Dečaci često žele bliskost i podršku, ali to ne umeju da pokažu.

Pubertet je razvojna faza koju karakterišu intenzivne telesne, emocionalne i psihološke promene. Najčešće počinje između 9. i 14. godine, ali tempo i intenzitet variraju od deteta do deteta. Za roditelje, ove promene mogu biti zbunjujuće, posebno jer se kod dečaka emocije često ne izražavaju otvoreno, već kroz ponašanje.

Razumevanje onoga što se dešava pomaže roditeljima da ostanu podrška, a ne izvor konflikta.

Fizičke promene koje možete primetiti

• Rast genitalnih organa – obično prvi vidljivi znak puberteta kod dečaka
• Naglo povećanje visine i telesne mase – tzv. „skok u rastu“
• Produbljivanje glasa – glas može „pucati“ i biti nestabilan neko vreme
• Pojava maljavosti – najpre u pubičnoj regiji, zatim ispod pazuha, na licu i telu
• Pojačano znojenje i telesni miris – posledica hormonskih promena
• Promene na koži – masna koža i pojava akni

 

Promene raspoloženja, ponašanja i navika

Kod dečaka se emocionalne promene često manifestuju drugačije nego kod devojčica:

• Razdražljivost i nagle promene raspoloženja
• Povlačenje u sebe – manje razgovora sa roditeljima
• Povećana potreba za samostalnošću i otpor prema autoritetu
• Impulsivnost i testiranje granica
• Pojačana usmerenost na vršnjake i potreba za pripadanjem grupi
• Promene u navikama – spavanje, ishrana, interesovanja, video-igre

Važno je imati u vidu da deca često budu nevešta u prepoznavanju i razgovorima o svojim osećanjima, pa frustraciju, nesigurnost ili strah pokazuju kroz ponašanje, ćutanje ili prkos. Dečaci se neretko ponašaju neprimereno čak i agresivno u situacijama kada su preplavljeni emocijama.

 

Izazovi u odnosu roditelj–dečak na početku puberteta

Početak puberteta kod dečaka često donosi „tiši“ ali napet period u porodici. Roditelji se često osećaju kao da gube kontakt sa detetom koje je do juče bilo otvoreno i komunikativno.

Gde se roditelji najčešće „zaglave“:

• Ćutanje umesto razgovora – dečak se zatvara, a roditelji ne znaju kako da mu priđu
• Ponašanje koje deluje grubo ili nezainteresovano
• Sukobi oko pravila, obaveza i odgovornosti
• Roditeljski strah da nešto „rade pogrešno“
• Preterana kontrola ili, suprotno, potpuno povlačenje roditelja

 

Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja. Stalnim učenjem, i ulaganjem u svoje obrazovanje naši defektolozi, psiholozi,logopedi i psihoterapeuti usavršavaju svoje veštine koje su neophodne za kvalitetan rad sa osetljivim pojedincima i porodicama. Ukoliko prepoznajete da vam treba individualna psihološka podrška, defektološki ili logopedski tretman, porodična ili partnerska psihoterapija, naš tim je otvoren da vas čuje, ohrabri ili kreira odgovarajući tretman za vas ili vaše dete. Dobrodošli u Viva Verbum, mesto gde je živa reč pokretač i put ka promeni.   www.vivaverbum.rs   Telefon: 064-953-44-16  Email: office@vivaverbum.rs Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd

 

Dečaci često žele bliskost i podršku, ali to ne umeju da pokažu. Takođe osetljivi su na „ispitivanja“ ili kritike.

Kako se sa tim nositi:

1. Budite prisutni, čak i kada ćuti – kratke, neutralne rečenice često znače više od dugih razgovora
2. Ne shvatajte ponašanje lično – bunt i distanca su deo razvoja, ne odbacivanje roditelja
3. Postavljajte jasne, ali smirene granice – sigurnost dolazi iz doslednosti
4. Razgovarajte o telu i promenama bez srama – normalizujte ono što se dešava
5. Gradite poverenje, ne ispitivanje – manje pitanja, više dostupnosti

 

10 praktičnih saveta za roditelje dečaka u pubertetu

1. Prihvatite da se emocionalne promene često vide kroz ponašanje
2. Ostanite dosledni u pravilima, ali fleksibilni u pristupu
3. Razgovarajte o telesnim i hormonskim promenama otvoreno i jednostavno
4. Ne minimizujte osećanja rečenicama poput „nije to ništa“
5. Podstičite fizičku aktivnost – sport i kretanje pomažu regulaciji emocija
6. Poštujte potrebu za privatnošću, ali ostanite uključeni
7. Budite uzor u kontroli besa i rešavanju konflikata
8. Ohrabrujte zdrava prijateljstva i interesovanja
9. Obratite pažnju na nagle promene ponašanja ili povlačenje
10. Potražite stručnu pomoć ako primetite dugotrajnu agresiju, tugu ili izolaciju

 

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava