Nisam našla ima li posebna tema...

Ja inače nisam paničarka, nikad se nisam bojala ničega što se tiče zdravlja,primanja injekcija, vađenja krvi, zubara...Ma bukvalno ničega.
ALI, u posljednje vrijeme se jako bojim za zdravlje svojih najbližih, pa onda i svoje. Konkretno imam strah od malignih bolesti Nema dana jednog da ne pomislim jao Bože šta ako se to desi mojima ili meni Ljudi ja se bojim. Nisam o tome razgovarala ni sa kime. Ali, malo malo pa se razboli neko dijete, neko mlad, u mojoj ulici nema kuće u kojoj bar neko nije umro od raka. Sve me više i više strah. Ne znam tačno kada je sve počelo...Možda kad se svekar razbolio (Od leukemije, umro je u roku od 6mj). Nakon nekog perioda su mi mami dijagnostfikovali rak nekih žljezda u grlu (od pušenja) koga su joj uspješno odstranili, sada opet ima neke promjene ali kažu da su benigne. Počnem da povezujem da su sa muževe strane bar troje bliskih osoba umrlo od nekog kancera. Moj djed je umro još 70-tih od raka jetre. Onda dođem ovdje, vidim koliko vas ima nekog oboljelog. U gradu trenutno ima preko tri aktivne akcije za pomoć...I tako. Kad pogledam cjelu situaciju čini mi se kao da mi ne preostaje ništa drugo nego da čekam... .

Draga Choopo, ja sam takve strahove za svojebliznje pocela ektremno da osecamrelativno skoro, kada je mama zaglavila virusnu upalu pluca u januaru, februaru.Mada, jako mrzim neodgovorne i ljude koji na spomen odlaska lekaru sloze facu, ma neka proci ce...Takoni to njeno nije proslo kako je ocekivala.
Nemam osecaj panicnog straha, ne smes tako da razmisljas, msm da su to kodtebe rezultati akumuliranih stresova, od smrtnih slucajeva, bolesti bliznjih, operacija, iscekivanja rezultata, samo te je sustiglo.
Tuzno je i istinito da je nenormalanbroj maligniteta kod mladih osoba, ne zelim da razmisljam niti cu ti reci neke cinjenice, ali polako, sve ima zasto se desava, tvoje je da budes zdrava inormalna svojoj porodici, zamisli kako bi oni bili tuzni kada bi znali koliko ti sada brines i okokakvih stvari. Od toga nikood nas poeci nece. Istina je, svako ko se rodio mora i da umre jednog dana.
Samo za tebe

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Choopo, to sto ti osecas nije hipohondrija. Hipohondri umisljaju da su bolesni...
To sto ti osecas je izrazena zabrinutost za zdravlje svoje porodice bez neke realne osnove. Nisam od te struke pa nagadjam al meni lici na anksioznost. Iskreno, razumem te u potpunosti, ja sam neko vreme zivela u paralisucem strahu da cu naskoditi mini bubi kad sam joj uvodila hranu, uzasno sam se plasila svake nove namirnice... I sad me hvata tako ponekad...
Razgovor pomaze, sa nekim strucnim najbolje, ali i sa nekim sa kime si bliska i ko prolazi kroz slicnu situaciju kao ti...

Choopo ti nisi hipohondra. To je sve posledica stresnih situacija koje si prezivela a vezane su sa rakom. Odi na razgovor sa strucnjakom pa ces videti sta oni kazu.


_____________________________

Choopo, istu muku mucim Sve isto. Vise sam umorna od svojih strahova. Ja sam pricala sa psihologom, kaze ona meni nadji kreativan nacin da izbacis taj strah iz sebe. Jos uvek ga nisam nasla. Isto kaze da je postporodjajna depresija. Sta znam... mene je to uhvatilo posle prvog porodjaja.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Cupo, pisacu vec kad ugrabim vremena, ali kao sto sanjalica rece, jeste to jedan od pojkzatelja postporodjajne depresije(panican konstantan strah... ne ono plasim se, razmisljam s vremena na vreme, vec onaj paralisuci konstantni strah). Bila tu, prosla tj jos uvek prolazim ( i jos gro toga pored ) i balansiram.
Nadji dobrog psihoterapeuta ( mojoj hvala do neba), znaci neopisivo.

< Poruku je uredio lesica RR -- 26.3.2016 21:45:56 >

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

Lesice, imas li mozda preporuku za nekog dobrog psihoterapeuta u Bg-u?

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Cupo razumem te. isto se osecam. Uhvatim sebe vrlo cesti kako se pipkam oko grudi. Strah me raka. Valjda posle onog sto se desilo mojoj sestri. Strah me za sebe, za decu. Pokusavam da ne mislim o tome. Ali tako me nekad uhvati panicni strah. Da ne nogu da se otresem tog osecaja.

Žene drage

UM što kažeš, prije neki dan kad sam napipala one kvržice od zastoja mlijeka nakon dojenja, prvo su me obuzele najgore misli. A onda sam tek došla sebi i rekla pa to nije to!

Što se mene tiče najviše me u posljednje vrijeme muči taj jedan mladež koji imam na lijevoj dojci, i iako sam dva puta išla kod dermatologa, njega mi nisu pregledali dermoskopski, jer kao ne izgleda rizično i bezopasan je. I ja sam se naravno baš zbog toga "nepregledanja" utripovala. još kad ga onako pritisnem dok spavam, sva sam napeta.
Onda su me jedno vrijeme bile uhvatile užasne glavobolje. Frka, panika! Pa mene u životu nije nijednom zaboljela glava.

Užasan jedan osjećaj, mislim da je vezan za ovo što se dešavalo u porodici, ali ne mogu da se otrgnem. Ja radim povremeno (na neplaćenom sam, ali imamo svoju firmu) i koliko mi je dobro jer ne mislim na ovo, imam drugih stvari oko kojih se skiram,ko ima svoj biznis zna o čemu pričam.

Ma poći ću negdje, nego sve odlažem, kao danas sutra.

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Potpisujem, kao i ovo




Ja bih odlepila da ne idem na terapije, sa svim ovim katastrofama koje mi se desavaju mislim da bih zavrsila u crnoj hronici "izasla na ulicu sa macetom i iskasapila prolaznike"
Imala sam prilike da radim sa hipohondrom, to je sasvim druga prica. Covek je drzao non-stop toplomer ispod miske i merio temperaturu.

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

ija se ovde upisujem. stalni strahovi izazvani spoljnim dogadjajima. ne prolaze godinama.

_____________________________

Ponovo sam se rodila kad sam Nikolu rodila :)
A preporodila se kad sam Luku rodila :)

Ja jos uvek nisam potrazila pomoc. Ovih dana sam posebno u strahovima zbog ovog skripanja u plucima. Ne znam ni kako bih isla kod psihoterapeuta kad nema ko da pricuva bebu ni kod lekara da odem.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

ja sam jedno vreme stalno isla nesto da snimam, sama postavljala dijagnoze isl. sad otisla u krajnost da se plasim da odem kod lekara. a sta god da zaoli mislim na najgore upravo iz razloga sto u okolini je toliko njih bolesno da sve mislim ne moze mene da mimoidje. onda krene razmisljanje pa sta cu i ako je, zivi od danas do sutra, budi srecna, uzivaj s detetom, a onda opet haos u glavi... i tako.planiram drugu trudnocu pasmanjujem seroxat - a uz taj lekmi je ok. sad ga pijem pola dnevno. jos mesec dana i prestajem. ali i meni je dijagnoza anksioznost ne hipohondrija.

_____________________________

Ponovo sam se rodila kad sam Nikolu rodila :)
A preporodila se kad sam Luku rodila :)