Ja drugacije ne znam .
Ne mogu gotovinu,osecaja nemam.Samo se izvlaci...

Kako god--pare odlaze,a mora da se jede.

Juce smo bili u Mega Mkasiju,ogromne su razlike u cenama,poprilicno su povoljni.

Mi danas pukosmo 5000 dinara.

I sta je kupljeno-nista.Bez sale i preterivanja.

Nekada bi se pokrili za desetak dana,bez sale.
Kod nas je to za dva,tri dana maksimalno.
Pri tome,dve odrasle osobe i dva deteta.

Trosimo mnogo voca i povrca,to stoji,ali opet.

Upravo tako.Ma i 1000 dinara je nešto vredelo.Sad-ništa.

Ne smem ni da pomislim koliko ću danas sa potrošim...

Ja vise ne gledam tako,jer potrosacka korpa je otisla u nebesa.
Kupim sta mi treba, organizujem se,znam od niceg da napravim nesto.
Negde ustinem i tako,kao i svi.


Ne bude mi dobro pri pomisli na rto,koliko mesecno ode samo na hranu.

Baš dosta odlazi na hranu.Ali,mora da se jede.Sve je skupo.

Hrana je potreba.
Osnovna.
Sve ostalo moze i ne mora.

O tome i pričamo.Mada,volimo i da se lepo običemo.Ali,prioritet je hrana.Bez nje ne može da se živi,a ostalo kako ko može sebi da priušti.