MM i ja smo podelili moje porodiljsko bolovanje, Preciznije receno podelili smo bolovanje radi nege deteta koje se tri meseca nakon rodjenja deteta automatski nastavlja na porodiljsko bolovanje.
Ja sam se kad je potomak napunio sest meseci vratila na posao a on je ostao kod kuce sa njom... mislim da mi je to jedna od pametnijih odluka u zivotu, njih dvoje imaju predivan odnos
Sta vi mislite

Ja imam dvojicu prijatelja koji su ostali da čuvaju bebu pošto su im se žene vratile na posao i u oba slučaja je to ispalo super. Oni su brižni očevi a deca su im divna, tako da sudeći iz tog iskustva, ja ne vidim problem.
Inače, u oba slučaja je razlog bio finansijske prirode.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Mm me je "zamenio" na porodiljskom kad je mladja devojčica napunila 8 meseci.On kaže da je to jedna od najboljih odluka koje smo doneli u životu.
Inače,imali smo jako puno problema oko prikupljanja dokumentacije o otvaranju porodiljskog za njega,pošto u našem gradu nije bilo ovakvih slučajeva  ,pa smo se pošteno našetali i nakupili papira..ali isplatilo se!

Ja se sećam da je finski premijer pre recimo 10-12 godina ladno uzeo to "porodiljsko" da bude sa svojim detetom :)

< Poruku je uredio viking RR -- 14.3.2013 10:22:39 >

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Ja poznajem čoveka koji je bio na porodiljskom umesto svoje zene.

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

i mi smo se nasetali sa dokumentima, mahom zbog njegove pravne sluzbe...
mm je kukao vise od mene kad je trebalo da se vrati na posao :)

Pozdrav svima!
Na porodiljskom sam bolovanju,moja beba sada ima 6 nedelja.
Dobila sam ponudu za novi posao,koji bi trebalo da počnem da radim kada beba bude imala 5 meseci.
Interesuje me da li neko zna da li se bolovanje može prebaciti na supruga,s obzirom da sam već dobila rešenje o bolovanju.Da li neko nešto zna i o proceduri,papirologiji i tako to?
Bila bih zahvalna na bilo kakvoj pomoći

Ivana, meni su na poslu trazili prvo molbu za prekid porodiljskog od tog i tog datuma koju su potpisali svi moji sefovi. Sa tom molbom sam otisla u pravnu sluzbu gde su mi izdali resenje o prekidanju porodiljskog (srecom pravnica je znala kako se to pise).
Na poslu mm su trazili moju izjavu da prekidam porodiljsko, to resenje o prekidanju i doznake od detetovog pedijatra (i to je pedijatar srecom znao da napise).
Koliko ja znam ne postoji neka specijalna forma za te molbe i izjave ali je najbolje da se konsultujes sa svojom pravnom sluzbom kako to treba da izgleda. Srecno :)

Hvala najlepše milicicak!
U velikoj sam nedoumici da li uopšte da prihvatim taj posao. Ako bi znala da mm može da dobije bolovanje to bi mi u velikoj meri olakšalo odluku.Uopšteno kakva su vaša mišljenja o počinjanju posla tako rano.Trebalo bi da počnem da radim kada beba bude imala 5 meseci.Kako ste se vi snalazile u tom periodu sa hranjenjem,čuvanjem?Da li ste nastavile dojenje?

Jako skakljivo pitanje. Ja sam rodila tri deteta i svi su bili vezani za mene zbog dojenja. Prvih 6 meseci samo dojenje i onda lagano hrana, da bi sa 9-10 meseci ostali na dva podoja, ujutro i uvece, i to dokle su hteli, bebac jos uvek siki dva puta. Dakle, za mene bi bilo moguce tek od 9-10 razmatrati posao, ali nisam to zelela, jer sve to jako brzo prodje. Naravno, nemam nista protiv, i mislim da je najbolja opcija posle tebe da tata cuva bebu. Mislim, snalaze se ljudi kako moraju, neke prilike se ne propustaju. Ja sam srecom na dobrom radnom mestu, stalni radni odnos, pa nisam imala ovakvu situaciju, sto znaci da bih mozda uradila drugacije da sam morala. Srecno u svakom slucaju, sta god da odlucis, neces pogresiti, instikt ce ti vec reci sta treba da uradis.

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Neznam,ja imam utisak da ću se kajati šta god da odlučim.Jedan dan sam u fazonu,nema tih para da je ostavim tako malu,a drugi dan kad sve racionalnije sagledam i radim zbog dece,da njima obezbedim neku bolju budućnost.Prilika je dobra,uslovi su bolji nego na sadašnjem poslu,dakle problem je u tome što će bebušku biti još jako mala. Još veći problem je u tome što moram uskoro da odlučim.Ako se odlučim da radim moram početi kad bude imala 5 meseci,da mogu kasnije ne bih se ni dvoumila.
Inače kada sam počinjala da radim posle prvog deteta osećala sam neverovatnu krivicu što je ostavljam,a ona je tada imala 13 meseci.Ne mogu ni da zamislim kako bi mi bilo sada,uff!

Jovana, ja sam se vratila na posao kada je potomak imao 6 meseci i 10 dana i moram da ti kazem da se i pored toga sto je bilo veoma tesko i naporno ni jednog trenutka nisam pokajala. Meni su olaksavajuce okolnosti bile fleksibilno radno vreme i dogovor sa seficom da mogu da odsustvujem i odlazim sa posla kad god je bilo potrebno (srecom pa nije bilo cesto). Kad sam se vratila na posao T jos uvek nije bila prihvatila adaptirano mleko ali sam pocela da pravim zalihe svog mesec dana unapred i nastavila da je dojim do 14 meseci, tako da i dojenje moze da se izgura uz dobru organizaciju.
Da je naporno, jeste, naporno je. Da me je na pocetku grizla savest i da mi je bilo tesko sto je ostavljam, jeste. Ali ja zaista volim svoj posao i mislim da sam zbog toga sto sam sa te strane ispunjena, jos bolja mama svom detetu jer se trudim da mi ona bude centar sveta kada se vratim kuci. A moram da dodam i da postoji neki osecaj zadovoljstva sto sam mm pruzila priliku da uziva sa detetom 5 meseci, znam da mi je zahvalan zbog toga.
Ja ti ne mogu savetovati nista osim da dobro razmislis i procenis sta bi tebi najvise odgovaralo, i da se naoruzas strplenjem i upornoscu da sve eventualne poteskoce prevazidjes. Srecno sta god da odlucis

milicicak,hvala ti puno!Nekako se bolje osećam posle čitanja tvog odgovora.
U okruženju niko nije bio u sličnoj situaciji pa nemam s kim da pričam o tome.Velike su šanse da ću posao prihvatiti,samo teško je predvideti kako će sve to funkcionisati,zato su mi korisna tuđa iskustva.
MM me podžava 100%.Uzeće g.o. prvih mesec dana,pa ako uspemo da dobijemo bolovanje super,ako ne-njegov posao je u smenama pa bi svakako on najviše provodio vremena sa njom.
Slažem se za poseban odnos,to smo iskusili sa prvim detetom.Takvo mu je radno vreme da je on svakako više kod kuće.To se i sada vidi,ta posebna veze između njih.
Što se dojenja tiče volela bih da nastavim.Baš sam juče čitala o pravljenju zaliha majčinog mleka.Misliš li da je dovoljno da se počne mesec dana ranije?Ali dobro o tome ću se raspitati u temi za to .
Hvala na podršci!

Ivana, drago mi je da moje iskustvo nekom pomaze
moram samo da ti napomenem dve stvari
tm po zakonu MORAJU da odobre porodiljsko (tj bolovane radi nege deteta) ako bude trazio, tako eksplicitno pise u zakonu o radu
ne smete imati prekid porodiljskog, odnosno njegovo mora da se nastavi odmah na tvoje (npr. ti prekidas 5.7. on zapocinje 5.7.) ja sam na posao vratila mesec dana kasnije nego sto sam planirala jer je mm zeleo da zavrsi neki veliki posao. I mm je bio dve nedelje na odmoru pre nego sto je zvanicno uzeo bolovanje, to vreme smo iskoristili da zajedno uzivamo i da se on polako privikne na bebin ritam i rituale tokom dana.
Jako je bitno sto imas podrsku muza, svaka mu cast, malo je muskaraca koji tako razmisljaju, mm je bio predmet zezanja na pocetku, na kraju su mu svi prijatelji sa malom decom zavideli

Sto se dojenja tice ja sam na pocetku iz kuce izlazila oko 9 (posle jutarnjeg podoja) a vracala se izmedju 3 i 4 na vreme za popodnevni podoj, tako da je meni bilo dovoljno sto sam mleko pocela da ostavljam mesec dana ranije (bilo mi je bitno da ima ako se ja ne vratim kuci na vreme ili ako krene da izvoljeva sa uzinom)
U trenutku mog povratka na posao imala je uveden rucak (oko 13h) i vocnu uzinu oko 11 h, ostale obroke smo uvodili kasnije, a posto je tata hranio prepodne tata je uvodio i nove namernice i borio se sa pljuvanjem i odbijanjem jela dok je moje bilo da skuvam i ostavim porcije
Jedna od stvari koje su mi najteze pale je to sto je T pocela da se cesto budi nocu kad sam pocela da radim i nije htela da nastavi da spava bez sisanja. Ja sam to shvatila kao njen nacin da mi pokaze da joj nedostajem pa je u tom periodu spavala u nasem krevetu i sisala kad god je htela i koliko je htela u toku noci. To je trajalo mislim 3 meseca a ja sam izgledala kao zombi
Ako jos nesto mogu da pomognem, pitaj

Hvala ti milicicak
U svom okruženju nailazim na svakakve "savete"da ne kažem osude.Istina,ima i onih koji me podržavaju,ali stvar je u tome da niko nije bio ni u približno sličnoj situaciji,tako da mi tvoje iskustvo zlata vredi!
Najbitnije je da me MM podržava. Još da ja donesem konačnu odluku i to je to.
Imaš li možda informaciju da li bi on to bolovanje morao celo da iskoristi ili može 1-2 meseca?

Jel to tata vec sprema odstupnicu? Salim se i mi smo se prvo raspitali oko toga, jer je i mm mislio da se vrati na posao za mesec-dva ali mu se toliko usladilo da bude kod kuce sa potomkom da je razmisljao o produzetku naravno da moze da prekine kada mu god bude odgovaralo

A o tim reakcijama sredine... pa meni su neki ljudi u lice rekli da sam losa majka, vecina oko nas je tako mislila ali je bila dovoljno pristojna da svoje misljene ne iznosi javno, svekijevci su me gledali kao aspidu koja hoce od njihovog sina da napravi papucara a ja sam na sve komentare odgovarala isto
Zasto je u redu da otac sestomesecnog deteta ode u inostranstvo na dva meseca zbog posla a nije u redu da se ja vratim na posao i ostavim dete sa osobom koja mu je jednako bitna kao ja? (a ja sam se, izmedju ostalog, vratila zbog unapredjenja i vece plate) U krajnjem slucaju to dete je jednako njegovo koliko je moje.
I tu je bio kraj price sa moje strane...

I da, pomiri se sa tim da ce te sredina gledati kao karijeristu i nemajku ali ce ti muz (bar iz mog iskustva) biti neizmerno zahvalan sto si mu pruzila priliku da bude sa detetom
I jos jednom, srecno sta god da odlucis

Ivana ja ne mogu da ti pomognem oko pravnih i formalnih stvari, ali mogu ti jedino reći da ćeš uvek imati grižu savesti kad ostavljaš dete zbog posla - bilo da ima 6 meseci ili 2 godine! Tako da, ako ti je ovo prilika da dobiješ bolji posao i veću platu onda samo napred! Sve prepreke se prevazidju!

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Devojke,hvala vam puno na podršci!
Najverovatnije da ću posao prihvatiti,pa kako nam bude.Svesna sam da će mi biti teško da je ostavim i sa 5 i sa 11 meseci,samo što je ovo prvo komplikovanije u smislu organizacije,ali nije neizvodljivo.Možda je veći problem u tome što sam bila psihički pripremljena da mi bolovanje traje 12 meseci.U nekim zemljama je znatno kraće pa se roditelji snalaze.Valjda ćemo i mi uz dobru organizaciju.
Nažalost svesna sam da deca brzo porastu i da se neki propušteni momenti nikada neće vratiti,ali ostaju i oni koje neću propustiti pa ću se truditi da njih iskoristimo kvalitetno.U svakom slučaju ja sam samo žena koja daje svoj maksimum i nada se najboljem.
Još da dodam za sve tate koji se maksimalno angažuju u odgajanju naše dečice i pružaju nama podrušku.

Ivana, slazem se! Tate su jako vazne u celom procesu odgajanja dece, veruj, da mm nije takav kakav jeste, ne bih rodila troje. Medjutim, s obzirom da on bukvalno sve sa bebama/decom radi isto kao i ja (uvek kaze samo siku ne mogu da dam..) i da smo od starta ravnopravni u odgajanju, nije tesko biti pametan. Pridruzujem se i ja bravo za tate!

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Odavno niko nije pisao na ovoj temi ali meni treba pomoc....Naime, postoji velika mogucnost da cu morati da pocnem da radim u septembru, beba ce osmog napuniti 6 meseci, suprug bi, u tom slucaju uzeo bolovanje.... Posto sam procitala prethodne postove , shvatila sam da procedura, odprilike ide ovako: ja pisem molbu za prekid bolovanja i kada mi izdaju resenje, to suprug nosi u svoju firmu da bi mu odobrili, jel? Pa sa tim, nekim papirom koji dobije u firmi ide kod pedijatra po doznake.... Ako ima neki pravnik ili neko sa slicnim iskustvom neka mi napise, please...

Neko je pitao sta sve po novom zakonu treba da bi tata preuzeo bolovanje radi nege deteta do godinu dana.
Elem, kod nas je to islo ovakoPrvo sam ja pisala molbu da mi na mom poslu dozvole da prekinem odsustvo radi nege deteta i to sa kopijom resenja o porodiljskom odnela u svoju pravnu sluzbu koja mi je dala resenje o prekidu odsustva radi nege deteta do godinu dana.
Onda je mm sa tim resenjem i izjavom da smo oboje saglasni da on nastavi bolovanje otisao u svoju pravnu sluzbu da mu izdaju resenje da moze na bolovanje. Ne trebaju doznake pedijatra jer je pravo na bolovanje radi nege deteta u sklopu prava o radu pa pedijatri sa tim nemaju veze.
Onda je mm sa svojim resenjem, mojim resenjem, izjavom, kopijom bankovnog racuna i popunjenim standardnim obrascem otisao u Sekretarijat i predao papire. Sad cekamo da vidimo kako ce mu obracunati platu...

Kako je proslo preuzimanje porodiljskog, da li su obracunali sve kako treba? I mene ovo ceka.

Ako si po novom zakonu gledaju 18 meseci pre trudnickog bolovanja. Nas kaci stari zakon tako da su muzu uzimali prosek 12 meseci pre rodjenja deteta.

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Hvala Isidora.