Usvajanjem zdravih navika i brzim reagovanjem na simptome možete sačuvati svoje i bebin? dobrostanje.

Povećan nivo stresa u trudnoći je čest. Trudnoća zahteva fizičko i psihičko prilagođavanje i veću odgovornost: buduće majke brinu o bebi dok im telo prolazi kroz različite faze, a dolazak deteta menja porodične uloge. Iako ova situacija često donosi radost, može dovesti i do novih izazova.

Prirodna reakcija tela na izazove

Stres je normalan odgovor tela na izazove. Umeren i kratak stres može imati i pozitivne efekte — podstiče oprez, motiviše na zdrave navike i pripremu za dolazak bebe. Na primer, briga za dobrobit deteta često motiviše trudnice da uvedu zdraviju ishranu ili da organizuju prostor za novorođenče.

Simptomi intenzivnog stresa

Kada je stres dugotrajan ili veoma intenzivan, može izazvati osećaj preterane zabrinutosti, bespomoćnosti i nedostatka kontrole. Mogući simptomi:

• Fizički: nesanica, glavobolje, ubrzan puls, promene apetita, napetost u mišićima i bol u grudima.
• Psihički: nervoza, poteškoće sa koncentracijom, preterana briga, zaboravnost.
• Izmenjeno ponašajne: razdražljivost, promenjena ishrana i spavanje, usvajanje nezdravih navika.

Zaštitni mehanizmi organizma

Organizam trudnice ima mehanizme koji smanjuju uticaj hormona stresa na bebu — deo signala se „filtrira”, a umeren stres može čak doprineti razvoju emocionalne otpornosti kod deteta. Ipak, važno je sprečiti da stres postane hroničan ili preterano jak, jer tada postoji veći rizik od negativnih posledica.

 

Moguće posledice dugotrajnog stresa

Povremeni stres obično nema dugoročne posledice. Međutim, ako stres traje dugo, može doprineti problemima poput anksioznosti, postporođajne depresije ili povišenog krvnog pritiska. Hronični stres može nepovoljno uticati na zdravlje majke, tok trudnoće i razvoj bebe — moguće su usporen rast ploda i izazovi u ranom razvoju.

Kako upravljati stresom

Ključno je prepoznati kada svakodnevni stres prerasta u ozbiljan problem. Rano prepoznavanje simptoma i pravovremeno postupanje pomažu da se očuva fizičko i emocionalno zdravlje. Saveti:

• Održavajte zdrav stil života: redovna fizička aktivnost prilagođena trudnoći, kvalitetan san i uravnotežena ishrana. Joga, meditacija i pripremni kursevi za majčinstvo takođe mogu doprineti boljem osećaju.
• Tražite podršku: razgovor s partnerom, porodicom ili prijateljima olakšava teret. Praktična i emocionalna podrška je važna.
• Obratite se stručnjaku: ako simptomi ne prolaze, konsultujte lekara ili terapeuta. Stručna pomoć može ponuditi strategije i tretman kad je potrebno.
• Izbegavajte štetne navike: ne posežite za alkoholom ili cigaretama — birajte zdrave alternative i realne korake koje možete preduzeti.

 

Usvajanjem zdravih navika i brzim reagovanjem na simptome možete sačuvati svoje i bebin? dobrostanje. Budite blage prema sebi: slušajte medicinske savete, verujte svom instinktu i birajte ono što vam prija u svakodnevici.

 

Autor: Milica Zugic, PhD candidate

 

Izvori:

• Alliance MMH. mental health and welbeing tips during and after pregnancy  [cited 2025. Available from: https://maternalmentalhealthalliance.org/about-maternal-mental-health/support-mums-and-families/mental-health-welbeing-tips/.
• Benediktsson R, Calder AA, Edwards CRW, Seckl JR. Placental 11β-hydroxysteroid dehydrogenase: a key regulator of fetal glucocorticoid exposure. Clinical Endocrinology. 1997;46(2):161-6.
• Biaggi A, Conroy S, Pawlby S, Pariante CM. Identifying the women at risk of antenatal anxiety and depression: A systematic review. J Affect Disord. 2016;191:62-77.
• Coussons-Read ME. Effects of prenatal stress on pregnancy and human development: mechanisms and pathways. Obstet Med. 2013;6(2):52-7.
• Dhabhar FS. The power of positive stress - a complementary commentary. Stress. 2019;22(5):526-9.
• NHS. Stress  [updated 22.11.2022. Available from: https://www.nhs.uk/mental-health/feelings-symptoms-behaviours/feelings-and-symptoms/stress/.
• Unternaehrer E, Bolten M, Nast I, Staehli S, Meyer AH, Dempster E, et al. Maternal adversities during pregnancy and cord blood oxytocin receptor (OXTR) DNA methylation. Soc Cogn Affect Neurosci. 2016;11(9):1460-70.