezanost je pravi ka put samostalnosti. Povezujuće roditeljstvo znači odgovarajuće reagovanje na vaše dete. Neodgovarajuće reakcije mogu ga razmaziti. Dete mora da prođe kroz razdoblje zdrave zavisnosti kako bi postalo samostalno i sigurno.

Dete nije samo pasivni posmatrač procesa roditeljstva. Jer, vaše dojenče ima aktivnu ulogu u oblikovanju vašeg ponašanja. Pomaže vam da donosite mudre odluke dok postajete tumač detetovog govora. Za uzajamno davanje postoji i biološko objašnjenje. Kad majka doji, detetu pruža njegu i utjehu. Zauzvrat, njegovo sisanje izaziva otpuštanje hormona koji podstiču majčinsko ponašanje.

Kako povezanost gradi put samostalnosti?

Istraživanja su pokazala da dojenčad koja prvih godina razviju povezanost sa majkom bolje podnose kasniju odvojenost od njih. Dete koje je povezano s majkom u nepoznatoj situaciji od nje traži podršku koja mu daje samopouzdanje da istražuje i nosi se s tom situacijom. Sledeći put kada se dogodi slična situacija sa više samopouzdanja i bez majčine podrške suočiće se sa preprekom.

Na koji način povezujuće roditeljstvo utiče na moj odnos sa detetom?

Martina bilješka: “Izgrdila sam četvorogodišnjeg Metjua. Bila sam ljuta. Primetila sam njegov izgubljeni izraz lica i odjednom spoznala kako misli da sam ljuta na njega, a ne na ono što je učinio. Znala sam da ga moram razuveriti pa sam rekla: “Ljuta sam, ali i dalje te volim”. On je rekao:”Oh, stvarno” i lice mu se razvedrilo.

Uzajamna osetljivost znači da, što ste osetljiviji prema djetetu, ono počinje vas bolje da oseća.

Kako povezujuće roditeljstvo pomaže detetu?

Poboljšava ponašanje jer, na primjer, privržena deca manje plaču, mirnija su, ne dosađuju se, nisu toliko zavisna i manje zanovetaju. Razlog tome – dete koje se dobro oseća, dobro se i ponaša. Osim toga, povezujuće roditeljstvo podstiče razvoj, jer ako deca manje plaču, znači da im je više vremena ostalo za rast i učenje. Sve ovo razvija i inteligenciju. Istraživanja su pokazala da je najbolji podsticaj razvoju mozga daje kvalitet povezanosti roditelja i dojenčeta i reagovanje brižne okoline na detetove znakove.

Kako deci nametnuti raspored?

“Volio bih kada bismo strogu zamisao rasporeda zamenili prilagodljivim konceptom ustaljenosti ili čak još slobodnijim iskustvom koje opisujemo rečju harmonija. Što više slušate i reagujete na svoje dete, lakše ćete usvojiti način koji vam oboma odgovara”, savetuje Vilijam.

Dete koje je povezano sa majkom u nepoznatoj situaciji od nje traži podršku koja mu daje samopouzdanje da istražuje i nosi se sa tom situacijom. Sledeći put kada se dogodi slična situacija sa više samopouzdanja i bez majčine podrške suočiće se sa preprekom.

Hoće li mama biti umorna od stalne pažnje prema detetu?

Mame trebaju odmor. Zato je važno očevo učestvovanje u roditeljstvu. Privrežene majke opisuju svoje osećanje tako što govore o velikoj bliskosti, doboj vibraciji kada su sa detetom ili potpunoj ispunjenosti.

Ako ne dojim ili ne spavam sa svojim detetom, znači li to da sam loša majka?

Ne, ne znači. Zbližavanje sa detetom postupan je proces. Mnoga međudelovanja vode ka snažnoj vezi između deteta i roditelja. Dojenje mogu otežati zdravstveni razlozi, a za neke roditelje i njihovu decu nije potrebno zajedničko spavanje. Nije ni poželjno.

Izvor: lolamagazin.com