Biti baka ili deka nije ponovno odgajanje dece. Radi se o tome da gledate kako se priča koju ste započeli nastavlja odvijati.

Biti baka ili deka
je čudna i lepa stvar.
Već ste proživeli
godine koje su prebrzo prošle -
neprospavane noći,
ogrebana kolena,
male cipelice poređane pored vrata.
Mislili ste da
se to doba tiho završilo.
A onda vas jednog dana
tanani glas zove
"Bako"
"Deko"
i odjednom
vreme počinje da teče u drugom smeru.
Njihove male ruke
staju u vaše
baš kao što su nekada stajale ruke vaše dece.
Njihov smeh
odjekuje istim hodnicima
kojima su vaše bebe nekada trčale.
Ali ovog puta
vaše srce zna nešto
što ranije nije razumelo.
Koliko se sve brzo menja.
Koliko je sve krhko.
Koliko vrede obični trenuci.
Zato sedite malo duže.
Ljuljajte se malo sporije.
Kažite "DA"
još jednoj priči,
još jednom kolačiću,
još jednoj šetnji napolju.
Jer biti baka ili deka
nije ponovno odgajanje dece.
Radi se o tome da gledate
kako se priča koju ste započeli
nastavlja odvijati.
Radi se o tome da vidite delove
svoje prošlosti
kako trče kroz travu
sa budućnošću u njihovim očima.
I negde između
njihovog kikotanja i pitanja,
njihovih lepljivih ruku i pospanih glavica,
shvatate nešto:
Vaše srce nije ostarilo.
Jednostavno je postalo
dovoljno veliko
da primi u sebe još jednu generaciju.

 

Izvor: The Grandparent’s Club