IZVORNA PORUKA: Ivanka 75
Dobrodošla Nina.
Plakanje koje opisuješ me podseća na plač mog sestrića, on ima 2.5 godine i povremeno (ima sigurno godinu dana) se noću budi uz neverovatnan plač, bacanje, npr zove "tata tata" a tata ga drži i sve vreme mu se obraća "tu sam, evo me" a on i dalje plače i baca se.
otvorene su mu oči ali deluje kao da spava, jer ništa ne pomaže da se smiri...
Vrlo stresna situacija za sestru i zeta.
Na kraju zaspi nakon pola sata izmoren od plakanja...
Evo, ovako je otprilike izgledalo kod mog sina (starijeg). Počne prvo da se meškolji i kao nešto priča u snu (totalno nerazumljivo), onda krene da po malo plače (smiri se nakon što pokušamo da ga umirimo), ali on se tu uopšte ne probudi i tada znam da će da krene vriska, ali bukvalno kreće da vrišti i da zove mene ili mm (a mi u sobi). Razlika je što njemu oči nisu bile otvorene, bila sam sigurna da i dalje spava i da nešto sanja. Najgore mi je bilo to što nismo po pola sata uspevali da ga razbudimo, upalim svetlo, pričamo mu, dozivamo ga, nema šanse da otvori oči, on vrišti, otima se, viče "neeećuuuu"
. Pomagala je jedino "šok-terapija": u kupatilo i umivanje hladnom vodom. Tu se onda strese, otvori konačno oči i nastavi po malo da plače, traži nošu, vodu, bilo šta i posle nastavi da spava.
Tako je bilo par puta i onda sam to rešila tako što ako ga čujem da počinje da tako "priča" u snu i da se vrti, odem i malo ga razbudim, pitam da li hoće vode, obično kaže "ne", okrene se na drugu stranu i nastavi mirno da spava. Nije nam se to desilo par meseci već, ali tih nekoliko puta je bilo grozno.
< Poruku je uredio Moiraina -- 4.7.2013 14:27:12 >