Tema za moždikanje.

Bi li ostavile posao da vam neko stalno zvoca... ili vas maltretira nekim psihološkim forama?
Koliko ste jake? Gde su vam granice? Kada bi ostavile posao zbog toga? Zbog čega?

....

Mogu puno da trpim.
Trpim onim osobama sa kojima zivim
koje mi pomazu i koje mi daju "hleb"
Muz, deca, mama, svekrva i sef-ica.
Granica je kada mi krenu suze na oci
i kada moj organizam to vise ne moze
da proguta.
Ali uvek sve kada prenoci drugacije izgleda
pa i suze ne bole kao juce.

Evo da i ja dodam par mrvica za grickanje.

Radila sam kao student negde, nebitno gde za priču, ali rekli su mi od početka da mrze studente (kao konkurencija smo redovno zaposlenim). Ja sam se pokazala svojim radom i znala sam da perfektno radim ali kad nisu mogli time da mi naude, počeli su komentari tipa "opet jedeš" ... "opet ideš u WC" ... "debela si" ... "donesi mi naočare (3 sprata gore)", donesi mi ono... znači sve što nije spadalo u moj opis radnog mesta (administrator baze podataka), nego me pretvorilo o potrčka kojem možeš sve reći i ponašati se prema njemu kao da je najveće govno.

Ostavila sam taj posao posle pola godine.
Odmah sam dobila posao na drugom mestu.

... hoću reći...
ne moramo uvek trpeti sve sr**e što nam neko istresa na glavu, ali ono doba je bilo drugačije, tada su bile prilike da se radi bilo gde.... još posebno ako si dobar... dobar glas daleko se čuje . A sad je teže.... da mi se to trenutno dešava na poslu, tražila bih drugi posao sigurno ali ne bi tako lako otišla. Volim da radim u urednoj i zdravoj okolini sa dobrim odnosima.

Prvih godinu dana je u firmi u kojoj radim bilo dobro. Sledećih godinu dana je bilo užasno!
Šef mi je bio nepodnošljiv. Radili smo sa bivšim oficirima od kojih je nekolicina bila neponošljiva. Pritisak sa svih strana.
Onda se desilo da mi se šef nešto izdrao i meni je puko film. Rekla sam mu da ovako više ne može, da ako negde pogrešim da mi odbije od plate ili da mi na kraju krajeva da otkaz ali ja neću da dozvolim da neko podiže glas na mene i da me maltretira po bilo kom osnovu. Okrenula se i zalupila vrata. Onda se odjednom sve smirilo. Poslednjih par godina je ok.
Imala sam probleme i sa nekim kolegama i koleginicama. Tu sam na vreme pokazala zube i da postoji granica dokle može da se ide.
Sada uglavnom nema problema.

Ne dozvoljavam napad bilo koje vrste.
Odlična škola mi je bio rad u jednoj političkoj stranci. Tamo vidiš na šta su sve ljudi spremni zarad mrvice vlasti.

Da se nesloga i maltretiranje produžilo sigurno bi dala otkaz.

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Šta smatrate kao maltretiranje?
Šta mora neko da kaže, da vam pukne film? Koliko dugo da se to dešava?

Cesto placem i nervozna sam zbog posla. To se vidi po meni i kada sam kod kuce.Sve nas je manje,posla sve vise, a jos nas i maltretiraju da radimo i nesto sto nije u opisu naseg radnog mesta . Ne bih nikada dala otkaz i pored svega

< Poruku je uredio Buba76 -- 12.3.2009 15:55:28 >

Ja na svu srecu nisam imala ovakvih iskustava ali mm jeste...
Bilo mu je strasno sa jednim starijim kolegom koji ga je maximalno maltretirao
Stariji covjek koji se valjda uplasio nekog novog,sposobnijeg,obrazovaijeg...
Mm je bas bio u bedaku,nekoliko puta je bio rijesen da sve napusti ali na srecu nije...
Poslije godinu dana,covjek postao teh.visak i otisao a mm je napokon odahnuo i dobio sansu da se pokaze i dokaze...
Hocu samo reci da ako izdrzite trenutno stanje,mozda negdje postoji sansa da ce se sve promijeniti... ili sto bi ona poslovica rekla >NICIJA NIJE SJALA DO ZORE<

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Moj gazda obožava da se dere i da me tera da čekićam u kancelariji dok je i on tu. Nisam više mogla da izdržim i on je hteo da me premesti u salon na Ibarskoj magistrali (a ja inače živim u Zemunu) i kad sam odbila dobila sam otkaz!!!

_____________________________

The day I will stop lovin you is the day I will close my eyes 4 ever!

Nado i ja se nadam zato i ne bih dala otkaz.Pored svega ja VOLIM taj posao,kad mi ga neki ne bi zagorcavali bio bi pesma. Ne bojim se ja posla,volim raditi ali kada neko to previse koristi pa ti nagura i ono sto ne moze da se stigne onda je to previse

Ja sam prvih 20-ak godina svog života bila težak oblik kratkofitiljne osobe koja nije dozvoljavala da joj bilo ko čini nepravdu. Kada sam malo omatorila, pogled na svet mi se promenio. Sve se promenilo u trenutku kada su počele druge osobe da zavise od mojih primanja. Možda ne bukvalno da zavise, ali bi im se kvalitet života drastično spustio kada bih ja ostala bez posla. Mnogo mi je lakše da otrpim kada imam motivaciju ovog tipa. Od kada sam se zaposlila, nisam menjala posao (pa i nemam neki staž, 6 godina, ali to je mnogo u odnosu na ljude koje znam u struci i koji menjaju posao čim se osete nelagodno). Prvih dve godine je bilo katastrofa. Imala sam ogroman problem, a to je ugovor kojim sam obavezna da radim tu bar 3 godine or else. Naravno, za OK platu. Osećala sam strašan pritisak, vikendom sam bila bolesna zbog toga što mi se ne ide ponovo na posao u ponedeljak. Jednog dana sam jednostavno prelomila da me baš briga koliko posla ima i da ću da radim odgovorno i maksimalnim tempom u toku radnog vremena. Kada se radno vreme završi, gasim računar i idem kući. Prvo sam mislila da će moja agonija da se umnogostruči. Osećala sam se kao da bežim sa časova Onda sam shvatila da je moja efikasnost dovoljna da niko nema nameru da mi prigovara... Otišla sam korak dalje i tražila povišicu 66%. Dobila sam je. Od tada je sve krenulo na bolje. Sada kada bi kola krenula ponovo nizbrdo, verovatno bih se bunila, tražila povišicu, reagovala bih nekako. Ali ne bih dala otkaz, jer moram da razmišljam o budućnosti moje porodice, sada nije u pitanju samo kvalitet života nego sve. Trenutno ne mogu da zamislim šta bi moglo da me otera sa posla, jer poslovne probleme ne nosim kući već ih ostavljam u kancelariji.

U potpunosti se slazem sa tobom....RAnije sam jako lako menjala posao.U stvari bila sam svesna da sam dobra, mlada i perspektivna i niko nije zavisio od mog dinara. Menjala sam posao kada bih pomislila da je dosadan, da nema perspektivu,da je neki drugi posao bolji....CAk sam promenila i profesiju i od dobrog inyenjera postala sam vrlo dobar komercijalista.....Onda sam se zaposlila pre 8 godina u sadasnjoj firmi i imala iskustva sa razlicitim sefovima....neki su bili vrlo neprijatni...OK naucila sam lekciju...postavila granice i pokayala da imam zube ako treba...Najbitnija lekcija koju sam ya ovih 10tak godina rada stekla jeste da na poslu UVEK IMA PROBLEMA, ali to su POSLOVNI problemi...mi dobijamo platu za vreme na poslu i kada idemo kuci, mozak treba da se presalta na KUCNI MOD. TAko sada ne bih vise menjala posao tako lako, od mog dinara sada zavisi i komoditet moje porodice....vise nije pitanje samo mene...a neke stvari sam naucila da progutam ili da mi udju na jedno a izadju na drugo uvo

Uff nekad sam mogla mnogo da trpim, ali zato sto sam imala neki drugi cilj (obozavala sam svoj posao i znala sam da imam dobru platu, beneficije...) i nisam hela toga da se odreknem. Ali sam odlepila, cak mi je i veza (sadasnji brak) bila u opasnosti jer sam bila nevidjeni namcor. Kad je prevrsilo svaku meru, dala sam otkaz i bukvalno se rasplakala kod direktorke u kanc, i rekla joj zasto i zbog koga dajem otkaz. Na kraju sam ostala u istoj firmi, ali sam dobila drugi (bolji posao) dalje od osobe koja me maltretirala (i verbalno i mentalno).

Sad nisam sigurna da bih toliko mogla da izdrzim, ali i starija sam i imam vise iskustva, pa mogu brze i lakse da nadjem drugi posao.

E sad, da imam dete, verovato bih drugacije razmisljala...

auu, bas ubode!
e pa meni se bas godinama unazad sve ovo desava! neposredno pre nego sto sam zatrudnela, imala sam nervni slom, i otisla na trudnicko... naravno, resila sam da iskoristim maximalno trudnicko i porodiljsko i da odma posle odem iz firme, ali sad od kad imamo i mm i ja kredite zbog stana, to vise nije slucaj! Sad me za koji mesec ceka povratak u firmu, i prosto ne znam kako da se postavim i sta da radim... a evo dolazi jos jedan nov radnik, koga sam smatrala ok osobom, da bi mi vec i pre zapocinjanja radnog odnosa, zabadao noz u ledja!
Ja sam neko ko ne cuti, i sve kaze odmah sta ima... to naravno volim i od drugih, al ce retko ko to ciniti, a da ne pricam o mojim kolegama.
Sta mislite, sta mi je za ciniti, jer znam da cu vec sad poceti da pucam po savovima, a kamoli kad se vratim na posao posle porodiljskog! Kako izdrzati smicalice, podmetanja, ogovaranja od strane apsolutno svih kolega, a pritom imati za gazdu nekog koga boli uvo, a bitno mu je da se posao odradi, bez obzira na sve?

moj muz je tpeo strasne gluposti kad smo se smuvali...katastrofa...
umalo nam i veza nije upala u krizu..
trpeo je pretnje,uvrede, nipodastavanja od osobe koja ima komplekse a bila mu je sef.
ja sam smatrala da treba da presece.
on je bio strpljiv i desilo se da je taj njegov sef napustio firmu.
cim se to desilo napravili smo bebu - toliko o pritisku u glavi...utice bre!!!

ne znam.
ja nisam nikad trpela tako nesto hvala bogu
a kakva sam luda verovatno bih napravila show.

mada, u vreme kad sam sama zivela od svoje plate mozda bih i cutala jer je egzistencija u pitanju
sada kad sam u braku, verujem da bi mm rekao da batalim to ako trpim gluposti.

bitan je i kontekst...da li moramo da trpimo?

ja sam još uvek na pripravničkom stažu koji se završava za mesec dana.....dobila sam ponudu da ostanem jer sam se izuzetno snašla i doprinela službi( a došla sam bez iskustva i direktno sa fakulteta),ali sam odbila ....gazdu firme izuzetno poštujem i cenim,ali kolege iz službe...ufffffffff.............ovoliko zlobe na ovako malom mestu videla nisam.....kad sam došla do stadijuma da u 25 godina pijem bensendine rekla sam to je to.....
postoji više razloga zašto ne želim da radim u firmi u kojoj sam trenutno(privatnih razloga uglavnom) ali ovaj je pobedio.....

Radila sam 3,5 god u jednoj privatnoj firmi u Nisu.U pocetku je bilo sve ok,postojala su neka sugava pravila i kodex,ali se dalo izdrzati,a uz sve to plata je bila dobra!Iz dana u dan je situacija bila sve gora i gora,nije se znalo ko kosi a ko vodu nosi.Svakoga dana sam bila nervozna zbog posla!Vise se nista nije znalo,ni radno vreme,ni slobodni dani...radis i ono sto ti je u opisu posla,ali vise ono sto nije,radis umesto drugog i pokrivas mu ledja...To je trajalo nekih godinu dana...i na kraju nas 10-ak svi damo otkaz...ma,bilo nas je vise....bez trunke razmisljanja!

_____________________________

Ako problem moze da se resi,nema svrhe nervirati se,a ako ne moze,nerviranje nece pomoci!!!

ma, mene muci to sto znam da cu ovde moci brzo da podignem svoja primanja, a gde god drugde otisla, moram kretati od nule, a imam kredit koji me koci da imam primanja manja nego sto bih smela. Jedini razlog zasto ne smem da presecem je taj jebani kredit! Inace bih otisla odmah, jer imam jako puno iskustva za sobom... ne bih se uopste plasila da negde drugde zapocinjem posao!
Sta mislite?

Hm,moraces sama Trinny lepo da razmislis...kada sam ja dala otkaz imala sam kredit i to je bio na samom pocetku....

_____________________________

Ako problem moze da se resi,nema svrhe nervirati se,a ako ne moze,nerviranje nece pomoci!!!

Bila sam u situaciji da me "starija" koleginica maltretira.

Osećala sam se grozno, svakoga dana sam se bojala nove uvrede ili provociranja.
A nisam bila u poziciji da dajem otkaz zbog svoje tadašnje finansiske situacije.

Nakon nekog vremena koleginica je dala otkaz,
jer je u stvari njeno ponašanje bilo projekcija nezadovoljstva poslom i još
MNOGO drugih kompleksa.
Što znači, bila je Pred kraj živaca.
JA sam još dugo ostala na tom radnom mestu.

Ali mislim da sam u bilo kom trenutku mogla da odem, otišla bih.
Mislim da je to stvar dali imate izbora ili ne.


_____________________________

Veliki sam mamin dečak

Uh....hoces iskreno?!Nikako draga,vrlo lose!Danima i nocima bi mi bio kredit na pameti!E,kada sam ga se otarasila kao da mi je pao kamen sa srca!Zato lepo razmisli.....tesko je veruj mi!To vise nikom ne bi preporucila,a ja vise kredit nikada necu uzeti!Pa,koliko i sta ima!


< Poruku je uredio bebironcic -- 19.5.2010 11:52:02 >

_____________________________

Ako problem moze da se resi,nema svrhe nervirati se,a ako ne moze,nerviranje nece pomoci!!!

uh...pa jos dosta....vidi Trinny,kako odlucis....bar da je malo manje....meni je posle prestanka rada ostalo 2 god...i bas je bilo haoticno!

_____________________________

Ako problem moze da se resi,nema svrhe nervirati se,a ako ne moze,nerviranje nece pomoci!!!