Luka je juče krenuo u vrtić. Juče sam ga odvela oko pola 10 (pošto sam zakasnila da ga prijavim za doručak), i bio je do 11. Bilo je malo suza kada me je ugledao na vratima, ali baš malo, tipa po jedna iz svakog oka. Jutros smo otišli u pola 8, promenila sam mu cipele, on mi je mahnuo i rekao "Dođi u 11". Kada sam stigla po njega, bio je veseo, vaspitačica kaže da je sve bilo u najboljem redu, da nije ni pitao za mene. Kaže, voli da organizuje decu  , tražio je da ih vode napolje, što su vaspitačice i uradile. Sam je doručkovao i užinao.  Vaspitačica mi se čini ok, jedna starija ženica. Zadovoljna sam. 

Ima jedno jako lepo obdaniste u mom kraju, volela bih da moj Luka tamo ide ali ima dosta dece pa se mora ranije prijaviti mi smo ga prijavili pre neki dan i ako ima tek osam meseci rekla nam ta vaspitacica kod koje smo isli da je najbolje tako rano prijaviti videcemo da li uspeti da se upise. Nadam se da hoce

Curi mu nos od petka, a bio je jedan i po dan u vrtiću. Već taj drugi dan kada sam ga dovodila mi je vaspitačica rekla da ih je dvoje-troje ostalo kod kuće zbog bolesti. 

To ti je Tasha ovo naglo zahlađenje i mom Roku je juče curio nosić i kihao je a evo danas već ništa

Luki je juče počelo, danas je intenzivnije, ali sam voda, bez boje... samo se nadam da će biti ok. 

Ma ne verujem Lu da je to samo zahlađenja, vrtići su konstantan izvor uglavnom bakterija, strptokoka ali i virusa, zato se divim ovim mama što bebe od godinu dana daju u jaslice daj bože da sve bude ok. Ali ja ću zbg lošeg iskustva sa starijim sinom plaćati ženu dok Miloš ne napuni tri godine. A kad napuni tri ide pa kako bude taj period adaptacije i bolesti ga jednom svakako čeka. Ko ne prođe to u vrtiću čeka ga u školi.

Ne znam...moj Roko se samo jednom razbolio i tada smo oboje bili bolesni-viroza,od koga je kome prešlo nemam pojma.
Drugi put je dobio od mene anginu,upalu krajnika ali mi nije palo na pamet da ga vodim u vrtić dok nije ispio antibiotik i bio na kontroli,doduše u našem vrtiću se i ne smiju dovoditi bolesna djeca,a sad ovo šmrkanje još toleriraju...možda ono i jeste najprelaznije od svega
Mislim da zavisi kakvog je dijete općeg zdravlja,slabijeg ili jačeg imuniteta,neka djeca su često bolesna a neka nisu iako su tamo svi zajedno

Mi smo u prosli utorak krenuli u vrtic.Dogovor je bio da mame prve 2 nedelje budu sa decom po sat vremena.Medjutim prvo jutro kada smo ih doveli,med. sestre su rekle da se plan promenio,imaju decu sa detelinare,bice guzva,... i da ih ostavljamo same.Kao da na roditeljskom nisu znale da se vrtic na detelinari nadogradjuje i da ce biti guzva zbog te dece koja su privremeno tu.Dobro, ja ne kazem nista, reko' da ne pametujem, ostavim ga, prvi,drugi,treci dan.Pitam jel' plakao,kazu kada i druga deca,jeo je tek,tek.U petak,cetvrti dan,dolazim,jedna od med. sestara kaze,on se zacenjuje,njih 5 je pored njega ne znaju sta da rade.U medjuvremenu kuci postaje destruktivan,nervozan,paznja mu je losa,nocu se budi 7-8 puta,jedan period od 1-2 sata je budan,place,stipa se,cupa kosu,udara rukama i glavom u zid.Pozovem psiholoskinju i ona kaze da MORAM prve nedelje JA biti prisutna sa njim,da ga ne smeju lagati ("sad' ce mama doci"-to sam licno cula kada mu je rekla), ne smeju ga graditi tipa nisi bio dobar plakao si,da se nocu budi,place,stipa,itd... iz straha koji je nakupio u vrticu.
Objasnim med. sestri da je dete atopicar i da je samim tim emotivno osetljiviji i da poseduje odredjenu dozu nervoze,kao i svaki covek koji ima hronicnu autoimunolosku bolest,da sve sto radi kuci radi iz straha i kazu one meni pitace svog psihologa iz vrtica,da li smem da budem prisutna.
Danas dodjemo i kazu mogu.Dete je bilo prvih 5 minuta kod mene u krilu,posle toga samo je sedelo i jelo,igralo se i sto je najbitnije nije vise obracao paznju na decu koja placu i vriste,sto je on prethodnih dana samo i registrovaao,vec je shvatio da postoje i druge mogucnosti.
Zasto su se predomislile sumnjala sam,a danas sam i videla?Jednostavno ne zele da mame vide sta one i kako rade sa njihovom decom.
Kod nas su u grupi 2 med. sestre.Jedna je manje informisana,a druga vise.Medjutim ova sto je vise informisanja o animiranju,vaspitanju i psihofizickom razvoju dece, niti jednog momenta nije imala osmeh na licu.Faca joj je stalno ista,hladna,ukocena,bez ijedne emocije.Dok ova druga je dosta prijatnija.Najvise mi se dopala cistacica.Kada su njih dve odvele decu u kupatilo na nose,cistacica je ostala sa decom koja imaju pelene i decom koja vriste.Uzela je kocke,pustila muziku i lepo ih skupila,smirila i zainteresovala da prave nesto zajedno od kocki.

< Poruku je uredio stevajela -- 7.9.2009 14:21:00 >

UF, stevajelo... kakva poznata priča.

U temi o jaslicama sam pisala.

Naime, ja sam Luku upisala u privatne jaslice kada je on imao 14 meseci. Nikada neću zaboraviti pogled kroz staklena vrata koja su se zatvroila preda mnom, i Lukine krokodilske suze, ispružene ručice prema meni i "mamaaaaa". Sedela sam na stepenicama vrtića i plakala. Rekli su mi da je jednostavnije ako odmah ne uđem, nego da se mesec dana cimamo sa navikavanjem, pa da onda svakako plače za mnom kada nakon mesec dana ne budem tu. Nisam uspevala da im objasnim da se on "pomrači" i da sam 100% sigurna da od plača i pomračenja ni ne vidi da tu ima još dece i igračaka, i da kada bi me pustili samo jednom da budem tu, da mu pokažem... tj. da opazi pošto ne vrišti za mnom... Rekli su mi da pričam besmislice. Posle mesec dana histerije se skroz navikao, i nije hteo kući.
Ispisala sam ga posle 6 meseci, pošto sam ja dobila posao na određeno (nema bolovanja, nema godišnjeg), a on stalno bolestan... i našla dadilju. Mom detetu se vrati osmeh na lice, koji nije imao sve vreme jaslica.

Sada, sa punih 3 godine, ujutru ustane, obučemo se, i on ide u školu kao uja i strika , lepo se preobuje u školici, video je da ostala deca poljube mamu pa mi je rekao "Čekaj da te ljubim!" (ja sam pakovala cipele u ormarić), mahnuo mi je, rekao "Vidimo se!" i otišao u sobu za igranje. Dadilja ga kupi u 11h jer tada ostala deca idu na spavanje, a on ne spava danju, i kaže dadilja da su ga vaspitačice pohvalile da je mnogo dobar i poslušan, ne plače, lepo jede.

Prosto, deca sa 3 godine imaju potrebu da se socijalizuju, a deca od godinu dana imaju potrebu za poznatim prostorom i poznatim osobama. (moje mišljenje)

stevajelo, jel bi ti smetalo ako bih otvorila temu o atopičarima?

Neeee,...otvori... naravno.

Onda me razumes u potpunosti,u cemu je problem,posto si prosla isto sa Lukom.


< Poruku je uredio stevajela -- 7.9.2009 14:42:23 >

 Tasho, jesi ti i dalje zadrzala dadilju?

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

U našem vrtiću mame mogu biti prisutne 7-10 dana nisam sigurna,
ja sam bila tri dana i nisam htjela više.
Prva dva dana se igrao pomalo s djecom ali je stalno tražio pogledom mene i trčao mi u krilo.
Treći dan nije htio iz krila i ja sam tada rekla teti "uzmite ga ja idem",ona je uzela dijete, on je plakao naravno,ja sam zvala poslije telefonom provjeravala kako je,kažu plače po malo i dođe teti u krilo,pa se malo igra i sve tako.
Prošlo je par dana i potpuno se navikao.
Da sam ja dalje ostala s njim samo bi produžavali agoniju-to je moje iskustvo.

Jesam. Očekujem da će Luka biti bolešljiv u početku, ako ću svaki put uzimati bolovanje - bolje da ni ne radim (koliko mi odbiju od plate), i on ne spava, ne znam zašto bi džedžao u krevetiću bezveze. Uostalom, iskrena da vam budem, ne bih volela da dadilja nađe nov posao, jer sam prezadovoljna njome, a ja se nadam još jednom detetu!

Ja sam presrećna što Adrijanu čuva svekva jer je još mala za jaslice i bolje da je sa nekim ko dobro brine o njoj. Šta će biti iduće godine ne znam ali bih volela da je čuva do tri godine baš zbog toga što je sa tri godine bolja adaptacija deteta u vrtiću.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Jutros je Luka počeo još kod kuće da plače, pa celim putem do vrtića "Molim te mamice, nemoj da me ostaviš u vrtiću!", jedva sam ga uvela jer se uhvatio za gelender i ne pušta, urla, vrišti, suze i sline liju niz lice. Koliko god da sam mu objašnjavala da ne može ostati kod kuće jer mama i tata rade (što nije istina, ali šta on zna), nije hteo da shvati. Ja mu obuvam patofne, on ih izuva, do kraja popi*dim, obujem mu čizme i izvedem ga ispred vrtića i kažem "OK, onda ću te ostaviti ovde, jer nećeš unutra, a ja na posao MORAM otići!", naravno, tu se nađe neka mama u prolazu da prokomentariše "Jao jadno dete!", a ja nisam jadna!?  Nije plakao u septembru kada sam ga prvi put ostavila, pa šta je sada ovo?! OK, nije išao neko vreme, ali prvi put kad sam ga ostavila je stanje bilo da nije išao NIKADA! Do kraja ga je vaspitačica podigla i rekla "Idite!", a on je urlao za mnom "Ali mama, nisam te poljubio!" (a jeste)
Onda sam sela u kola i dušu isplakala, ali on mora naučiti da ide tamo! 

jao sigrno je i tebi tesko bilo mogu da zamislim

Prvo sam bila užasno besna, a posle sam bila užasno tužna. Sada sedim i jedva čekam 14h da idem po njega.
Odlučila sam da ga ne dižem pre spavanja, jer ako planiram da ga ostavljam u buduće na spavanju, neka odmah tako navikne, a ne da u 11h stoji na vratima i čeka dal ću doći pa da misli da sam ga zaboravila.

Od sestre moje drugarice sincic uopste nije hteo da ide u vrtic (3 godine). Joj, sta je on sve govorio njima, plakao je, molio da ga tamo ne ostavljaju i slicno. Nisu bili uporni, pa su ga ispisali, doduse, on je navikao da je u centru paznje, pa su i to dovodili u vezu sa takvim ponasanjem, ali ko ce ga znati.
Tasho, komentar da je jadno dete nemoj da shvatis krivo, uvek se svi rastuzimo na decije suze, niko ne misli tada lose o roditeljima


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Ja mora da sam luda, ali ja uvek pomislim "Jadna mama!", valjda zato što znam kako se mama oseća u takvoj situaciji. 

Moje mišljenje je da je bolje da plače u vrtiću, nego da posle plače u školi. Sa mnom je u razred išao jedan dečko koji je poslednji čas u školi stajao (iz istog razloga je sedeo u zadnjoj klupi) i plakao ako mama ne stoji ispred škole i čeka ga. Ja to ne želim svom detetu.

A i čekam drugo dete, on mora u vrtić inače sam ja naderala!

Nisi luda sto tako mislis, niko tu nije jadan, ja mislim da je to sve normalno, ali malo teze za podneti 

I ova devojka je isto trudna, ali sta sada, nije hteo i nije, svako se bori onako kako ume i zna. Ja iskreno podrzavm jaslice, vrtic kako se vec sta zove, jer smatram da je dobro za socijalizaciju deteta. E sada, lako je meni da pricam sta ja mislim i sta cu uraditi, kada dodjem do toga, onda cu tek videti. Uglavnom, mislim da je tebi veci stres nego njemu.


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try