I mene je strah ako i malo nesto okrznem da cu stvoriti takav strah da necu vise sesti u auto...

_____________________________

,,Carpe diem"

Ja sam zbog tog straha i prestala da vozim.

Ne i nadam se da neću nikada.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Jesam, na pocetku. Ali je mm zahtevao da jos tad prevezem kola kuci sa mesta nezgode. Da je to normalno i da mi ne padne na pamet da navlacim fobiju. Hvala Bogu, nisam.

_____________________________

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Dobro je da je tako odreagovao 😁
Ja bih se poplasila, ali isto tako bi mi dalo samopouzdanja takva reakcija...

_____________________________

,,Carpe diem"

U pravu je, Rosi. Dešava se, bitno je samo da niko nije povređen.

Ja nemam nikakav strah od vožnje i sigurna sam u sebe, ono čega se plašim je vožnja onoga ko mi dolazi u susret. Nikad ne znaš gde su mu misli i u kakvom je stanju. Zato treba biti obazriv i umeti unapred odreagovati i prepoznati mogući problem.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Desava se i naj boljima , ne mora biti nasa greska. Nikad ne znas ko ti ide u susret.

Bas tako. To je bilo tek sto sam polozila. Sad zvuci neverovatno, ali isparkiravala sam kola i palila ih bez kvacila. Auto je poleteo i eto belaja. Izletim na neku devojku. Nas dve u cudu . Srecom, ostecena su malo kola njena, vise moja, a niko nije povredjen. Nismo zvali policiju da meni kao sveze polozenoj ne bude negativnih poena. Na kraju nas ona poslala kod super povoljnog majstora, njenog prijatelja.

_____________________________

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Ova tema me asocira na onaj vic:

-Dragi napravila sam ti omiljene kolace da ti se izvinim sto sam udarila auto...
-Staa sii uuraadiilaaaa?
- Napravila kolace...

Pre mesec dana. Kamion, sleper, je isekao krivinu i udario u mene. Nije me video. Srecom isli smo polako. Steta na mom autu je poveća, mada hvala Bogu nek smo svi dobro. Od soka nisam mogla da izađem iz auta. Udario me je sa strane vozaca i poceo polako da gnjeci. Nije me video tako da nije istog trenutka stao. Interesantno je sad kad se setim, tih par sekundi sam samo panicno mislila da se zaustavi jer je G iza mene. Uopste nisam bila svesna sebe, da ja idem prva.

Tek posle par dana me je savladao strah da se ne ponovi. Kada vidim kamion, autobus da mi idu u susret nije mi dobro.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Uh Sanjalice... grozno. Sreća da niste povređeni.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Sanjalice strasno.
Bitno je samo da ste svi dobro!

Jao Sanjice bas uzas. Sreca kad ste vi dobro.

Uh, Sanjalice, užas! Brzo da prođu strahovi!

Sanjalice, bas stresna situacija.

Nikad nisam skroz slupala, hvala Bogu, ali sam ga "očešala" sa svih strana.

Mada, uvek se setim rečenice mog oca "nema veze ako slupaš auto, svoj ili tuđ, nadoknadiće se šteta, važnije je da se ne povrediš ni ti, ni drugi".