Odmaglio zeka kroz sumu da skita,
ni mamu ni tatu
ne stize da pita.

Jurcao je levo, jurcao je desno
k'o da je u sumi
za zeceve tesno!

Ko zna gde sve nije zavukao njusku,
dirnuo je hrabro
i lovcevu pusku.

Jednoga je vuka cupnuo po repu
i jurio poljem teta-liju lepu.

Da l' je ikad bilo,
tako hrabrog zeca,
il' su njega ovde nacrtala deca?!

Sta je dalje bilo, vidi se iz knjige,
junak zeka spava, ne more ga brige!

Hvala sto delis sa nama ovako divne pesmice.