cookie-img

Stranica koristi kolačiće

U cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, analize online upotrebe, sistema oglašavanja i funkcionalnosti. Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe.

Saveti doktora: Kako da se rešite nadutosti i gasova

Organi za varenje imaju svoj nervni sistem tzv. enterički (crevni) nervni sistem, koji je značajno povezan sa centralnim nervnim sistemom (mozak). Zbog toga se svaki poremećaj na nivou centralnog nervnog sistema, uključujući i dugotrajni stres, odražava na funkciju organa za varenje.

Saveti doktora: Kako da se rešite nadutosti i gasova

Živimo u vremenu u kom smo svakodnevno izloženi brojnim situacijama koje nam pojačavaju stres. Znamo da su pritisak, uznemirenost i anksioznost jasne posledice ovakvog načina života. Međutim, koliko smo svesni na koji način stres utiče na naš probavni sistem? Sa doc. dr sci. med. Dušanom Popovićem, internistom-gastroenterohepatologom Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“ u Beogradu, razgovaramo o tome na koji način stres utiče na zdravlje našeg stomaka i kako se možemo izboriti sa svim tegobama koje nas muče.

Na samom početku važno je da znamo da se oboljenja organa za varenje mogu podeliti na organska i funkcionalna, ističe doc. dr Popović. U organska oboljenja spadaju različite vrste zapaljenja, tumori, autoimuna oboljenja, intolerancija na različite sastojke hrane i dr.

Kao što se iz samog naziva „funkcionalni” može zaključiti, ova oboljenja nastaju usled poremećaja u funkciji organa za varenje. Funkcionalna oboljenja organa za varenje obuhvataju širok spektar poremećaja kod kojih se često ni nakon detaljnog gastroenterološkog ispitivanja ne može utvrditi jasan uzrok. U grupu funkcionalnih oboljenja organa za varenje spada više poremećaja, a svakako su najvažniji i najučestaliji sindrom nervoznog debelog creva (iritabilni kolon), dispepsija i funkcionalna opstipacija (zatvor).


Zbog čega dolazi do pojave sindroma nervoznog creva?

U prvim, detaljnijim radovima o sindromu iritabilnog debelog creva, koji datiraju iz 1933. godine, kao značajan faktor nastanka navode se psihički stres i anksioznost. Daljim istraživanjima sindroma nervoznog debelog creva utvrđeno je da i faktori kao što su poremećaj crevne flore, ishrana, poremećaji imunog odgovora, poremećaj lučenja određenih neurotransmitera i hormona, infekcije, nasleđe i mnogi drugi, doprinose negovom nastanku.


U kakvoj su vezi sindrom nervoznog creva i stres?

Organi za varenje imaju svoj nervni sistem tzv. enterički (crevni) nervni sistem, koji je značajno povezan sa centralnim nervnim sistemom (mozak). Zbog toga se svaki poremećaj na nivou centralnog nervnog sistema, uključujući i dugotrajni stres, odražava na funkciju organa za varenje. Ovo se najčešće ispoljava pojavom simptoma nervoznog debelog creva. Takođe, poremećaji organa za varenje se negativno odražavaju na psihičko stanje pacijenta, pa može doći do pojave napetosti, depresije, anksioznosti, smanjenja kvaliteta života i sl. Tako se stvara “začarani krug”. Poznajući mehanizam nastanka sindroma nervoznog creva, jasno je da je savremen način života, koji obiluje stresom, preduslov za njegov nastanak. Ne sme se zaboraviti da savremen način života uključuje i neredovnu, često i nekvalitetnu ishranu, što takođe može doprineti nastanku iritabilnog kolona.


Kako da prepoznamo sindrom nervoznog creva? Koje tegobe ga prate?

Glavni simptomi su poremećaj crevnog pražnjenja (proliv ili zatvor) i bol u trbuhu. Veoma često se javljaju i tegobe koje su povezane sa gasovima (nadutost, pojačano puštanje vetrova, podrigivanje). Prilikom gastroenterološkog pregleda, najvažnije je napraviti razliku između funkcionalnih poremećaja i, mnogo opasnijih, organskih oboljenja. Ovo je ponekad veoma teško, jer se obe grupe oboljenja mogu manifestovati gotovo istim tegobama. Zbog toga je neophodan detaljan gastroenterološki pregled, a često i dopunska dijagnostika (npr. laboratorijske analize, analize stolice, ultrazvučni pregled, kolonoskopija i dr).

Lečenje sindroma nervoznog debelog creva obuhvata primenu određenih lekova, ali i redovnu, uravnoteženu ishranu, dovoljan unos tečnosti, eliminaciju svakodnevnog stresa (koliko je to moguće), redovnu fizičku aktivnost i dr. U postupku lečenja veoma korisne informacije se mogu dobiti i iz dnevnika ishrane i simptoma pacijenata. Lekovi koji će biti korišćeni zavise od tegoba koje pacijenti imaju.

Ukoliko se pacijenti žale na nadutost ili tegobe povezane sa gasovima, veoma koristan može biti Flobian®. Sa ovim prirodnim i bezbednim preparatom imam višegodišnje, pozitivno iskustvo. Aktivna supstanca je Lactiplantibacillus plantarum 299v, koji smanjuje nastanak gasa u crevima, kao i osećaj nadutosti. Primenjuje se u dozi od jedne kapsule dnevno, u trajanju od minimum 4 nedelje.

 

Doc. dr sci. med. Dušan Popović, prim. internista-gastroenterohepatolog

Odeljenje gastroenterologije i hepatologije Klinike za internu medicinu

KBC „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“ Beograd



Promo objava

news-img

U MOJOJ GLAVI 2 PREMAŠIO REKORD!

Crtani film koji je u kratkom roku, za samo 19 dana prikazivanja premašio zaradu od milijardu dolara na svetskim blagajnama uspostavlja nove rekorde.

favorite-img

Oglasna poruka

Poslednji tekstovi

article-img

Poslednje teme sa foruma

message-img