Ovo sam nasla na youtube-za sve jugo nostalgicare... KLIK

Nostalgija me hvata za krajem u kom sam odrasla i zivela do pre 7 meseci. Sada zivim u kraju gde me sve nervira ljudi psi ma sve.....Volim svoj stari kraj i opet sam sa bebom svaki dan tamo i muka me hvata kad treba da se vratim gde sada zivim.

nemojte me pogrešno shvatiti ali ja nakon svega što se desilo nisam jugonostalgičar...definitivno nisam..., al kako god da okrenemo ne može meni biti bliža ni turska ni njemača ni rusija nego te države koje su nastale raspadom te nekadašnje države... samo me onaj iz srbije, hrvatske razumije kad ispričam vic...to se ne može prevesti .

ali za čim patim ...patim za onim što je mene moja mama bez straha mogla pustiti pred kuću da se igram, i bez straha poslati u školu, a zašto ...zbog čuvenog PENDREKA

danas ja to ne mogu...ja ne skidam pogled sa svog djeteta, pred mojom osnovnom školom djeci dilaju drogu, stavljaju im noževe pod vrat i otimaju pare...a pendreka nema...policije nema... odnosno nemaju ovlasti

< Poruku je uredio Vučko.ba. -- 26.8.2009 11:41:15 >

gde nadje ovo majke ti?!
jestel  li  procitali komentare... oni iz bosne sto se psuju

Ma daleko od tog da i ja nesto sad patim za tom bivsom Jugom(mozda da  se jasno sjecam tog perioda ,vjerovatno bih i patila)...Ali se sjecam bezbriznog djetinstva,kvalitetnijeg zivota...E kao sto Vucko rece bilo nam je bolje zbog PENDREKA.Hm...pa eto, meni tako nedostaje taj PENDREK...

Iskoci odnekud

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

preslusa ja celu ovu pesmu i sva se najezi.Sta reci pesma govori sama za sebe,i licno smatram da je najlepse vreme bilo kada smo bili svi u zajednici.
Smrt novoj politici,mrzim je.
nemoj te me pec pec,morala sam da se izlajem...

i moram da nadovezem,imali smo sve,znao se red,bio je dobar zivot,imalo se para,
a ovo sada je bogu za plakanje....

Ja osetih potrebu da napišem, nisam Jugonostalgičar, bar ne u pravom smislu te reči. Žalim za prošlim vremenima, ali Bog zna da bih žalila i da je od mog rođenja bilo 6 država a ne jedna. Što kaže moj bata, svi mi smo Jugonostalgičari, ali ne žalimo za Jugom nego za onim parama što smo ih onda imali i onim životom koji smo tada imali . Svako žali za svojim detinjstvom i bezbrižnošću, mladim i sposobnim roditeljima, dugačkim danima bez ikakvih obaveza, drugarima, pa i školom i školicom - a nisu svi bivši Jugosloveni... 

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

E, to to... :)
Meni nedostaje to, da smo putovali bez viza i pasoša na more, ... da smo ostajali po mesec dana u kampu... onako sve se činilo bezbrižno i bolje za porodični život. Za tim patim. Sad mi se čini da se sve svodi oko kariere i posla i para.

sada ću otići OFF, al sve mi se čini da smo zbog toga i propali, IMALI SMO SVE PA NISMO ZNALI ŠTA ĆEMO OD HUJE!

imala sam možda nekih 5 godina, i tata je s bratom i bakom bio u Libiji, ili šta ti ja već znam gdje, a mama i ja idemo sa njenom prijateljicom i njeno dvoje djece(moji vršnjaci) na more, u vojno odmaralište ( jer je muž od te mamine prijateljice bio vojni sudija)
i sad mama i ja plaćamo , hma ne znam kako bih to nazvala...kao civili, a oni pojma nemam kako.

uglavnom hotel, 3 obroka dnevno, sobe su ok , ma ono nije 5 zvjezdica, al nek je tri ....15 dana...
i kao meni da to mama dočara cijenom u ovom vremenu ...zamisli da platiš tako sada hotel na jadranu 15 dana sa 3 obroka dnevno 200 maraka ili 100 eura

....koliko je njoj to smiješno izgledalo tada ...prvo je mislila da se ova zeznula u računici, a što je najsmiješnije i ja sam mislila da pretjeruje

i ovo je nostalgija ...svega a za malo para ...i "čekova za par vekova" što bi Đole rekao


< Poruku je uredio Vučko.ba. -- 26.8.2009 14:31:28 >

Secem se kao klinka smo ja i mama ponekad i baka letovale na Hrvatskom primoru po 20 i vise dana e lepog li vremena

Drugi deo nostalgije: čaj od nane.

Pre nekoliko godina posle duuuuuuugoggg perioda bez čaja od nane, ponovo mi je neko pripremio šoljicu. Taj miris... prvi put kad sam ga udahnula, pravi "flash back".

Sedimo za stolom, ja i dvoje dece... kod tete, koja nas je čuvala kad smo bili mali. Svaki dan nam je skuvala čaj od nane i dala krišku hleba da smo je umakali u čaj i jeli. To nam je bio najlepši deo dana, kad smo hvatali slamkom, koja je na vrhu imala kašičicu, mrvice tog hleba po čaju. Prelepe uspomene...

Kad sam se toga setila, počela sam redovno da kupujem taj čaj. Svaki dan na poslu pripremim sebi jednu šolju i odvojim minut dva za sebe...


... to meni radi taj mali ... jednostavni... čaj od nane.

< Poruku je uredio guppy RR -- 26.8.2009 14:35:22 >

Lepo

Ja sam kao klinka svake godine sa mojima letovala u Makarskoj!joooj kako bih volela da ponovo odem tamo.
Kad je neko pomene,setimse tih sretnih vremena i naravno moje majke

Druga stvar,kad god prodjem pored studenjaka na Novom Beogradu setim se svojih studentskih dana ,e to su bila vremena

_____________________________

Ko zna zasto je to dobro...

Nista u zivotu nije slucajno!

Potpisujem guppy...e sad, ne znam da li je to samo nesto sto nam je doneo zivot odraslih ljudi?  Da li se isto tako osecaju ljudi iz drugih zemalja, ili je to nesto sto je bilo karakteristicno za sve nas u Jugi?  Meni fale jako ti stari dani....par puta sam i plakala...pa mi je mama objasnila da je to detinjstvo, za kojim svi mi patimo, ali zivot ide dalje, nosi nove dane, nove stvari koje moramo prihvatiti....

Tata kupi mi auto <-- KLIK
to je ona prava nostalgija na dane sa tatom

 sta su kolica jugonovil?  sta je romobil?  Ja sam mislila da je vikala tromobil?

pogledaj jugoslavija.com  nisam ni znala da ima taj web sajt!

Kako sam ja volela ovu pesmu, kad se samo setim
KLIK

Ja nazalost nemam za cim biti nostalgicna!
'91 sam krenula u prvi razred,poceo je rat i svih narednih godina nista lijepo se nije desavalo
Dani su bili puni neizvjesnosti, tuge,sahrana mladih ljudi meni dragih...
Iscekivanja, hoce li se tata vratiti ziv ... ... maminih suza u mraku kad pomisli da brat i ja spavamo... grmljavine granata i tenkova...
Uh,grozno djetinjstvo


_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Mima šiš <-- KLIK