Pravila igre su sasvim drugačija.

Nisi lepa kad se istuširaš, našminkaš, kad obučeš belu bluzu i skupe cipele, kad ti je svaka dlaka na svom mestu, kad su zubi beli kao letnje podne, kad su oči bistre i razigrane. Onda si kao modni magazin ili plakat za mobilnu mrežu, kao laž o životu, kao nešto što se kupuje i prodaje. Lepa si kad si u žurbi, kad ne znaš šta treba da kažeš, kad ti je kosa skroz naopačke kao da si sišla s ljuljaške, kad si možda i plakala pa su ti oči crvene, kad si tek stigla ili već moraš da kreneš, kad su ti na levom ramenu problemi a na desnom obaveze. Kad izgledaš kao da si ispala iz kola dok si dolazila. Tad si lepa.

Nisi jaka kad se pripremiš, kad se nedeljama zdravo hraniš i radiš ciljane treninge, kad dobro spavaš osam sati dnevno, ustaneš na vreme, kad veruješ u sebe i tačno znaš koji ti je sledeći potez. Onda si kao trkački automobil koji na ulicama ne služi ničemu. Kao knjiga Lujze Hej koja je tačna samo dok se čita. Kao uhranjena pastrmka iz ribnjaka rođena za tiganj. Jaka si kad staneš, zagledaš se i ne znaš šta da radiš, kad te boli noga i prekasno si sinoć legla, kad misliš da nećeš moći, a ipak nastaviš dalje. Tad si jaka.

Nisi srećna kad popraviš kola, kupiš stan, primiš platu, nisi srećna kad se ceo bulevar okrene za tobom, kad te telefonom pozove princ, kad dobiješ nagradu, kad otputuješ za vikend. To je neka uslužna sreća za svakoga koja može da se pozajmi ali mora da se vrati. Nije tvoja. Srećna si kad padneš i nasmeješ se. Kad pronađeš savršen ukus u ručku koji ti je zagoreo. Kad se probudiš šokirana što ptica iz tvoje ulice zna koja ti je omiljena pesma. Kad znaš da neće biti bolje i nemaš problem s tim. Onda si srećna.

I nije ljubav ono iz filma i knjige kad dvoje pobegnu. Nije ljubav kad su zagrljeni na kiši ili pevaju u kabrioletu na putu za novi život. Ili kad se udaju za milionera. Kad neko za nekog hoće da umre, ali, na sreću, ne umre. Nije ljubav ni dijamantski prsten ni matičar ni deveruše ni roštilj u dvorištu. Ni onaj seks za koji kao da imaju note. Ljubav je kad ti vidim boso stopalo kako viri ispod pokrivača, kad osetim kako mirišeš na ceo grad, kad ti ujutro obrišem pljuvačku sa ugla usana, kad ti popravim kompjuter, kad se raspravljamo, a ja bih te ljubio. Ljubav je ovo, ljubavi moja. I zato nemoj da se ložiš nego dođi ovamo.

Igor Karanov za AllMe