Joj,Cicko ja te potpuno razumem,i mi smo bili katastrofa....
On nista ne razume i ti bi da iskocis iz svoje koze...Joj i trazi da ti njega razumes...
Jos malo i procice,moras da se strpis....Znam da nije lako ali razvod zbog toga nikako...
Sta da stvarno imate neke ozbiljne probleme.....

cicko, ja kad se samo setim, kakve smo svadje mm i ja prosli u prvih 2-3 meseca otkako se Nesa rodio, sta smo sve jedno drugom rekli, u svoj toj neispavanosti, neznanju i nesnalazenju...strasno mi je da sam takvo sta mogla da prevalim preko usta ovih mojih poganih
Bice sve ok. NIKADA ne uzimaj takve reci zdravo za gotovo, jer je to trenutak, kao kad u nama divljaju hormoni na sve strane, tako i njima nesto kvrca u glavi, da polude na momente...nisu se ni oni nauceni rodili, i roditeljstvo se uci, i kako da budes roditelj, i kako da se ponasas prema drugom roditelju tvog deteta...i oni se prilagodjavaju, kao i mi, ali posle porodjaja smo samo mi bitne, pa cesto zaboravimo da i nasa ruznija polovina ima osecanja.
Ne branim ih, ali kad gledam sa distance, mnoge svadje sam mogla izbeci da sam malo vise paznje posvetila mm, da sam ga samo jednom pitala kako je, kad je on to mene vec pitao svakih sat vremena.
Strpljenja draga, doci ce sve na svoje

 Gotovo da sam sigurna da ce me snaci depresija. Nema ko da mi pomogne, mm ima puno obaveza, mama daleko, sestra daleko, na sveki nikako ne mogu, a i ne zelim da se oslanjam...moram bas mnogo da radim na sebi da nam prva dva meseca ne bila paklena. Zato i jedva cekam da se vratim treninzima, da malo endorfin pomogne mom boljem raspolozenju.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

a zašto , draga?

Mina, doci cu ja da ti pomognem, tada cu vec biti "iskusna" (ako se pre toga ne bacim pod voz).
Na vezbama nam je receno da hormoni bukvalno divljaju tih nedelja i da ako cesto mrzimo muza (a i dete) da se ne osecamo lose zbog toga jer nismo jedine. To nisu problemi, nego trenutno stanje. Ne znam, sklona sam depresiji, mozda cu i ja nagrabusiti. Za sada ne smem da mislim o tome.


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Moj savet je da budete što pozitivnije, pa koliko uspete, i da prihvatite stvari takve kakve jesu. Ja sam, recimo, plakala danima zato što sam morala da dohranjujem Andreja (jer sam sebi zacrtala da će samo da sisa). Uzgred budi rečeno, za tom dohranom uopšte nije bilo potrebe, ali znaću za sledeći put Pa sam plakala zato što nisam mogla dugo da ga nosim, jer me je bolela epiziotomija. Ma, za sve sam plakala. A i mm sa mnom jer ne može da mi pomogne Mislim, ne može da pomogne meni lično, on je stvarno sve živo radio oko Andreja. Joj, sad mi je smešno kad se setim, ali... tada je bilo grozno.
Bitno je da radite kako vi mislite da treba, nemojte se ustezati. A muža i okolinu unapred pripremiti: ja ću biti neuračunljiva, molim vas da mi ne uzmete za zlo sve gadosti koje ću izreći prvih mesec dana.


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Ma ne,to je sigurno receno u afektu!
Sve smo prosle kroz to,procice,veruj mi.

Inace,ja mislim da je jedan od razloga te pp depresije nedostatak sexa.

Kad krenete malo da se druzite,mislim ti i beba da izlazite i kad se oporavis a krene hopa-cupa ima da budete ponovo happy family

_____________________________

Ko zna zasto je to dobro...

Nista u zivotu nije slucajno!

Sveki ima sindrom karpalnog tunela i hijatus heriju. U stvari, nije joj nista ali voli da drami i skrece paznju na sebe tim stvarima(to sam skontala pre dva meseca kada se svekar razboleo). I moja mama ima hijatus herniju i jos mnogo toga, pa kad dodje, oriba mi celu kucu i nista je ne boli. Elem, do sad mi je pomagala tako sto jednom nedeljno skuva nesto, i sto mi kupi malo povrca i voca. Volela bih da tako i ostane pa ne zelim da je previse ukljucujem u poslove oko deteta. Mislim da bi to samo pokvarilo nase odnose, nije pametno da se u tom najtezem periodu previse susrecemo. Drugo, sveki ima sestru kojoj dva puta nedeljno mora da nosi ruckove, penziju , lekove...tj sluzi je, a pored toga ima i muza koji bez nje ne zna ni pertle da veze. Zena bi pukla ako bi , pored svega toga, morala jos i oko mene da trckara.
Vec vidim da cu da smaram RR devojke svakakvim glupostima , i da udaram recke po zidu do odlaska u teretanu. Verujte mi, znam sebe, posle bar pola sata trcanja, svi problemi se pretvaraju u ruzicaste oblacice!
Lilly, ja cu tebe da cuvam do mog porodjaja da bi ti posle cuvala mene!


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Biću kratka i jasna: To je normalno i prolazno. Prošla sam 2 puta kroz sve to i osećam da ću opet, ali kad te sve snađe a nemaš snage da se nosiš s tim, dok ne nađeš način da skupiš snagu biće tako. Na sreću, kako beba raste, ti i on učite i upoznajete je i shvatate da nema razloga za svađu. Sve ostalo su ti devojke rekle i ja se slažem.

Draga, iako tvoj muž radi stići će dovoljno da ti pomogne. Ne brini bez potrebe, sve ćeš stići, ja sam upala u frku kad sam rodila drugo dete a prvo je još bilo beba, mm je stalno radio, nikog nemamo u NS da nam pomogne, pa sam nekako opet sve stizala. Lepo vreme, nećete ni biti u kući puno. Sve se stigne.

Dok jos nisam bila trudna morali smo da cuvamo tek rodjeno kuce koje je moja svekrva nasla..bili smo tad kod mene spavali i kuce je nocu plakalo, cvilelo da bi ga hranili na cuclu...

Koliko god mi bio drag i koliko sam ga volela ja sam u sred noci prohisterisala jer me je budio!! Pa pobogu, ja bih da spavam I onda je moja ljubav ustajala i hranila ga...

I zamislite, set_io se toga i dok ja sinoc brbljam kako cemo, cega se sve bojim i slicno tome on mi kaze: "Ma ko zna kakva ces ti biti kad si onakva bila sa onim kucetom..."

Znam da ne misli tako, ali bila sam u soku...strasno! Sad mi je smesno sta je rekao, ali sinoc sam bez teksta ostala...
A opet mi se vrzma po glavi da li je u pravu?

Mada.. to kuce nisam ja pravila.......ali stvarno sam volela to kuce
Inace on je udomljen vec odavno...na nekom salasu...

_____________________________

":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .."
-Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva!
-Ne brini mama. Budicu pazljiva!

Nemoj da brines,ja sam mislila(posto sam spavalica) da necu cuti kad place
Cuces i najmanji zvuk koji ce ispustiti dok spava pogotovu na pocetku....
Kad se suocis sa cinjenicom da to malo bice zavisi iskljucivo od tebe ima da ripas na svaki sum...

Shishice, da si to kuce nosila 9 meseci u stomaku, pa onda rodila, i da znas da ima samo tebe na svetu, i tm, ustajala bi nocu, i ne bi ti bilo tesko

A onda cu ovako



Ma bice dobro...samo da se ja vratim sexu kakav je bio..gde se sve sme



_____________________________

":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .."
-Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva!
-Ne brini mama. Budicu pazljiva!

Ma kakav razvod?!

Hajde vi lepo sedite i pričajte. Ono što piše u knjigama je napisano uopšteno, a svaka majka to modifikuje po svom detetu. On to mora da shvati.
S druge strane, takođe mora shvatiti da si ti umorna. I da ga ne voliš, ne bi mu rodila dete.
Ostavite bebu babi, i idite na neku večeru, ručak, šta god, malo da pričate bez da vas prekine bebin plač.

Užasno mi je žao.







Cicko, kada sine sunce i kreneš da se krećeš i srećeš ljude, kad se muž vrati na posao, imaćete o čemu da pričate sem o bebi. Usput i beba raste, neće biti novorođenče već beba, koja guče, smeje se, raduje vam se obome podjednako, i shavatate da ste joj oboje potrebni...

Otvori srce draga... set_i se zašto si se udala za njega, zašto si baš njemu odlučila da rodiš dete... reci mu to. Reci mu da znaš da nisi laka u poslednje vreme, i da ti treba podrška jer se o detetu brineš kako misliš da je najbolje.

Ja sam presrećna što mm nije uzeo ni dana godišnjeg kada sam se ja porodila. Tada sam bila kao tužna, a ustvari je to bila najbolja moguća varijanta. Dao mi šansu da ga se uželim, da patim što nije tu kao neka tinejdžerka. 

Joj DRAGE MOJE!!!!   Volim vas puno!

Glavu gore. Pusti malo vreme da prođe, i obuzdaj mozak od crnih misli... 

Draga sad je najteže. Prvih meseci zaista je najteže. Ali posle će se sve srediti, samo čuvajte porodicu kako god znate, sad niste sami i odgovorni ste za to malo stvorenje koje ima samo vas dvoje. Drži se...

Draga Cicko, i ja sam novopecena mama i prosla sam (i jos uvjek prolazim) kroz slicno s*anje . Ipak, svakim danom je sve bolje, mislim, podnosljivije. Nadala sam se da ce me baby blues obici u velikom luku, jer sam imala urednu trudnocu, porodjaj bez komplikacija, odlicno sam se oporavljala, ali....To pucanje po savovima niko nicim nije mogao sastaviti...Prezivjela sam nekako!!! Bilo, ne ponovilo se!!!!

Kad se samo sjetim svojih mastarija o punoj kuci djece ("minimala troje" ), svjesna sam da je iz mene govorilo neiskustvo. Hvala Bogu da sam odjednom dobila dvoje da ne moram opet prolaziti kroz taj za mene pretraumaticni period.

Mada, znajuci sebe mogu samo reci: nikad ne reci nikad . Zaboravljam ja brzo

Zašto izmedju 12.02. i 15.03. nema nijednog posta?

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Pa jel bilo, Mod 

< Poruku je uredio Ana RR -- 17.3.2010 20:38:04 >

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

joj ljudi sta je ovo...ja cu da poludimako vec nisam...sa muzem se stalno svadjam,ne zadovoljna sam svime,placem...juce sam toliko histerisala da sam ga dokopala i grebla noktima,udarala...rekla da ocu da idem,a on meni kaze da samo preko njega mrtvog mala ide sa mnom...stalo mislim kako on mene vara,kako me vise ne voli...ljudi tako mi je lose da je prije beba plakala a ja sam je stisla...kuku meni totalno ludim...ne znam sta da radim...