Ja sam isto tako za kao i veruska na praksi sam se nagledala svacega i znam koliko se ljudi koji cekaju na organe napate ako im od mene nesto dobro ostane uzmite sve meni zaista ne treba... isto takvog misljenja je moj muz. A moja baba je cak sklopila ugovor po kom donira svoje organe a ostatak tela ide u istrazivacke svrhe dakle za studente verovatno... Ja imam tu karticu iz slovenije koja mi ovde verovatno ne vazi? 

_____________________________

Glasajte za nasu Greti

http://jazsem.nikonsvet.si/gallery/47/item/12871/narobe-obrnjena.html

U silnoj želji da ispadnem humana mogla bih da lanem DA, zaveštala bih svoje organe ... ALI ne mislim da je to neki strašan vid humanosti ...Pa ja ću tada biti mrtva , jel tako? Šta da radim ...
Što se mene tiče kada mene više ne bude bilo ako bi nekome taj neki moj organ pomogao neka me slobodno čeprkaju ...
Od jetre se ne bi ovajdili ali zato od pupka na dole sve radi u šesnaes* !

Dakle ipak moje knačni odgovor je Da donaciji organa ne zato što sam humana (iako smatram da jesam ali ne na ovaj način) već zato što me zaista nije briga šta će biti sa mojim telom nakon smrti.
Duša znam gde će...

Več neko vreme razmišljam o tome.
Naime, kad jednog dana budem mrtva-meni od mojih organa ništa neče biti od koristi, zar ne?
Ali, ako nekome mogu da pomognem-naravno, uvek, DA!!!
Ima li humaniojeg čina nego nekome ostaviti deo sebe koji može da mu spase život?!?


_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Zavestala sam organe pre 5-6 godina (imala sam 18 ili 19, ne secam se). Osecaj je neprocenjiv, mnogo manje se bojim smrti od tada, nekako...ne gledam na smrt vise istim ocima.

Cim se oporavim od pordjaja, idem da se prijavim za dobrovoljnog davaoca kostane srzi i donora organa. Od svoje 18. dajem krv dobrovoljno. Nikako mm-a da nagovorim da uradi isto, on ni krv nikome ne bi dao.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Mm redovno daje krv, a ja cu takodje poceti jer sam "punokrvna" i imam univerzalnu krvnu grupu. A kada sam ja zavestala organe, moj primer su pratili i moji roditelji, jer su shvatili da nemaju cega da se plase, i da je to "prava stvar".Brat i mm su takodje rekli da ce to uraditi, ali ne jos. Jos uvek ne mogu da razmisljaju u tom pravcu da bi im se nesto moglo desiti. I to mi e ok, malo nezrelo, ali ok. Sve dok zele to da urade jednog dana

Ja sam krv dala 2 puta i onda sam se istetovirala prvi, drugi i treći put pa mora kao proci 5 godina od poslednje tetovaze da bih mogla ponovo da dajem inace sam i ja univerzalna...



_____________________________

Glasajte za nasu Greti

http://jazsem.nikonsvet.si/gallery/47/item/12871/narobe-obrnjena.html

bicu iskrena. kada sam pre nekoliko godina pred svojima rekla da planiram da zavestam organe, za slucaj nesrece, i da planiram da dam uzorak kostane srzi, za transplataciju, poludeli su i pozvali doktorku sa treceg sprata da mi kaze neke stvari. neke stvari su me prilicno sokirale. ne zato sto su strasne, vec zato sto o njima nikad ne pricaju na tv-u dok nas podsticu da budemo humani.
sto se tice srzi, procedura rokanja hormonima, da bi se kolicina srzi povecala, i ceo postupak, retko je neko raspolozen da vam objasnjava dok ne odete i ne popunite formular.
sto se zavestanja tice, situacije takva da ce vrlo brzo i kod nas privatne klinike preuzeti sav "posao", i u trenutku kada se posle nesrece lice bude nalazilo u komi, a lekari budu na iskusenju da te spasavaju, a vec si skoro otpisan, ili da debele pare uzmu za tvoj bubreg i sve ostalo, zao mi je, ali jednostvano, ne verujem da ce presuditi etika, ni humanost.
tako da, ja sam rekla svojima, da ukoliko dodje do nesrece potpisu i da se cak sami set__e i ponude. njima verujem.


< Poruku je uredio jelena038 -- 26.4.2010 21:07:51 >

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Klik

Bavim se takvim poslom da sam svakodnevno okružena ljudima koji godinama čekaju da im jave da se negde pojavio kompatibilan organ i da će biti transplantirani. Težak je to život, provode ga u čekanju i nadanju, svakodnevno po bolnicama. Do sada se dosta pacijenata iz našeg centra transplantiralo, i ne možete ni da zamislite koliko smo se svi radovali. Imam jako dobrog prijatelja koji mi je nekada bio pacijent, a transplantiran je pre par meseci. Mojih je godina. On je sa tim bubregom dobio još više ljubavi prema svima, a ima i ovako veeeeliko srce . Skoro svakodnevno smo u kontaktu, on cveta, ima novu šansu za život.
A ne mogu vam opisati njegove tužne oči svaki put kada bi ga (ranije) pozivali na test kompatibilnosti, a on se vraćao bez šanse za transplantaciju.

Sada je sve drugačije. Ima novi život!

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Poslednjih dana prilično razmišljam na ovu temu. Unazad neko vreme sve češće čujemo kako se mlad život ugasio jer se predugo čekalo na transplataciju,i mislim da bi svi trebali više da se edukujemo u ovom smeru.

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

To sa donatorskim karzicama kako funkcionise neznam Da li mozes da se "predomislis" isl. Ali znam kako je ko "zivih davalaca" Kad nekome iz porodice treba recimo bubreg. Mnogi hoce i bi a kad dodje 5 do 12 nema nikiga. Prosla sam kroz to i znam o cemu pricam Ja sam mojoj sestri pre 3god. poklonila bubreg i nazalost imala sam prrilike da cujem nimalo prijatne price. Ajd to sto sami nisu za to razumem , strah ili sta vec , ali kad odvracaju onogo ko hoce to samo mogu da kazem "nek mu je bog na pomoci" Meni je starija sestra govorila da sam luda , da upropastavam svoj zivot i sl. A ja sam ustvari najsretnuja osoba na svetu , jer je SVE Hvala Bogu proslo bolje od ocekivanog.I opet bih to uradil. Znala je da kaze "to je njena sudbina da je bolesna , nisi ti kriva. Ja sam joj na to uvek odgovarala " ne predajm SUDBINI nesto sto mogu da promenim. Za mene je sudbina ako sa zaista "vise nista" nemoze uraditi, e tad odredjuje sudbina, Dici ruke od nekoga i reci "to je njegova sudbina" ZALOSNO...

Dano ti si divna osoba.
Dok sam ziva, bubreg bih dala samo clanu svoje porodice. Kad umrem, nista mi od tela ne treba, nek uzmu sta hoce.

_____________________________

Sve zelje su izasle iz mene. Potrosila sam ih na druge. I sad vise ne znam kako se zeli. Ne znam kako se nada.Zelim da mi se vrati ista kolicina dobra koju sam drugima zelela. Zelim ponovo zelju u sebi. Zalim da budem sebicna.

Izvini,nisam gledala-kazem:peglam i nerviram se:) Mene je licno briga da li ce da me boli ako cu da spasim nekog.Da tako razmisljam -ne bi se ni poradjala jer eto boli.Mislim,sve boli u zivotu-manje ili vise. A ako ce sutra neko i da proda moj organ-a sta da mu radim,moze i ovako,kao da ce neko da mi broji savove ako zaglavim u nekoj opakoj nesreci.U Bg su se radile transpaltacije i u osamdesetima,a imam utisak da ih sad manje nego onda.I to stalno slanje van-ne radi se ovo kod nAs,ne radi se ovo?Dobijemo aparate za mamografiju pa se ministrica sjeti da bi bilo dobro da traze pare od Japanaca i za obucavanje doktora .OK ovo bi moglo i u probleme u Srbiji.
Prije deset godina mi je umro skolski od leukemije,slali su ga x puta za London,ljudi sa prosvetarskim platama,pa skupljanje para,a ovi im ne daju da skuoljaju van opstine-smijurija.. Umirace ljudi i djeca uvijek,ali zar ne moze da se nesto uradi da se bar olaksa pokusaj lijecenja

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Registrovani sam davalac krvi, davala sam X puta i imam donorsku karticu za organe. Isto i mm.

_____________________________

You give them life, they give you more to live for...

jako humano

Ja ne smem da dajem krv zbog operacije na srcu koju sam imala, često sam pomislila da tu karticu, ali nikako da je uzmem, u stvari i ne znam gde... Ali sam rekla mužu, ako mi se nešto desi, da me slobodno "razdeli"...

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

ova tema dugo nije aktivna,a ja u fazonu podizanja tema pa da i ovu.
Elem,dok sam cekala u bolnici za pregled nadjem brosuru u doniranju organa...izmedju ostalog vidim da se moze izabrati koje organe hocete donirate.Sokirala sam se kad sam vidjela da se moze donirati i koza.
Iskreno dio mene bi bio donator organa ali opet ima i onaj sebicni dio mene.
Uvijek se pitam kad bi ne daj boze bila u kriticnom stanju ko mi daje garanciju da me nebi iskljucili samo da bi mi povadili organe iako mozda imam sansu da se"vratim"

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Emice, pa valjda ne rade to?
Meni je to ok, ali meni je problem sto bih ja non stop mislila o tome. Samo bih cekala sta ce mi se desiti, da ne kazem kada cu umreti. MM je pre par godina bio u fazonu da zavesta organe, i odustao je zbog mene. Inace on nema problem sa tim. Tada sam saznala da osoba koja zavesta organe dobije karticu ili narukvicu ili neku drugu oznaku koju uvek mora da nosi sa sobom. Ma, svaki put kad bih je videla ne bi mi bilo dobro. Ali ako bi se nekad ne daj Boze nesto desilo ne bih imala nista protiv da moja porodica donira moje organe. Ali pre toga, ne.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Pa Sanjalice nemam pojma dal rade ali bio bi me strah.

< Poruku je uredio IvanaSK RR -- 9.1.2017 12:06:20 >

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Ja cu zavestati organe uskoro ali samo odredjene. Pr. ne bih dala oci ne znam zasto . A inace svima iz okoline sam rekla, ako mi se nedaj boze nesto desi da nikako ne zelim citave organe stavljati pod zemlju da trunu.
Donaciju koze mozes uraditi i sada. Tokom bombardovanja je jedan decko iz komsiluka izgore ispod vozila i secam se da su mama i ljudi iz komsiluka davali, skidali im sa butina pod anstezijom.


_____________________________

ja bih dala bubrege,jetru,pluca.srce i mozak mislim da ne bih ali kao sto rekoh u meni i dalje ima onaj sebicni dio koji nije za donaciju uopste

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...