Nisam nasla slicnu temu. Zanima me da li ste imali iskustva sa nekim paranormalnim pojavama?

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

PE, nemoj mi zamjeriti, ali ja ne da ne vjerujem, nego mislim da su to najveće gluposti na svijetu. U rangu sa svim mogućim gatanjima i inim paranormalnim glupostima.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Jujujuju, naježim se na ove teme ko na horor filmove , a ipak sam zavirila
Nisam nikad, a ti PE???

Snjeska, ne zameram ti, naravno, nego sam imala jedno cudno iskustvo ovde. Proslog leta kad sam bila trudna lezala sam u spavacoj sobi i ponekad bi cula kao neko pevusenje u drugoj sobi. Nikog nije bilo dole (dole nam zive svekijevci) a i zvuk se cuo kao da je bas kod nas. Uplasila sam se ali sam kasnije prepisala to hormonima.
Nocas oko 12,mm je zaspao na kaucu i ja opet cujem kao da neko pevusi nesto. Nocas je bilo hladnije, komsije nisu uopste bile u dvoristu a sigurno svekrva ne peva (mislim nije taj tip ), probudim mm i ispricam mu a on mi onda kaze da je jos pre nekoliko godina pre nego sto smo se mi upoznali imao slicno iskustvo.
Ovde gde nam je kompjuter ima jedna kosina, ranije je tu bio krevet i mm kaze da je jedne noci kad je legao imao osecaj da je neko pred njega, kao da nesto mrmlja.
Kaze da se odsekao ziv, upalio svetlo, nikog nije bilo

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Nisam smela da odem da piskim nocas, jedva sam izdrzala do jutra

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

I ti sad sediš za tim kompjuterom?? brrrr..
Šalim se... a jel živeo neko pre vas u toj kući??

Ziveli su baba i deda mm a pre njih neki rodjaci. Tetka mm zivi tu u dvoristu, matora je ko biblija, ta mora da zna sve ali trenutno nije tu.

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

hmmm, kada je poceo taj prokleti rat, moj tadasnji decko se prijavi u dobrovoljce. Jedne noci upali se sam od sebe radio.Iskljucim ga, nastavim da spavam, posle nekog vremena ponovo, i ponovo i tako jedno pet puta! Ja se prepala, oka nisam sklopila. Posle nekoliko dana saznam da je te noci poginuo. Nikada nikome to nisam rekla, niko mi ne bi verovao...

Kompletno sam se najezila.

uh,kakva tema! suzzana ,najezila sam se!
PE,mozda nesto tetka zna ...

Mozda ali ona celog dana nece biti tu, a ja ako ponovo budem cula to pevanje nocas - osedecu!

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Ja sam nevernik i veliki skeptik. Uglavnom za sve uspem da nadjem objasnjenje ali... pre 4 godine mi je umro ujak. Nismo bili mnogo bliski ali me je mnogo voleo i mene je mnogo bolela nepravda koju mu je zivot servirao, no to u ovoj prici nije bitno. Obisla sam ga u bolnici i par dana posle toga me mm pokupio sa posla. Otisli smo kuci i legli da dremnemo. Na zgradi preko puta su izlivali beton i zvrndale su kamijoncine. u hodniku mi je ostala torba a mi smo bili u spavacoj sobi. zlZazvonio mi je sluzbeni telefon na koji me niko ne zove posle 15h. Cuo se kao da je u sobi a ne u torbi u hodniku. Buka kamiona mesalice je bila sve jaca i jaca, telefon je zvonio i zvonio a mene je hvatala neka panika. Odjednom je sve prestalo, sve je bilo tako tiho, mm se pridigao a ja sam mu rekla "Adam je umro". Prosto sam znala. Zvao me je neko sa nepoznatog broja. Nisam se trudila da objasnim sebi sta se desilo, prosto sam to ignorisala.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

U duhove ne verujem.

Ali imala sam jedno iskustvo vezano za to da nesto osetim kad je neko umro.

Naime, krenem ja sa mamom i srednjom sestrom u skolu 9.9.1992. u 6 i 50 ujutru (mami posao pocinjao u 7 h a nas dve isle u skolu prva smena). Dodjem ja u skolu, sednem, prvi cas. Puno sam izostajala iz skole, ali to bi obicno bilo sesti cas kad ne mogu vise da sedim, kad me uhvati neki nemir, i obicno sam odlazila u neki od bliznjih kafica da popijem kafu sa drugaricama (uvek je imalo nekog iz medicine, gimnazije, ekonomske itd). Elem, sedim ja, nista ne vidim, nista ne cujem. Uhvatio me neki nevidjeni nemir, jedva sam izdrzala kraj casa. Odem ja pravac kod razrednog i nesto mu napricam tipa da sam dobila da moram kuci hitno (to je palilo kod mojih muskih profesora koji na sam pomen tetke iz Crvenke se samo useprtljaju i uvek me puste). Krenem ja kuci, nekako (uvek bih isla u kafic nisam nikad iz skole otisla kuci osim kad sam stvarno bolesna ali i tad bi prvo otisla kod lekara pa onda kuci). Prilazim ja svojoj kuci a iz nje izlaze ljudi u crnom. Uzurbano i pogrbljeno. Vidim svoju baku, tatinu majku. Sela sam na ulicu, pomorandze sto sam usput kupila krenule da se kotrljaju. U sebi ponavljam jedno (znam da je glupo da to kazem ali ponavljam ovo jedno): "Deda, deda, deda, deda...". Ali mozak mi govori da baka ne bi bila ovde vec u selu i ne bi svi ti ljudi u crnom vrsljali kroz i iz moje kuce. Sedim ja tako u nekom medjusvetu svom i prilazi mi kuma i kaze: "Vukice, vise nemas oca". Svet pre tog momenta i svet posle tog momenta nije vise bio isti.

Ja verujem da tu postoji nesto...takodje verujem u postojanje svetaca...Postoji ta neka visa sila,kad-kad imaju neke neobjasnjive stvari koje se dogadjaju,a ne mozes ni da kazes niti da potvrdis da to sto je bilo ipak to nije bilo....ima tu nesto.

Ja verujem u intuiciju, verujem u podsvest i to da znamo mnogo više nego što smo svesni te da je to što "predosetimo" samo rezultat što naš mozak povremeno obradi gomilu informacija pokupljenih onako uzgred a kojih nismo ni bili svesni.

Evo zanimljive emisije koja može da slikovito opiše ono o čemu govorim. KLIK

Samo da me ne zatvore nakon ovog posta

Ja sam kao dete imala vrlo žive snove koji su se UVEK ostvarivali.... Npr. od moje pete godine do desete svaku noć sam skoro sanjala ratove, dok se nije zaratilo u HR, tad su snovi prestali... Takođe sam bila jako vezana za dedu i sanjala sam i njegov smrt svega mesec dana pre nego što je umro... Malo je reći da sam bila vrlo istraumirano dete koje je mrzelo da ide na spavanje.
Bilo mi je svega 12 godina kad je deda(mamin tata) umro i jedno veče nas je čuvala baka (ovo je bila tatina mama) i davala je večeru mom bratu u kuhinji dok sam ja bila u dnevnoj sobi gledala TV u poluzamračenoj sobi. Pošto smo bili na petom spratu, bez drveća koje doseže do naših prozora, jedine senke po zidu su bila svetla farova u prolazu. Tako je krenula i ova senka, po plafonu do ugla-kao da prolazi auto, a onda se slap svetla pretvorio u figuru-senku koja je ostala da stoji u ćošku sobe nekoliko sekundi. Ličilo je kao da čovek stoji na prozoru, pa da senka baca trag po zidu... Nisam bila u stanju da se pomerim, samo sam gledala u zid. Kad sam uspela da se otrgnem i pozovem baku, dok sam pogled vratila na zidu više ničeg nije bilo... Pošto sam bila dete, i to suludo sa još luđim snovima, prepisala sam to nekim svojim fantazijama... Sve do 2007.
Te godine umrla je i baka (mamina mama) koja je meni i bratu bila kao roditelj. Umrla je vrlo iznenada, jedva smo uspeli da shvatimo šta se dešava, nje više nije bilo. I njena smrt mi je došla u teškom trenutku u životu i sve još više otežala. Tad sam već živela sama, 27 godina, zrela i svesna, snove sam davno potisnula.... Kad smo sahranjivali baku u kovčeg smo stavili i jednu školjku koju sam joj donela sa Azurne obale. Mnogo ju je volela.... Jedno veče išla sam do drugarice (tek par dana nakon sahrane) i pocurio mi nos (januar - zima) i počnem ja da burlam po torbi da nađem maramice i napipam nešto tvrdo u unutrašnjem džepu. Pogledam, ista onakva školjka samo čini mi se manja Nisam mogla da verujem svojim očima i čim sam stigla pokazala sam drugarici otvoren dlan i pitala je šta vidi, kaže - školjku. Bila sam ubeđena da haluciniram! Niko nije znao za to, niko mi to nije mogao podmetnuti, ne znam šta se dogodilo.... Dve nedelje ja sam sama u tuzi bauljala po svom stanu, ali kao da ni trena nisam bila sama. Ne znam to da vam objasnim. Jednu noć dok sam prilično čvrsto spavala, kao da me neko prodrmusao po ramenu da me probudi, a ja ne mogu da se otmem snu. I tako u polusnu samo čujem šapat: Nina, Nina, miko idem ja sada..... Probudim se-nema nikoga. To je bilo tačno dve nedelje nakon njene smrti-tad sam prestala da je "osećam" i dugo je posle toga nisam sanjala.... Ona je tu noć zaista otišla...

Nina, stvarno strasno
Pitali smo svekra da li je ovde neko umro. Kaze da jeste njegova majka i valjda baba. S tim sto ovaj sprat nije postojao tad.
On kaze da ne veruje u te stvari ali da mu se cinilo ranije kao da cuje da neko hoda po tavanu.

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Ja nevjerujem u duhove. Mm vjeruje prije ih je vidjao cesto kaze napadali su ga. Cak je isao hodzi da nu pomogne. To se sve desavalo poslije smrti njegovog sina pa ja to sve prepisujem psihi. On kaze da je vidjao cesto neku zenu koja skace po njemu i hoce da ga udavi i sapce mu na uho neke rijeci nepoznatog jezika. On kad prica to sav je ozbiljan i uznemiren dok je meni smjesno. Onda se on naljuti na mene i kaze mi da ja dozivim to ukakila bi se u gace. Ja nisam nikad dozivjela tako nesto i nadam se da necu.

Lepo to gg rece, intuicija i nas neverovatni mozak. Odgledacu emisiju kad se vratim kuci. Ja stvarno ne verujem ni u sta, i uglavnom nadjem objasnjenje za sve, ali za ovo sto se meni desilo nisam ni trazila. Nekako sam zelela da verujem da mi je ujak javio da ide i da se vise nece muciti, jer sam htela samu sebe da pojedem zbog njegovih muka. Negde u to vreme sam i definitivno raskrstila sa verom. Uhvati me nekad neka tuga, pa se nadam da svi ti dragi kojih vise nema mogu da me vide i da znaju da mislim na njih.
Jedan moj bivsi i nikad prezaljeni ima neverovatnu intuiciju, ili sta god. Kad god sam bila u bolnici, bolesna, roditelji bolesni, porodila se, bila jako tuzna, zabrinuta, pred Vanjin rodj za koji ne zna kada je, svaki put mi se javi da pita kako sam, zasto sam tuzna... i svaki put pogodi sta me muci. Vece pred Vanjin RTG zeludca mi se javio i pitao kako mi je sin, posto ga je sanjao da ga nesto boli.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

PE meni to nije bilo strašno... Mislim znam da zvuči neverovatno i neobjašnjivo, mnogima i jezivo, ali kad izgubiš nekoga ko ti je ceo svet, to ti dođe kao uteha. Da li verujem ili ne, ne znam zaista... Ja znam šta sam ja doživela, nikom se ne smejem ako priča o svojim iskustvima-jer ko smo mi da sudimo... Iskreno, to je razlog zašto ja ove događaje nikom nikad nisam pominjala. Nisam želela da mi ko skrnavi ismevanjem moju patnju. Ali u intuiciju verujem više negu u ljude. Pa ako mi je ona donela i te "duhove"-hvala joj!

Ja sam jednom videla figuru devojčice, u starom stanu u Zagrebu. To je jako stara zgrada, koja je za vreme nekog od ratova bila bolnica. E, sad, možda je to bila igra svetlosti, ali tako neke figure je video i moj brat i to na istom mestu kao i ja. Kažem, možda je igra svetlosti.
Sa druge strane, postoji noetička nauka i Institut za noetičke nauke, koja se bavi, da banalizujem, naučnim dokazivanjem svega onog "nemerljivog" - intuicije, energije, telepatije.... Činjenica da mi nešto ne možemo da dokažemo formulom, ne znači da to ne postoji (i tu ne pričam o tome da li bog postoji itd, već o onome šta ljudi iskuse širom sveta). Navodno, mi ljudi možemo mislima da utičemo da fizički svet oko nas. I to se dokazuje (ili pokušava da se dokaže, nisam toliko duboko zalazila).
Za više informacija pročitati Dena Brauna i njegovu knjigu "Izgubljeni simbol" Tu sam ja prvi put čula za noetičku nauku, pa mi je bilo zanimljivo.

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Alexx citam sta pises i bas mislim: Sigurno je citala Dena Brauna
Ja sam nocas legla i osluskivala da li imamo jos nekog "drustva" ali nista.


_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Čitala... Lično, ne volim njegove knjige, ali to je za drugu temu.
Htela sam se samo nadovezati na tu potrebu da ljudi moraju sve fizički kontrolisati i racionalizovati da bi bilo i stvarno- lično meni nisu jasne mnoge stvari koje zagovara nauka ili zakoni, a postoje crno na belo. Zašto bih isključivala mogućnost postojanja nečeg još neobjašnjenog? Naučnici ni dan danas ne mogu da utvrde tačnu formulu majčinog mleka-zašto je onda nemoguće što ne razumeju svet duhova, vanzemaljaca, telepatiju i sl.?