Znam da smo svi jos uvek mladi, i evo, ja punim tek 30 godina (malo me hvata frka sto jos nemam dece ali to je druga tema).  Ukocila me ledja pre neki dan i tada sam pomislila kako je tesko biti star pa te sve boli....Isto sam gledala film "curious case of benjamin button" gde se on radja star, postaje sve mladji a na kraju umire kao novorodjena beba (sa Bred Pitom).

Da li vas je strah od starosti, ne pokretljivosti, gubitka secanja?  Eto, da znam da cu ostariti vitalna, i da uvek MOGU da brinem o sebi, ne bih brinula...ali ovako, bojim se a vi?

Iskreno, ne razmišljam toliko daleko.

Ono o čemu trenutno razmišljam su neke moje 40te kada vidim nove "probleme" sa Lukom, neke rane teen probleme, vidim do tada još jedno dete, koje bi već tada ja želela da bude isto dovoljno odraslo da relativno brine o sebi, i nadam se da ću izgledati kao moja mama kada sam ja bila tolika.

Moj kratak odgovor bi bio: ne, ne razmišljam o tome.

Ni ja ne razmišljam o starosti,nekako mi to izgleda još puno daleeeeekoo,hvata me samo strah da ću biti matora keva

_____________________________

superbrzasnežaheroj

I mene Snezo.  Mislim, uvek sam kontala imacu decu rano, a sada to nije vise slucaj.  Eto, ja cu tek 30 a moj tata ce 73 u junu.  Bzvz mi je i pomisliti da ne daj boze ne dozivi da vidi svoje prvo unuce....

Više me hvata strah od nepostojanja jednog dana... Gde da ne postojim eboteee, ja ovakva

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Ne bojim se starosti kao starosti ali se bojim da ostarim sama...
Nadam se da se to neće desiti, da ćemo moj dragi i ja uživati zajedno u našoj starosti.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Starosti se ne bojim al se isto bojim da cu biti stara mama i da cu ostariti sama jer je mm dosta stariji od mene

Ne bojim se starosti uopste,zato se trudim da zivot sto lepse dozivim ,da jednog dana mogu da se smesim razmisljajuci o mladosti 

Ne bojim se nego ju vidim kako mi se približava
Vidim svoje bore oko očiju i to me zabrinjava...
pa dobro 33 godine se moraju pokazati negdje
Nadam se da ću ostariti u društvu sa svojim dragim

Ma nije to nista, ja sam pamcenje vec izgubila

Mene ne hvata strah....naravno...rano je josh....tek tju napuniti 24.....ali kad kazem to 24  ne mogu da verujem da vetj imam toliko godina....

Ja u subotu punim 29 ... a još uvek mi ljudi kažu da izgledam kao da imam 22,23.. još se provlačim 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

hahah....meni su sa 18 davali 25  A sada neki misle da sam mladja....a neki mi i sad daju 25  Tako da neznam....jel sam mlada-matora....ili matora-mlada 

ne bojim se ...šta se imam bojati...daj Boze da doživim starost .... al relativno zdrava ...ne daj Boze samo na postelji ...

Ne znam...cini mi se da se malo i bojim, ali ne starosti ko starosti, pa sve nas to ceka... Bojim se bolesti, bojim se ako padnem u postelju hocul pored dvoje dece biti sama sa mm i hocel ko imat casu vode da nam donese, bojim se matufluka...
Uh, samo se isekirah...gde nadjoste ovu temu?

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

[Sadržaj poruke je obrisan]

Starosti kao stasrosti se ne bojim. Bojim se bolesti,postelje

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Starosti se ne bojim,a i ne razmisljam o njoj,ponekad kazem bicu smesna baba visoka,visoka pa baba ,nekako male zene,niske,su lepe bakice.

ne bojim se starosti ako ću imati muža pored sebe, decu, unuke i uopšte veliku porodicu
bojim se da ne ostanem sama u starosti da nema ko da me obiđe i gde da odem

twinss isto se osecam kao i ti, strah me samoce...

Meryen, i ja cu biti visoka baba, mozemo zajedno pod ruku

Ok, mlada sam (punim 27 za 2 nedelje) i ne hvata me strah od starosti, niti od smrti, od bolesti da, a prvenstveno imam strah od toga da jednoga dana ustanem i pitam se gde ja protracih zivot.
Strasno mi je kada gledam zene koje su po 30 godina u braku, a u stvari imaju radni vek kucne pomocnice i muza koji vidi samo daljinski.
Strasno mi je kada vidim da ljudi nigde putovali nisu, cak ni po lepoj nam Srbiji. Kada vikende provode iskljucivo po nekakvim ruckovima jer imaju obavezu prema roditeljima  jednim i drugim. Umesto da odu na izlet, obidju neki muzej, na kraju krajeva kao mm i ja igraju celo popodne bagbinton na Uscu i posle jedu sladoled.
E, toga se bojim, da ne stracim zivot na TV, klopu i zaljenje zasto nije bas sve onako kako sam zamislila.
Sto bi rekla ja, a veca se slozila - CUDNA NEKA FOBIJA!