Evo, na jednom forumu je jedan tata otvorio temu koja se zove isto kao i ova moja. Ovo je početna porukia, ja sam se ksroz raznežila, i morala sam da vam je kopiram, možda čak i ohrabri ostale muškarce da pišu...

Drage tate,

kakav vam je bio osecaj u trenutku kad ste saznali da ste postali tata ? Kakav vam je bio osecaj prvog dana kad je beba dosla kuci?

Ja sam bio u porodilistu u trenutku kad se moja Jelena porodila i svi me zivi iscepali i cestitali, ja sam u tom trenutku bio totalno zbunjen, jos kad su mi pokazali Kaju na pola minuta nisam znao da li pre da je slikam ili gledam.

Prvi dan kad je beba dosla kuci ja mislim da sam 12 sati prestojao ispred krevetca i gledao kako ona pavka, zeva, proteze se, a kad se totalno umiri odma se ufrkisem i gledam u grudni kos da vidim da li dise.

Mogu samo reci da je bozanstveno biti tata
 
IZVOR

Tata Sneško:

Nešto mi se čini da ću i ja ovako!!!!

Pokusacu da nagovorim mm sutra nesto da napise ovde

_____________________________

Nena+Danilo=Vuk :)

dobra tema. Ovako, ja sam mogao biti kraj zene odmah nakon porodjaja i videti bebu al sam lud i zbunjen {ha ko joksimovic} otisao kuci misleci da ce zena da mi se porodi ko zna kad, kad eto nje posle tri sata, javlja mi da je rodila sina, da su dobro. Samo sam plakao i plakao. Sve dok nisu dosli kuci bio sam jako zbunjen. E kad sam ih dovezo kuci bio sam najsrecniji u zivotu, i tog momenta sam poceo da zivim novi zivot, stari kao da nisam nikad ziveo. Sve mi je bilo beznacajno sem da mi oni budu zivi i zdravi. Jos uvek se tako osecam i ucinio bih sve za njih.

samo onaj ko je dobio dete zna sta se oseca tog momenta, tesko je to opisani, neogranicena sreca.

Svaka cast na iskrenosti retki su muskarci koji pokazuju svoja osecanja

hvala, nije tesko :} kako tesko kad sam toliko ispunjen da cu puci :}

svaka ti cast deki, na ovom opisu!

_____________________________

rodila sam andjela 05.04.2011. :)))

hvala mikica

Pozdrav svima!
Ja sam bio van sebe od sreće kad su mi javili da sam dobio sina, prvi put sam bio zbunjen, uzbudjen i mislio sam da će mi srce pući od sreće...a plakao sam kao malo dete jer sam u prethodnom braku bio bez dece 18 god i prošao kroz 5 vantelesnih oplodnji bez uspeha...Možete zamisliti kako sam se osećao kada sam dobio dete ,teško je to opisati....A tek kad sam postao tata i drugi put

Ma ja neznam kako bih mogao opisati koliko sam srećan...uživam sada dok ih gledam kako se igraju i vole,kao ja i moj brat nekada...jedino mi je žao što "kasnim u razvoju" tj. što sam sada već skoro unuke mogao imati i što nisam tako vitalan kao pre 10-15 god. sustižu me godine, pa deci nemogu da pružim sve što sam zamišljao i želeo...ali imaju mladu mamu koja sve nadoknadjuje