Mi mame smo tako stroge prema sebi. Sedimo u svojim kolima, kupatilima, spavaćim sobama...sa krupnim suzama u očima i osećamo težinu svoje nesavršenosti.

Osećaš se kao da si „loša“ mama zbog određenih postupaka ili odluka. Tragaš i razmišljaš šta si mogla da uradiš drugačije.

Zašto?

JA: Totalni sam promašaj. Jeli smo picu i viršle za večeru, poslednjih par dana.
MOJA DECA: Juhuu! Ove nedelje smo jeli picu i viršle svake večeri.

JA: Bila sam toliko neispavana i umorna jutros, pustila sam deci crtani film i odspavala još pola sata. Bio je tako lep dan, ali ostali smo u kući. Tako sam sebična.
MOJA DECA: Gledali smo film jutros i mama se mazila sa nama. Ona je najbolja.

JA: Ne mogu da verujem da sam se danas besno istresla na svoju decu u parku. Ja sam tako loša mama.
MOJA DECA: Toliko volim svoju mamu.? I ona voli mene.

Mi mame smo tako stroge prema sebi. Sedimo u svojim kolima, kupatilima, spavaćim sobama...sa krupnim suzama u očima i osećamo težinu svoje nesavršenosti.

Ali naša deca ne doživljavaju dan kao mi. Nije im svejedno ako se naljutimo, ali neće im dugo trebati da oproste, posebno ako progutamo svoj ponos i izvinimo se. Nije ih briga što večeras nećeš skuvati zdravu ukusnu organsku večeru. Ponekad zaista više vole naručenu picu ili tople sendviče iz tostera.?

Jer istina je da deca obično mnogo brže i lakše opraštaju (zaboravljaju) naše greške, nego mi same. 

Deca osećaju tvoju ljubav. I kada si iscrpljena, umorna, i kada želiš da budeš sama. 

Deca znaju da daješ sve od sebe, i da ćeš uvek biti tu, za njih.