Maruja šta da ti kažem, mene uhvati pa pusti, i sve tako...smenjuje se

Danas sam super, u subotu sam bila loše, i histerisala, i plakala i posvadjala se sam(ustvari došlo mi da odem, da se razvedem) i prije mi je dolazilo, ali kako se te 'seanse' nastavljaju postaje mi teško odoljeti tom osjećaju.

Još uvijek mi se negdje ide da budem sama, da promijenim okruženje,ljude, prostor...valjda smatram da bi se nekako povratila... pobjegla od tih stanja. Primjećujem da sam se počela otudjivat od prijatelja, kratak mi fitilj i nemam volje ni za koga

Ali kad mi je dobro,kad se povratim onda sam ok i funkcionišem sasvim normalno...do sledeći put. Moram ići psihologu ali ovaj put duže i ozbiljnije, i nekom drugom psihologu

I tebi preporučujem isto,nemoj oklijevati, i šalje ti zagrljaj jedna 'sestra po suzama' ajde malo da nas nasmijem

Eh, da...mene smire i one balade za plakanje,u njima nailazim neki svoj smisao i neki svoj svijet probaj i ti

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Hvala sestro po suzama  .Nisam imala odavno losiji dan nego danas,od kad sam ustala ni jednog trenutka me nije popustilo,uh.Pijem lekove sto mi je prepisao dr ali jos nije to to.Nadam se da ce sutra kad ustanem da mi bude bolje ako mi bude kao danas bolje da ne ustajem..

Maruja, naravno da je lakše kada znamo šta nam se dešava, ali je sada još ostalo ono kako to prevazići. A kao što sam napisala, to je meni najteže. Borba sa samim sobom i ubeđivanje sebe da to nije ništa, da mi se ništa neće desiti i da je sve prolazno. Doduše toliko puta do sada sam se uverila da mi zaista ništa nije bilo, bolelo je, stiskalo je, vrtelo mi se, ali je sve prošlo. Zašto ne bi i sledeći put i svaki drugi, dokle god trajalo.
U pravu si draga, jako je teško kako objasniti tebi bližnjima šta ti se dešava, da to neće proći preko noći i da nećeš već sutra biti ona stara. Ali gledaj da to kažeš, onima u koje imaš poverenja, i za koje znaš da ćete delom razumeti, složile smo se niko ko to nije imao ne može te razumeti. Da ne poveruješ kako je nekada bilo, a šta ti se sada vrti po glavi, kao što i sama kažeš kakva si bila. Napisaću vam jednu rečenicu koju je meni rekla moj psihoterapeut. Na prvom sastanka sa njom pitala me je šta očekujem, ja sam kao iz topa rekla "Samo da budem ona stara", na šta mi je ona odgovorila "A zašto stara? Zašto ne nova, kada te je stara dovela do ovog?!". Meni se to jako dopalo i sada se uvek setim kada kažem da želim samo da budem ona stara. Tako da zaista treba da težimo da budemo nove, još jači i bolje. A ja verujem da svako ko uspe ovo da pobedi, zaista i postaje mnogo jači nego pre, jer je prešao jednu jako veliku prepreku. Zato devojke moje napred i kao što nam Inica kaže samo obaveze i što manje razmišljanja o svom stanju. Ako negde zapne, pišite, tu smo da pomognemo i razmenjujemo iskustva.
Lu RR potpuno si u pravu. Kada malo vratim film unazad ili kako kažeš kopam po prošlosti shvatim da sam upravo to ja radila u velikom broju slučajeva-potiskivala emocije i bila naizgled hrabra. Vremenom to mora negde da se ispolji. Napiši nam ko je autor knjige Tajna ili je dovoljno samo tako je potražiti?
Pozdravljam vas sve za danas i želim vam lepu i laku noć .

I ja sam potiskivala u sebi sve. Mislila sam procice ta situacija, mislila sam da sam mnogo jaka, nista me nije doticalo... Dok se sve nije sleglo i tad su poceli simptomi. E onda sam postala druga JA (kratak fitilj, pa cas se smejem pa vec u sl.trenutku placem). Nekad imam toliko simptoma (pogotovo sa zelucem) da mislim da cu da puknem i da ne vredi ziveti ovako. Al sad imam nesto divno uz sebe, njega koji prolazi sve sa mnom i koji mi daje snagu koju ja nemam vise!

Ivana divnan predlog....da ne budemo samo kao pre vec mnogo bolje a nada se da cemo biti jer
- Nisam na ovaj svet stigla da bih bila porazena,
niti neuspeh struji mojim venama.
Ja nisam ovca sto ceka da je njen pastir podstakne.
Ja sam lav koji odbija da zbori, hodi i spava sa ovcama.
Kasapnica neuspeha nije moja sudbina.
Istrajacu sve dok ne uspem...
Pozdrav i tebi i laku noc..



Pcelice zanimljivo je sto su i meni siptomi i smetnje krenule kad se da tako kazem dugogodisnja borba sa necim u mom zivotu zavrasila i to u moju korist,ali je trajala pune tri godine i onda kad sam trebala da uhvatim dah pocelo je...

"Tajnu" je napisala Rhonda Byrne, ima i film-dokumentarac, nisam ga još gledala.
Cure želim vam ugodan dan, da danas doživite nešto lijepo i nosite osmijeh na licu

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Danas nema nijedne ....izgleda da ste na srecu sve ok   i ja sam,konacno sam nasla sajt o anksioznosti koji mi je tolki pomogao da nemm reci...saljem vam.pozz

Maruja, da nije u pitanju možda sajt www.anksioznost.net? Ako je taj, onda te u potpunosti razumem, na mene je isto tako delovao, samo ja imam taj problem, što me to pozitivno uverenje vrlo kratko drži i onda mi treba dodatna doza . Ja sam danas dobro, mogu reći .

Drage moje, imam jedno pitanje. Da li se i vama dešavalo da postajete hipohondri? Da samo osluškujete svoje telo i proveravate da li je sve u redu, da li je sve isto... Ne mislim na lupanje srca, nego na nešto što nema veze sa anksioznošču i paničnim napadima.

Ivana, pa sve ti to nekako ide uz taj poremecaj.. Svasta se umislja, tripuje, osluskuje se telo, itd.. i to je zacaran krug (ako se prepustis). Zato sam rekla da na neki nacin treba "ignorisati" sve simptome (tj ne suprostavljati im se, ne nervirati s, "prihvatiti ih") a sto se tice tih drugih stvari (preispitivanja, da li je ovo ili ono ok) te misli treba u startu preseci, "izgrditi" sebe ako treba, ubediti da je sve to posledica anksioznosti, a ne pravo nase stanje..

Bas taj Ivana,veoma detaljno i precizno,toliko pronalazim sebe u opisima i simptomima da za neke nisam ni primecivala dok nisam procitala i slozila kockice.Sto se tice sa osluskivanjem,ja to cesto radim i tripujem sebe,npr juce su mi natekle vene,pre par dana izrazenije su mi bile jagodicne kosti,prsti na rukama su mi drugacije,ma sve i svasta ako na to mislis....I uopste ne znam da li je trip ili stvarno,kad nekog drugog pitam kaze ma normalno ti je a meni se ne cini tako... 

Inice, baš tako, svašta se umišlja. Izgrdim ja sebe i to prođe, do sledećeg puta i do nekog novog tripa. Vidim da si ti vrlo iskusna i ti tvoji saveti su zaista onakvi kako se ustvari i treba ponašati. A to se verovatno mora kroz vreme i naučiti, kako se sa tim nositi i onda to sve postaje manjeg intenziteta. Kao što sam već spominjala moj najveći problem je to što sva ta ubeđenja kratko traju. Kada naučim da svaki put odreagujem tako kako ti savetuješ, biću dobro. Trudiću se da bude što pre. Hvala ti!
Maruja, draga upravo to . Odlično si navela primere. A još sam primetila da mi je u pms-u sve to još više izraženo, i simptomi i te glupe osesivne misli. Valjda i hormoni umešaju svoje prste i onda je to .

Ivana da li koristis neke lekove,neku terapiju?

Ne. Moj psihoterapeut kaže da iz njegovog iskustva ja nisam za to, da misli rekao bi mi da idem kod lekara da mi to prepiše, ali uz malu pomoć ja mogu da budem dobro, da ne kažem stara ;). Sada ja mu verujem, i sama se borim da sve to prevaziđem. Nadam se da ću biti uspešna :). Nije da bežim od toga, od lekova, ali nekako imam averziju, posebno jer sam svašta čitala o njima, mada opet dobra kombinacija može da pomogne. Ali me najviše nekako zabrinjava to što mnogi pišu da se posle prestanka, sve vraća i to možda u još gorem obliku. Videću, ako bude trebalo neću imati izbora.

Meni je prepisao ali najmanju mogucu dozu i mnogo mi je bolje od kad ih pijem,imala sam samo jedan los dan  (za dve nedelje) a to je bio juce.Inice sta ti mislis o lekovima?

Ivana, nije strasno piti lekove. Ne kazem da treba da ih pijes, ali oni npr mogu da te pokrenu iz mrtve tacke, za pocetak da se bolje osecas.. Nikako se ne treba se oslanjati na njih, postati zavistan (psihicki) a to se cesto desava. Ne lece oni (kao kod fizickih boljki) vec mi sami sebe oporavljamo.. U svakom slucaju niti treba bezati lekova po svaku cenu, niti verovati da se bez njih ne moze..
Simptomi mogu da se pogorsaju po prestanku njihovog koriscenja, ali samo kod one grupe ljudi koja su se oslanjali na njih.. Po meni..

< Poruku je uredio Inica -- 6.12.2011 23:30:37 >

ima li koga ??

Ja sam tu, dosla da vidim jel ima sta novo. Ja sam danas drage moje katastrofalno, imam strasne vrtoglavice, sva sam grrr, jedva prezivljavam . Da li i vama u pms se simptomi povecavaju?

Definitivno,i ja sam to primetilaa.Naizrazenije bude  pet dana pre,pet dana dok traje i oko 5 dana posle..

Naravno,i ja kad sam u pms-u imam glavobolju,vrtoglavicu,neku mucninu,valjda si tada napetiji pa se simptomi pojacavaju,

Imala sam jako mnogo problema sa napadima panike dok sam bila u prvom braku. Mislim da sam vec pisala o tome pa da se ne ponavljam. Nisam koristila nikakve lijekove niti sam isla doktorima, a vec godinama nemam nikakvih simptoma niti sam imala napad. Ubjedjena sam da je moj lijek bio razvod. Rijesila se stresa a onda prestali i napadi. Mislim da kod svakog ko ima problema sa panicnim napadima postoji nesto sto te napade izaziva a da nekad nisu ni svjesni toga. Uglavnom, ako sam se ja mogla izboriti sa tim, moze svako, samo treba ostati pozitivan i boriti se!


_____________________________

"Divno je biti nekome nesto, divno je biti tebi sve...Sve dok te drzim cvrsto za ruku, nikog na svijetu ja se ne bojim!"

I ja sam svesna sta izaziva moje panicne napade... Zeludac! Imam fobiju od povracanja a sva nervoza, sad i svi simptomi anksioznosti (smeta mi buka, mirisi...), mi se manifestuju na zeludac. I cim pocne da me muci, pogotovo kad sam napolju, panicni me strefi! A anksioznost sam napisala odakle mi je! :-/