Oko 200.000 roditelja obaveznih da plaća alimentaciju to ne čine, a nezvanično čak 85 odsto dece ostaje bez novca za izdržavanje.

Prošle nedelje je usvojen Zakon o Alimentacionom fondu, koji predviđa da se iz tog fonda isplaćuje alimentacija samohranim roditeljima čiji bivši supružnici to ne čine, a da država preuzme na sebe naplatu od onih koji izbegavaju isplatu alimentacije svojoj deci. Tako će, prostije rečeno, dete razvedenih roditelja dobijati novac od države, a država će kasnije, svojim mehanizmima od nesavesnog roditelja naplati "dug" iz njegove imovine ili primanja.

Oko 200.000 roditelja obaveznih da plaća alimentaciju to ne čine, a nezvanično čak 85 odsto dece ostaje bez novca za izdržavanje.

U međuvremenu, hiljade samohranih roditelja, najčešće majke, samostalno snose sve troškove koje se tiču odgajanja dece.

Alimentacioni fond mogao bi da reši taj problem na način da država iz budžeta nadomesti deo sredstava koje roditelj ne isplaćuje za izdržavanje deteta, a da kasnije od tog roditelja naplati taj novac.

Predlog zakona o osnivanju takvog fonda podnela je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić 30. aprila, a on je usvojen 17. juna.

Ideja od 2003. godine

Ideja o alimentacionom fondu nije nova. Bilo je pokušaja da se on uvede kroz Porodični zakonik 2003. godine, a 2013. postojala je inicijativa nevladinih organizacija.

U februaru 2023. grupa opozicionih stranaka u Skupštini podnela je predlog zakona o privremenom izdržavanju dece iz alimentacionog fonda, ali je vladajuća većina taj predlog odbila.

Posle godina čekanja, država je konačno pokrenula Alimentacioni fond, specijalni fond namenjen obezbeđivanju redovne isplate alimentacije za decu čiji roditelji iz različitih razloga nisu u mogućnosti da je redovno uplaćuju.

Kako funkcioniše fond

Alimentacioni fond je državni program koji ima za cilj da finansijski pomogne deci u slučajevima kada roditelj koji je u obavezi plaćanja alimentacije to ne čini redovno ili uopšte. Fond se puni sredstvima koje država obezbeđuje, a u određenim situacijama i doprinosima roditelja koji su u mogućnosti da izdvoje novac.

Roditelji/staratelji dece koji ne dobijaju alimentaciju ili je dobijaju u neadekvatnom iznosu mogu podneti zahtev za finansijsku podršku iz Alimentacionog fonda.

Nakon utvrđivanja prava, fond isplaćuje novčana sredstva koja mogu pokriti deo ili celu izostalu alimentaciju. Time se obezbeđuje redovni prihod za osnovne potrebe dece, poput hrane, odeće, školskog pribora i drugih troškova.

Naplata od roditelja koji ne ispunjavaju obaveze

Roditelj koji nije ispunio svoju obavezu plaćanja alimentacije biće naknadno tretiran za iznos koji je fond isplatio umesto njega. To znači da će Alimentacioni fond naplatiti od tog roditelja celu sumu koju je država isplatila detetu, uključujući i eventualne kamate i troškove postupka.

Ova naplata se može vršiti prinudnim putem, kroz poreske odbitke, platu ili druge izvore prihoda, što dodatno podstiče roditelje na redovno izmirivanje svojih obaveza.

Za roditelje koji nisu u mogućnosti da naplate alimentaciju od druge strane, Alimentacioni fond predstavlja sigurnost da njihova deca neće ostati bez neophodne finansijske podrške.

Kako piše u Zakonu, država je u ove namene već obezbedila 500 miliona dinara.

Značajna olakšica

Jovana Ružićić, direktorka Centra za mame, istakla je da je osnivanje državnog Alimentacionog fonda pravo rešenje jer država ima mehanizme da naplati novac od neodgovornih roditelja.

„Centar je prosledio nadležnim insticijama kompletno istraživanje o finansijskoj nezavisnosti mama u Srbiji, u kome su potvrđeni podaci da je naplata alimentacije ogroman problem za samohrane majke. Tokom istraživanja došli smo do poražavajućih zaključaka. Pojedine majke rekle su da odustaju od borbe, da su nemoćne da sprovedu sudske odluke i da ne insistiraju na alimentaciji ukoliko otac viđa decu, da ne bi napravile ‘štetu’ svojoj deci i lišile ih susreta sa ocem“, istakla je ona.

Sprovedana studija, pokazala je da alimentaciju podjednako izbegavaju razvedeni očevi sa fakultetskom diplomom, kao i oni sa nižim stepenom obrazovanja. Nema razlike ni u mestu gde žive, pa od odgovornosti u istom procentu beže očevi koji žive u gradovima i u seoskim sredinama.

U Centru za mame navode da svi pribegavaju istim trikovima za izbegavanje alimentacije.

“Najzastupljenije je fiktivno smanjenje plate. Čak trećina mama je odgovorila da su njihovi partneri pokušali da umanje svoja primanja, kako bi im i procenat za alimentaciju bio manji. Imamo i slučajeve za imovinu koja je stečena u braku, a vodi se na očevo ime, da su je prepisivali na svoje roditelje, braću, sestre da bi izbegli sudsko potraživanje. Takođe, mnogo ljudi u Srbiji radi na crno ili u sivoj zoni, pa deo zarade dobija na ruke, a deo preko računa. Procenat za alimentaciju se računa samo od onog dela koji ide preko računa, pa je i to jedan od zastupljenijih načina za izbegavanje ove obaveze”, istakla je Ružičić.

Uvođenje Alimentacionog fonda predstavlja važan korak ka većoj socijalnoj pravdi i podršci porodicama u Srbiji. Roditelji i staratelji dece treba da prate zvanične informacije o načinu apliciranja i pravima koja im pripadaju, kako bi na vreme obezbedili sredstva za bolji život svoje dece.

Izvor: Nova.rs