Svima drugima je lako, osim roditeljima, da prepoznaju razmaženo dete. Lako se pređe granica između biti “super” roditelj i “stvari su izmakle kontroli”.

Evo kako prepoznati znake koji ukazuju na razmaženo dete:

Ignoriše vas!

Razmaženo dete ne haje za ono što mu govorite a pogotovo ako mu se kaže NE. Ignorisaće vas ili iskulirati.

Česti izlivi besa!
 

Bes je siguran znak da je dete razmaženo, da radi šta hoće i na svaki mogući način to što hoće pokušava da postigne. Bes na ulici, kod kuće, u poseti je jedan od načina. I to uspešnih, jer ste vi do dopustili.

Ne želi da pomaže!

Razmaženo dete će postati i lenjivac, jer ne želi da pomaže u kući. Uvek će mu biti razbacane igračke i stvari po sobi, neće hteti da vam donese nešto ako ga zamolite i tako redom. Znate već i sami.

Nikada nije zadovoljno!

Razmaženo dete je uvek nezadovoljno dete. Ima sve što hoće, radi šta ga je volja, granice za njega ne postoje i naravno da mu je dosadno jer više ne zna šta će sa sobom. Razmažena deca nikada nisu zadovoljna onim što imaju. Otimaće od druge dece.

 

Morate da ga molite!  

Morate da molite dete kako bi ono nešto uradilo, i samim tim vam pokazuje da nemamte nikakav autoritet nad njim. 

Podmićivanje!

Razmaženo dete je naviklo da ga roditelji podmićuju kada bilo šta treba da uradi. Roditelji podmićuju obećanjima, igračkama, novcem, slatkišima.
 

 

 

Kontroliše vas!

Dete koje je naviklo da bude centar sveta i uvek sve po njegovom pokušaće da vas kontroliše i uređuje vaš život. Misle da su glavni i da svi moraju da ih slušaju i izvršavaju njihova naređenja.

 

Moje i samo moje!

Ovo je već toliko poznato da ga skoro i ne treba pominjati. Razmaženo dete ne želi da deli svoje stvari, sebično je i asocijalno.