Aaaaa! Ne mogu da verujem, ti si Tatjana... A zato si ti tako romantična pesnička duša...znala sam da postoji neka caka...

He he, jest da nije romantican ali internet je cudo! A Tatjana (Eugi ) sto se imena tice da je bilo po knjizi koju je mama citala trudna ja bih se zvala Arven, Lutjena ili bilo koje drugo ime iz Gospodara!


_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Kod mene je caka "geni" mama ne prevazidjeni romantik, zaljubljenik u ruske klasike a tata slikar...

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

ja sam s imenom dobro prošla... Po Isidori Sekulić
E, još da sam tako obrazovana i umna ko ona...Al eto, moja mama se sve nadala... Bolje da mi je dala ime Pamela, možda bih imala veće sise, kad ovo s mozgom nije upalilo...

Hahahahhaa, koja si ti legenda, aaaaaaaaahahhaha.. al eto moja mama se nadala... aaaaaaaaahhahaha
Pa ženo, ti si skromna, ali si veličina i nemoj tako o sebi!

Tvoje sise ne utiču na moje poimanje tebe.. Možeš da budeš bez njih komotno, ili da imaš recimo jaje na laktu kao neki, ja volim tvoj intelekt i duh!


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Ziveo govornik!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Da Eugi, zato ja više volim žene nego muškarce (mislim, u duhovnom smislu) ali moj muž je odavno prestao moj intelekt da smatra osobinom...Ja mu pričam o nekim malo dubljim životnim stvarima a on me zagleda i kaže mimo svega: Ej, puklesu ti helanke na guzici!

Eugi mogla bih s tobom živeti celi život!!!

Ja sam sa sestrom koja živi u Hr, se redovno dopisivala kad smo bile male, pa kad je prešla i u Italiju i u Englesku smo se dopisivale, slale jedna drugoj slike. Nismo se videle punih 18 godina i tek pre neku godinu ja sam otišla kod nje u Hr i videle se! Uh to je bio doživljaj! Sada sa njom uglavnom komuniciram preko neta ili smsm porukama.
Imam drugaricu iz osnovne škole koja se udala i otišla da živi u Kanadu i pre par godina me našla preko neta na FB, tražila mi broj tel i adresu i počela da mi piše pisma tako da sad dobijem po neko pismo od nje i obavezno čestitku za NG i Božić kao i rodjendan, i ona bi nada se trebala da dodje u Bgd na leto, tako da ću i nju videti posle 100 godina! Imam sad da joj pošaljem pismo i to ću da napravim kovertu kao nekad od nekog časopisa!


_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Mnogo volim pisma. Ranije sam ih pisala stalno. Kad god sam imala nesto vazno da kazem, neku vaznu i veliku emociju da prenesem, pisala sam pisma. Da se ne zaboravi da je bilo tako.
Imala sam nekog...hm...momka,  mnogo sam ga volela, al onako, tuzno, pesnicki. Pisala sam mu pisma svaki-svaki drugi dan, i nikad mu nisam poslala nijedno.Bilo ih je stotine i stotine. Dugo sam ih cuvala u kutiji, i bacila sam ih kad sam se zaljubila u mm. Zavrsila sa svim tim, i odlicno se osecala, kao da mi je pao kamen sa srca, nekako, nije prica bila skroz zavrsena dok je postojao trag o njoj.
Pisma koja su meni slali cuvam negde, kod mame i tate, ne znam vise ni gde su. Volim nekad krisom da ih procitam, kad sam sama, nekako mi bude i smesno, i slatko....lepa uspomena.

Redovno napisem pismo muzu kad se naljutim na njega izadjem iz kuce da prosetam i posaljem mu poruku gdje se nalazi pismo da ga procita. I tu napisem kako se trenutno osjecam sto sam ljuta bla bla bla nakarminam usta crvenim karminom i poljubim pismo i na kraju napisem e pogledaj oko sebe i vidjeces da si sam nema nikog oko tebe zato pazi sta radis da ne bi ostao zaista sam. I na kraju potpis Tvoja Zena.

Ne pišem, mnogo sam lenja kad su te stvari u pitanju. Već godinama unazad mm i ja kažemo sebi "e, ove godine ćemo svima poslati čestitke za Novu godinu!" i naravno da se to nikad ne desi! Imamo i gomilu prijatelja i rodbine za koje stalno govorimo da ćemo im poslati čestitku za rođendan i nikad... Uvek mi bude krivo zbog toga.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Ranije sam se dopisivala i to je imalo divnu draz... Medjutim, kontakti su se najednom izgubili i vise nikome nije stalo do toga da svrlja po papiru, "lize" kovertu i lepi markice...

A ja npr. obozavam markice.. Posebno one iz inostranstva, obraduju me mnogo, koliko i sama pisma..

Sada samo saljem NG cestitke i dobijam ih.. Bar da se nesto zadrzi.. I da stigne i pokoja markica


_____________________________

"Deca se prave od mame
i ne prave se od rode..
Ne veruj. To su priče!
Prave se od gotovih beba
da sama na sebe liče."
M. Antić

Sta to bese pismo?????  Goooodinama ne pisem pisma.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

I ja... nazalost

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Pamtim. Znam i kome je bilo upućeno.

Sada više ne pišem pisma. Iako, da, imam potrebu za tim.

Kao Teen sam objavila svoju adresu u Huperu, pa sam dobila milione pisama. Sa nekima od tih ljudi sam se posle i dopisivala.
Nakon toga... mmm... imala sam momka u vojsci... i njemu sam pisala.
Nakon toga sam četvrti gimanizije završila u Pešti, pa sam se dopisivala sa drugaricama iz Novog Sada. A kada sam se vratila u NS, onda sam pisala drugarici u Peštu.
Nekoliko pisama napisah i mužu.

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Cipi, nemoj da te prozivam!! 

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Zadnji put sam napisala pismo pre 4-5 godina... Drugarici iz Hrvatske... Sad uopste ne pisem pisma... Nemam nikakvu potrebu za njima. Secam se, bila sam bas happy sto mi je stiglo pisamce.

Donela mi mama kutiju sa nekim starim sveskama od pre 15 i više godina. A u kutiji - pisma od jednog bivšeg "momka", iz vojske
Tako sam juče sela i lepo isčitala sva pisma, malo sam se smejala, malo sam se razpekmezivala, sve u svemu - mnoooogo dobar osećaj. Javila sam se danas tom momku na FB, razmenismo par reči, popadali od smeha kad smo se dotakli sadržaja pisama.

I ja sam taman zadnje napisala svome momku (danas mužu) kad je bio u vojsci. Ili malo iza toga dok sam ja studirala, a on bio kući....Naravno da sve čuvam, samo molim Boga da ih se djeca ne dovate jednog dana A ne bi ih baš sad čitala, jer bi se garant raspekmezila za medalju

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Ali ja sam oplakala dobar komad, od smeha, piše mi on: "opet ne mogu da spavam. Malo što mislim na tebe, malo što idioti pored mene puštaju po stoti put pesmu "moj život je mrak, više nisam ni jak" od B3-ja. Hoću kući."