Sarav - ja isto tsko imam par nekih slika, secanja za koja ne znam da li su stvarna ili lazna, ali bar deluju kao prava, uverljiva, a iz ranog detinjstva su...

_____________________________

,,Carpe diem"

Imam neka secanja kad sam bila mala 4-5god pana dalje...setnje, igre...

Secam se sa sam u jesnom periodu bila nevidjeno stidljiva....

_____________________________

,,Carpe diem"

Od neke cetvrte godine recimo.

Mozda kada bih bila na nekom relax day u vrhunskom hotelu da svi trce oko mene a ja da se posvetim razmisljanju, mozda bih se i setila najranijeg detinjstva... dok se oko mene sire razni mirisi etericnog ulja koji vracaju u proslost 😊

_____________________________

,,Carpe diem"

MJ moze biti.

Secam se stvari iz vrtica Predskolsko..a imam neka secanja iz stare kuce za koje nisam sigurna iz kog su vremena dal pre il posle.

Uhh nekad se zapitam kako se toga i toga secam.

5 godine kada je brat bio bebac

Mozda bih se setila i neceg iz ranog detinjstva kad bih se malo posvetila tome

_____________________________

,,Carpe diem"

Secam se , imam par slika u glavi bas onako mali kad smo bili

😊 volela bih bas da su i nas slikali i snimali kao mi sad nasu decu, zamislite sad da vidite npr sebe kako pricate sa 2 god.?

_____________________________

,,Carpe diem"

Nas je kuma snimala, imali su kameru pocetkom devedesetih, stvarno je predivno kad se to pogleda sad...

Kako ne 😊
I presmesno sigurno

_____________________________

,,Carpe diem"

Danas je Dan Republike, paznik koji je obeležio moje detinjstvo. Ne interesuje me sada ni politika niti bilo šta, samo moja sećanja. Te godine kad sam ja postala pionirka se rodio moj brat. Sećam se da sam naterala majku ( maminu mamu) da me obuče kako treba kad sam išla u porodilište da prvi put vidim brata. Znam da je mama plakala, pa nije me videla nedelju dana, jer tada nije moglo da se tako vide bebe i porodilje i bivalo se u bolnici po 10 dana. Ja sam tako ponosno išla i sećam se svojih crvenih čizmica na bele hulahopke.
Eto, bilo je to tako lepo vreme, detinjstvo

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Eh, detinjstvo... bilo je prelepo dok se nisu ratovi desili.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Joj Ana meni je to vreme pre 90-tih kao neki drugi zivot, kao da to nisam ja. Najozbiljnije 😑

_____________________________

Ono sto verujemo o sebi i o zivotu-postaje nasa istina.
U mom svetu sve je dobro!

Ja se sjećam kada sam bila pionir, sjećam se društva iz ulice, škole... Sjećam se takmičenja Titovim stazama revolucije (sve o zasjedanjima AVNOJ-a sam do sada zaboravila). Naših porodičnih prijatelja, nekako su se ljudi više družili u kućama i stanovima. Putovanja na more bez klime i u nekom autu koje juri 60 na sat. Izleta vikendom na planine, Sarajevo je bar okruženo sa njima, sa termos bocom i sendvičima. Kad počnem da razmišljam o tome, sjetim se svašta nešto.

Uf, nemoj Bebilule... Vrati me skroz u detinjstvo...

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Ivana, i mene nekako sjeta drma, zamisli onda kako je našim roditeljima bilo da se naviknu. Mi smo baš klinci bili.
A danas, ne vode se klinci na planine, kažu treba imati bar 100 KM u novčaniku, a ofirno je izvaditi sendviče iz ruksaka. E pa ja ga nosam sa nama u inat. Doduše nekad i nemam 100 KM.