En=u, pathos=osjećaj, uživljavanje
Einfuehlen= uživjeti, prilagoditi se
Empaso- usipati, ulivati, utkivati

Empatija je sposobnost uživljavanja u emocionalna stanja druge osobe i razumijevanje njenog položaja (npr. patnje, ugroženosti) na osnovi percipirane ili zamišljene situacije u kojoj se ta osoba nalazi. Uživljavanje npr. u socijalne uloge drugih. Empatija je osnovni preduvjet društvenosti, tj. socijalizacije. Empatija je jedini način kako je moguće steći bilo koje mišljenje o duševnom životu drugih. (E. Koić: EMPATIJA. ,prema V. Gruden: Psihoterapija, Med.naklada, Zagreb, 1992.)

Koliko smo zaista empatični? Da li umemo da suosećamo sa drugima? Koliko smo iskreni u tim nastojanjima? Desi li vam se da samo kažete da nekoga razumete, ali zapravo ne razumete? Imamo li vremena, živaca, i dobre volje za supatništvo sa drugima?


< Poruku je uredio eugenija -- 22.9.2009 10:54:06 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Smatram da situacije koje na neki način podsećaju na naše, već proživljene, doživljavamo mnogo ozbiljnije, u smislu da ih bolje razumemo.
Takođe, smatram da razumevanje drugih zavisi od toga kakva je ko ličnost i kako doživljava osobu koja ima "problem" (ili lepu vest, ili šta već...).

Lepo rečeno Taške

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Često razmišljam o crticama...

Moja drugarica koja je duže vreme bila čekalica, jedne prilike mi je ispričala kako se isplakala na nečijem dečijem rođendanu u momentu kada je mama od svavljanika uzviknula: "Mame, priđite sa dečicom da gasimo svećice na torti!" I ona kaže, ja se okrećem, nemam koga da uzmem, a sve mame okolo podižu dečicu ka torti, odem u wc i isplačem se kao ljuta godina..

E sad ja sam takva da svaku priču zamišljam u slikama da bi se valjda što bolje empatisala. Ja sam zamislila i taj rođendan, i tu tortu, i sve svećice plamte, zamišljam boje torte, mamu kako pozova druge mame i decu, nju kako se zbunila, onda počinjem tačno da osećam kako se ona osećala... Često mi se to dešava.

Mislim da sam po prirodi empatična, a i moje zanimanje nekako ide u skladu s tim.
Puno sam se u životu davala drugim osobama, razumevala do srži, do koske, ali dešavalo se i da onda te osobe traže još više i više dok me energetski ne iscrpe. Vremenom sam naučila da je dovoljno biti 40% empatičan (umesto 100%), i da i sa tim postotkom uspešno mnogu razumeti druge, a da se ne potrošim i ostanem prazna ljuštura.

< Poruku je uredio eugenija -- 22.9.2009 11:13:05 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

zavisi o kome je riječ...pa ne primam svačiji problem srcu, niti se uživljavam ...gdje bi bila da to radim, ali ako mi je neko drag bez obzira da li tu osobu poznajem lično ili ne (ovo ne se odnosi na neke cure sa rr-a koje ne poznajem) onda se stvarno srodim nekako sa tom situacijom, i zamislim sebe u toj ulozi...kako bi meni bilo

ja se stalno i vrlo duboko uživljavam u razne situacije. čak i ako samo gledam film a u probleme ljudi oko sebe da ne pričam!!! u stanju sam da satima proživljavam npr. tuđu patnju, strah, bol,...zato sam i odustala od studiranja medicine jer sam bila strašno psihički opterećena situacijama o kojima sam slušala, čitala ili ne daj Bože sa kojima sam se srela oči u oči u toku studija...
meni ta moja empatija baš smeta i često remeti ritam,...
ali zato sam veoma humana i pažljiva prema drugima...

Mislim da sam previse empaticna za svoje dobro Upravo sam se rasplakala,stvorila sam sliku tvoje drugarice Eugi i suze mi same krenule Ko mi je kriv kad sam Rak ,emotivna do bola...Da je vise radosti na ovom svetu,ja bih stalno bila nasmejana...

Sta ti mislis? 

Bas i nisam empaticna. To se naravno ne odnosi na moju porodicu i najblize, i neke drage ljude, ali i tu imam meru. Mislim da sam malo otupela, snasle su me dve-tri nesrece u zivotu, do kojih sam plakala, maltene, kad vidim na ulici da neko place...i onda se nesto u meni odjednom promenilo, i uhvatim sebe kako me nekad, pa ne bas nije briga, ali kako ne prozivljavam tudu patnju, a od mene se to ocekuje. Ali, iako to ne prozivljavam, uvek sam tu za sve, i spremna da pomognem, ali sa nekog objektivnog stanovista. Jednostavno, tako mi je lakse u zivotu.

Ovde je empatija strana rec za vecinu koja samo gleda sebe i svoje du*e, i uziva u onome "da komsiji crkne krava"

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

Jesam,i to mnogo,oduvek.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Rekla bih da jesam...

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Poprilicno. Prezivljavam tudje zivote stalno u svojoj glavi. Ali obaveze me u poslednje vreme odvuku,pa to ne bude tako cesto...ali rak sam te ta dodatna emotivnost zna da kzludi coveka. Prosle nedelje sam upoznala zenu kod kozmeticarke koja je ispricala svoju zivotnu pricu i ridala sam i kuci prepricavala mm koji me oladio psovkom...ali cesto uhvatim sebe da mislim na tu zenicu....ahhhh

Da jesam,toliko da zaplacem i osetim tu jaku bol......

_____________________________

*****Svako dete je neprocenjivo vredno*****
*****Svako je Božije stvorenje*****

Ja pokušavam da ne padnem u to već preusmerim svoju pažnju na to kako da pomognem toj osobi. Ako ne mogu da rešim njen problem, onda tražim bar prave reči da joj uputim, jer odmah se bolje osećam ako uspem toj osobi bar da se bolje oseća. To je moja svrha življenja, ili ti životni moto. Da učinim ovaj svet boljim mestom za življenje, bar onima koji su mi dostupni. I ne dozvoljavam da mi isisaju energiju jer takva nisam od koristi ni drugima a ni sebi. A to je veliki gubitak onda. Bila sam takva, ali sam naučila da gledam sve pozitivno jer ima više koristi za obe strane.
Znači, saosećam ali odmah proradi osećaj da pomognem. I mogu reći da sam prilično srećna zbog toga u životu.

Ako je nekome drugo ime empatija, onda je meni. Zaista. Da mogu da biram, smanjila bih malo taj osecaj, zaista reagujem na sve. Sve me dotakne, jednostavno je tako.

Ja ponekad pozelim da nisam toliko empaticna... bas nekada znaju jako da me povrede i dotaknu lose situacije koje se drugima dese...
A cesto sam bila u situaciji da prema meni neko noje iskazao dovoljno empatije...

Mislim da jesam, stavim se na mesto tog nekog.

Poprilično saosećam sa ljudima, ali se trudim da se na poslu isključim jer onda ne mogu da budem objektivna.

_____________________________

Sreća prati hrabre.

I previše. Preterujem. To mi je kako osovina, tako i mana.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.