Pre mesec dana sam na poslu preuzela radno mesto malo višeg stepena i time i nove odgovornosti i obaveze. Jedan kolega tako je postao meni ravan, iznad nas sada je samo još direktor.

Taj isti kolega često treba "pomoć" moje ekipe, a to postiže na psihološki jako naporan način. U nedelju dana po više puta dolazi kod mene na sastanak, seda za sto sa svojom sveskom i "opominje me" da neke stvari još uvek nisu urađene. Ruku na srce, dovoljno imam godina da napravim svoj spisak nepozavršavanih poslova i sposobna sam da organizujem svoje vreme tako da znam šta mi je u tom trenutku prioritet i šta nije. Više puta sam mu već rekla da znam za njegov problem i da će biti rešen kad dođe na red, i da problem nije tako bitan za celu firmu da bi ga rešavali hitno.

To mu nije bilo dovoljno, pa sam za par dana dobila mail od kolege koji radi za njega u kom je pisalo nešto tipa "nemoj da zaboraviš ... još uvek imamo taj problem". Došla bi mi ona para na uši od ljutnje, da nije taj kolega koji je poslao mail došao do mene u kancelariju i objasnio mi da je MORAO da mi pošalje taj mail. Pitala sam ga kako to misli "morao" i objasnio mi je da mu je šef stajao iza leđa i naredio da mi nakuca tačno takav mail, kako bi se nadamnom vršio pritisak da što pre rešim njihov problem. Bila sam ljuta zbog toga, ali sam mislila sama u sebi "idiot".

Pre dva dana imala sam sastanak sa direktorom u vezi neke X teme. Dolazim kod njega u kancelariju, on me dočeka i pruži mi listić. Na listiću napisan problem onog prvog kolege. Pukao mi je film.

Šta mislite o svemu ovome...?

j mu mater, ali na finjaka. sacekaj malo, pogresice i taj, pa mu onda serviraj sa kompletnim garnirungom. samo nemoj da se nerviras jer bolesniku je to cilj da te istera iz takta

Fora je u tome što ovo nije upereno samo na mene, već je takav do svih.

Rekla sam mu da ću ga pozvati na sastanak iduće nedelje i ima da mu izdiktiram bonton i da mu objasnim da samnom neće tako raditi jer neće ništa postići. Dosta mi je prljavih igara, nek nauči da sačeka kao sav ostali svet.

Takvih budala ima svuda, a život je jedan i živci su tanki - ne treba da se trošiš na te gluposti. Znam da je kliše, ali tako je. Svaki put kada te neko tako na poslu iznervira, ti reci u sebi: "Daj Bože da mi do kraja života ovo budu najveći problemi" i uživaj...

E sad, kada ne mogu da iskuliram, ja probleme tog tipa rešavam na sledeći način: na mail koji si dobila od čoveka iz njegove ekipe odgovoriš nešto uopšteno i ispravno (tipa: u skladu sa prioritetima tekućih poslova mog tima, vaš projekat će biti završen u najkraćem mogućem roku) a u "cc" dodaš tog lika i vašeg šefa. Na kraju mail-a napišeš: ukoliko je neophodno da reorganizujem ljude u timu kako bi vaš projekat bio brže završen, molim vas da me o tome obavestite. Ako potrči da odgovori na taj mail, moraće sa šefom u "cc" da napiše da smatra da je to njegovo važnije - ispašće kreten. Ako ne odgovori ništa, onda znači da nema herca ili (još bolje) da si uspela da ga iznerviraš. Ako izbaci šefa iz "cc" i napiše odgovor, ti vratiš šefa u "cc" i odgovoriš nešto tipa "OK" ili umesto odgovora pošalješ mail šefu sa pitanjem da li i on misli da treba da se reorganizuju prioriteti. Ako ipak odgovori da nije višeg prioriteta, nema više čime da te gnjavi...

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Bravo prase, pravi diplomatski potez! ja sam u stvarnosti drugačija, što nije dobro. Ali, napisaću, pa kud puklo. Naravno, ako uradiš onako kako bih ja, bila bi u problemu, pa je najbolje da ignorišeš ovu poruku.
Kada me neko forsira ja se lepo zainatim, pa namerno napravim situaciju da uvek postoji nešto bitnije i da će to biti "sledeće na spisku prioriteta". I tako koliko god mogu sa odugovlačenjem. Taj postupak ponoviti svaki put kad osoba pokuša da forsira, a isto raditi i sa drugim nestrpljivim kolegama. Posle nekog vremena svi će morati da stanu na loptu jer će naučiti na koji način ti sarađuješ i u kojoj atmosferi, pa će makar suptilnije i bez pritiska raditi isto to. Samo, sve to vredi ako se radi na potpuno neupadljiv način ali dovoljno žestok da dotične osobe shvate poentu.
Ja tako radim u svim segmentima života jer ne umem da funkcionišem pod pritiskom. kada me neko forsira dobije samo kontra efekat, a kada me pusti da radim (šta god radila) uvek sam efikasna. Zato sam se izborila za to da se uvek ja pitam kako ću nešto odraditi i kojim redosledom, pa probaj i ti.
čestitam na unapređenju, ali moraš stvoriti autoritet čak i kod direktora, jer osobe od autoriteta su osobe od poverenja.Ili bi tako trebalo da bude.
U svakom slučaju, ne zamaraj se da shvatiš šta sam sve napisala jer ne nam ni sama. Zato i imam problem sa autoritetima ceo svoj život!

... u, čoveče...

Ma ja sam jako striktna oko toga kako neko treba da se ponaša na poslu... prvo ću razgovarati s njim da mu kažem da to nije OK. 

Znaš moje mišljenje, ja uvek kada se branim šef je u Cc, ili čak i u Bcc. 

Takvi ljudi ne odustaju, i kolega neće odustti, naročito ako je takvo njegovo ponašanje poznato od ranije i ako čovek ne bira sredstva (a očito ne bira) da dođe do cilja.
Mislim da si i sama na tragu odgovora.. Jasno i glasno staviti do znanja kroz jedan direktan razgovor da to nije OK... Naglasiti par puta pravu reč na pravom mestu stavljenu, a kao i svaka žena, pripremiti "govor" naveče pred spavnje u glavi, sklopiti ga, prekrojiti, dodati i oduzeti 890 puta dok ne budeš zadovoljna. A onda ujutro (iako će taj govor ličiti na sve samo ne na onaj spremljeni ) - reći šta imaš, ali REĆI!
Kada bi se svakom napornom kolegi rešavale stvari onako kako on misli, od posla i ustrojstva ne bi bilo ničega! Koliko poslova se svaki dan u svakoj firmi obavlja i usput, neplanski, iskrsne nešto.. a zna se šta su "goruća pitanja" koja se svakako i rešavaju "goruće", tj hitno, a to u njegovom slučaju, kako kažeš, nije. Važno da zna da će njegovo pitanje doći na red, da to nije tek tako rečeno da se on ne bi osećao kao "skinut sa vrata", već naglasiti da će se rešiti, biti odlučan, čvrst u stavu, a ukoliko nastavi biti uporan i mazgovit (ponašati se poput mazge), postoje i drugi načini da se čovek prizemlji.. A o tom ćemo, ukoliko ovo ne uspe

Srećno Guppy!

< Poruku je uredio eugenija -- 29.5.2009 22:54:19 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

hvala ... ma ja se u tim situacijama pretvaram u ženu zmaja.

Rekla sam direktoru da taj "problem" nije od životnog značenja (na šta je rekao da je to istina) i rekla sam mu da prestanu da me forsiraju da ga rešim, jer mi je ovom poziciom dao i mogućnost da sama odlučujem šta je prioritet za firmu i šta nije. Složio se direktor samnom, ali ja još uvek hoću tog kolegu da prišarafim malo za stolicu da čuje šta ima da mu kažem.

Ma ja bih ga što ti Gupy kažeš prišarafila samo tako,taj je kod kuće garant manji od makovog zrna,pa mora negde da ispuca gnev.Samo "nasrni"

_____________________________

superbrzasnežaheroj

Samo napred pokaži mu čvrstu ruku!!!

Vidim da je svima dobro došla ova tema 

Ja tu "diplomatiju" na radnom mestu baš i ne volim. To slanje mailova pa Cc šefovima... na kraju ne reši ništa. Ne volim da neko do mene promeni stav zato što mu je to naredio šef ili bilo ko, nego zato što sam JA toj osobi dala do znanja da se samnom tako ne postupa.

Razumete šta mislim?