ja imam strah od vode i visine a mm strah od letenja. al`smo dobar par
naravno, od zmija plus gadjenje od istih. ali mislim da je najveci strah od gubitka drage osobe (valjda sto sam to sve prezivjela sa mamom ) i samoce

_____________________________

rodila sam andjela 05.04.2011. :)))

Meni moji sluze odlicno kao dobri jastucici za sedenje, kakvi da ih se plasim

Kako ovde da se pronadjem kad se svi imaju "smesne" fobije naspram mojih teskih i neizlecivih Zivot je u pitanju.

Nešto razmišljam ovih dana i u suštini nemam sa kim o tome da pričam. Vidim pišete o strahu od smrti. Ja sam primetila da se smrti uopšte ne plašim. Nekako na nju gledam kao na sasvim prirodan proces prosto mora da se desi. Iz nekih razloga se gase vitalne funkcije i eto. Ne zanima me šta se posle dešava i baš sam, valjda zbog smrti svekra, ovih dana skontala da bi po meni najpraktičnije bilo da svoje telo poklonim medicini, nek se deca uče. Meni ne treba.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Jao mina Ovo je tako tipicno za tebe.
Blago tebi kad si takva.

A za telo jesi u pravu,ko da je bitno sta ce s njim posle biti.
Ja bih volela na vreme da zavestam organe.

i ja imam bas izrazen strah od smrti 
kad je moj teta umro imala sam 25 i nekako sma to percipirala kao normalnu stvar , bio je bolestan , umro , otisao u drugu dimenziju , pazi nas , blablabla , isla sma na groblje svaki dan , pa sve redje i redje i tako je to proslo , onda je umro moj stric ,mamina tetka, pa tatina tetka , pa mamin tata , mamina mama , mamina tetka i sve je bilo kao sari su ali onda je krenula serija : umirali su moji vrsnjaci i pre dve nedelje pravi sok , dvojica poznanika su nastradali ( citali ste u novinama sigurno ) jedan je ostavio dvoje male dece , krece moja agonija a jos kad sam saznala da moja dobra drugarica ima cancer glasnih zica sve se pretvorilo u paniku i patologiju
imam zakazan razgovor u pov=nedeljak jer mi je jako tesko da se bez ozbiljne , strucne , pomoci bojim sa tim strahom


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ni ja se ne plašim smrti...doduše, plaši me prerana smrt, dok mi je dete (deca) malo i dok mu najviše trebam, a inače je se ne plašim. Zaveštala sam organe, a najsrećnija bih bila, kao i mina, da mogu da zaveštam celo telo med. fakultetu ili kome već treba, da se na njemu uči.

i ja se nisam plasila smrti dok su mi oba roditelja bila ziva
sad se plasim za sve
osnova je , sigurno , sto nad tim nemas kontrolu a i to je nesto totalno nepoznato , nemas pojma sta se desi
jasno je sta se desi sa materijalnim , raspada se , smrdi  i ostane samo skelet ali
nije valjdada se svaka patnja i sve lepo zavrsava u nistavilu
e to potencijalno nistavilo me uzasava


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Dajte žene, čitam vas..ajmo bre sa ove teme, kakva smrt i umiranje,veštačenje organa, ima djecu da oženimo,praunuke doživimo, sve su to životne radosti i logičan normalan slijed

razlaz sa ove teme,neću da vas čujem, drugo je ko ima pravi psihički problem sa ovim, ok je neka traži stručnu pomoć

ebote imam problem, pisala sam o tome ali ja volim život i nekako ne mislim o smrti, ma neću da mislim

Olges tebe treba u noćni provod da idemo u lov na piletinu, vidjela bi kako bi svoje misli usmjerila u drugom pravcu
ko će još sa mnom i Olgom???

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

 Umrli mi sve babe i dede, dve tetke i ujak, sve u teškim mukama i od gadnih boleština. Poginula drugarica, umrla tri druga od droge i posledica drogiranja, jednog upucali, jedan se skrljao kolima... uvek sam ja to racionalno prihvatala i tešila mamu tatu (mada tata i ja slično mislimo), braću sestre, familiju, poznanike, komšije, drugarice... tužna sam što sa tim ljudima više neću razgovarati, grliti ih, deliti sreću i tugu, ali sasvim mirno sam prihvatal njihovu smrt. I ne plašim se uopšte. Mislim da ću tešiti ljude i kad ja budem umirala.
Ja se plašim patnje, ne svoje, patnje mojih bližnjih. Izludela bih od muke da neko moj nešto trpi, da se zbog nečega muči, da je u agoniji ili u strahu iz nekog razloga.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Olga,sta reci,sve isto.
Ajde kad budes isla kod dr ako neces ovde pisati,javi mi pp sta je bilo.Bas me interesuje da cujem sta ce ti reci.

U ništavilu , nego gde drugde? Ja opet, kao nevernik, ne mislim da postoji duša i negde ode. Kad popucaju sinapse, ili što bih ja rekla kad se isključi struja u mozgu, nema više ničega. Postojala sam, više me nema, i baš nema razloga da se oko toga sad opterećujem.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Mina , ne pricaj mi o sinapsama i mozdanoj smrti 
mozda je moja fobija vezana za neke verske fiksacije , otkud znam , nisam se time bavila
jedino sto mogu da kazem , strah od smrti je nekad paralisuci , tacno me stomak zaboli kad pomislim da moram umreti
nije meni u tom momentu vazno sto cu ostaviti dete iza sebe i ko vec pretekne
bojim se bas za sebe


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ja bih rado isla.Ali zamisli ti taj izlazak-tebe spopadaju crne misli,kaplje ti znoj sa dlanova a Olga i ja pricamo o lesu koji se raspada

I ja se plasim smrti. I svaki dan imam strah da ce neko da me udari kolima kad prelazim ulicu. Ili imam osecaj kako cu se svakog casa srusiti.

Sanjice?! Ti!
Nikad ne bih rekla.

Mislim da je taj strah normalan,sve dok ima svoje granice i dok ne upravlja nasim zivotom.

zamisli nas sa sve Minom i Sanjicom
znaci razgovor o dusevnoj i fizickoj smrti sa mojim ispadima : zovite hitnu gotovaaaaaa sam

i sva piletina se razbeza ostade nam samo alkohol da znamo di smo al se manje jedimo


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Možda nije mesto da ovo kažem, ali nekako mi je nelogično kada zdravstveni radnik, naročito lekar, veruje u postojanje duše, ovog i onog sveta, vaskrsnuća i šta ti ja znam čega sve, ali to sad nije tema. Možda tvoja fobija ima veze sa tim , ne znam.
Primećujem da, što se više suočavaš sa smrću, tj što je više ima u tvom okruženju, tvoj strah je veći i jači.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

da , zato sto postajes svestan svoje fizicke prolaznosti
umiru ljudi , normalno je to
i onda dolazi
i ja cu umreti i sta onda
ne plasi mene ni bolest ni bol
plasi me bas to nistavilo tj. sto ne znam sta je iza toga jer i kad se hard pokvari moze da se reciklira a ja necu da se reciliram u suncokret
razumes sta hocu da kazem


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Olga bas si duboko usla u tu problematiku.

Razumem. Mene to ne plaši.  I primetila sam da što se više suočavam sa nečim čega se plašim , strah se smanjuje, prolazi. 

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

jako me to muci 
nije dok mi poznanici nisu poginuli , onda se aktiviralo i prekjuce procitam da je klinac iz komsiluka poginuo u legiji stranaca ( jbm ti novine i i nternet ) i to me dotuce
klinca znam od kad je bio brljavi decak i sad odjednom poginuo , ni kuceta ni maceta , ostala mama da narice nad njim ,ebo ga otac ludi
i totalno upadnem u problem : niko ne zna gde ce i kad ce da umre


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Onda Olga moras da razgovaras sa nekim da izbacis te misli.

Olga,pocni da radis isto sto i ja-izbegavaj citanje novina,tamo stvarno ima svacega.A najvise smrti,ko je gde i kako umro.
Ja vise ni vesti ne gledam,ne mogu to da podnesem.Jos razmisljam o onoj deci sto ih pokupi onaj autobus.Nema dana da se ne setih njihovih roditelja iako ih licno ne poznajem

Ma ceo taj zivot,ovakav kakav je,mene plasi.Posebno ovaj sad,ne znam kako je bilo ranije.Samo ratovi,stradanja,bolesti,umiranja,mnogo bre toga ima.Nema dana da ne cujes kako je neko iznenada umro.I sve vise mladih.
Kad odem na grob moje mame svacega se nagledam.